Skrining raka pluća povećava šanse obolelih da prežive: Koje kategorije su najviše ugrožene

Foto: Shutterstock

Srbija je druga zemlja u svetu po smrtnosti od karcinoma pluća, ali ni ovaj alaramantni podatak nije dovoljan da u svest naših sugrađana stvori ideju o preventivi. Kao ni ostali preventivni pregledi, tako ni skrining raka pluća nije svojstven našim ljudima.

Preporučujemo

Jasno je da je zbog svega ovoga skrining raka pluća, koji sprovodi Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici, a koji funkcioniše i u uslovima pandemije svojevrstan podvig. Konkretni efekti se već vide u transparentnim brojkama, a to je i prvi skrining pregled ovakve vrste u regionu.

Skrining raka pluća smanjuje otkrivanje bolesti u odmakloj fazi

- Tim stučnjaka iz Instituta za plućne bolesti već više godina se bavi ovom idejom. U saradnji sa Udruženjem obolelih od karcinoma pluća, razmatrali smo šta bi sve bilo dobro učiniti za naše pacijente i došli smo do toga da napišemo jedan projekat.

Predali smo ga Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i oni su nam mnogo pomogli u realizaciji. U svetu ovakav način skrininga već postoji. Ono što je najvažnije je činjenica da je u zemljama gde je ovakav način skrininga zaživeo intenzivno, značajno smanjeno otkrivanje karcinoma u odmaklim stadijumima - rekao je za eKliniku dr sci. med Goran Stojanović, rukovodilac klinike za pulmološku onkologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

Više od polovine pacijenata dolazi kada je rak u kasnoj fazi

Kako dr Stojanović navodi iz iskustva i prakse, glavnim problem je otkrivanje raka u poodmaklim fazama bolesti.

- Pacijenti dolaze u stadijumima kada je hirurgija, kao najbolji vid lečenja već nemoćna, odnosno ne može mnogo toga da uradi. Taj procenat je 65 odsto. Od svih pacijenata koji nam se obrate, kod ovog broja je faza karcinoma već odmakla u opisanom intenzitetu, i to je zastrašujuća infomacija - priča dr sci. med. Stojanović.

Kako se obavlja pregled

Neslavna statistika dala je elana doktoru i njegovom timu da ne odustanu. Kako je ispričao, najpre je razmatrana opcija sa autobusima ili kamionima, i pokretnim skrenerom. To je, međutim, bilo neizvodjivo jer niskodozni skener, kojim se pregled obavlja, veoma skup za ugradnju u transportno vozilo.

Prvobitno je bilo planirano da se skrining radi u četiri vojvođanska centra (Sremska Kamenica, Sombor, Subotica i Vrbas gde postoji takav skener), a Zrenjanin je kao centar razmatran za Banat.

Na kraju je odlučeno da se za postojeće skenere kupi adekvatni softver, i to je model koji je omogućio da se sa počne sa pregledima.

Sve je trebalo da počne u martu prošle godine, ali je pandemija korona virusa čitav proces usporila. Kao pilot projekat skrining raka pluća je počeo u Sremskoj Kamenici, pa i uprkos aktuelnoj pandemiji pregledano je skoro 1.000 osoba.

Ko može da obavi skrining pregled raka pluća

Kada je ovaj pregled u pitanju, osobe koje ispunjavaju dva kriterijuma su prioritetne: dužina pušačkog staža i godine života. 

- Dakle, ako pušite više od dvadeset godina po 20 ili više cigareta, a uz to imate pridružene bolesti, kandidat ste. Radimo na tome da se još neki parametri uvrste, poput genetske predispozicije i osoba izloženih dejstvu štetnih hemikalija koje mogu da uzrokuju pojavu karcinoma.

Važno je da se od nečega krenulo i da se ideja koja je dobra prihvati u globalu, jer smo zemlja sa izuzetno visokom stopom oboljevanja. Udruženje obolelih od karcinoma pluća je pokrenulo jednu veliku inicijativu da se ovakva priča proširi na celu Srbiju.

Svi radimo na tome da inovativni lekovi budu dostupni, napravio sam Udruženje bronhologa koje broji 40 kolega. Bronhologija je osnovna dijagnostička procedura u potvrdi karcinoma pluća - objašnjava dr sci. med Goran Stojanović.

Otkrivena i operisana 31 promena, od toga 21 karcinom

U okviru prvog skrining pregleda karcinoma pluća u regionu, do 31. avgusta ove godine je u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici pregledano 980 pacijenata.

- Oni su snimljeni niskom dozom zračenja jer taj skener ima takve mogućnosti, sa minimalnim zračenjem. Softver očitava snimak, a sve što je sumnjivo ide na dalju dijagnostiku, po preporuci radiologa. Donosi se odluka da li će se raditi pravi skener, da li je potrebna hirurgija, uključivanje plućnih onkologa, grudnih hirurga…

Operisali smo ukupno 31 pacijenta, od čega je kod 21 dokazana maligna bolest, odnosno postojanje karcinoma. Ono što je i tužno i strašno je da su 3 pacijenta imala metastaske promene, koje su bile potpuno asimptomatske. Jedna pacijentkinja je imala karcinom dojke, a jedan pacijent Hodginov limfom. Na sreću, u 10 slučajeva u pitanju su bile benigne promene - priča dr sci. med Stojanović.

Potrebno da se ovakav skrining što pre sprovodi na teritoriji čitave Srbije

Dr Stojanović još jednom ističe važnost šire akcije i veliku potrebu ovakvih pregleda, organizovanje još centara, kao i medijsku podršku. Izuzetno je značajno, naglašava dr sci. med Goran Stojanović, da prednosti ovakvih pregledima budu što pre prepoznati na kompletnoj teritoriji Srbije.

Samim tim, prema njegovim rečima, više osoba će biti u prilici da se leči od karcinoma pluća za koji možda i ne zna da ima, i da se spreče i fatalni ishodi.

(Telegraf.rs)