Misteriozna neurološka bolest napada mlade: Ovo se dosad zna

Foto: Pixabay

Progresivna neurološka bolest koja zbunjuje stručnjake više od dve godine izgleda da utiče na sve veći broj mladih ljudi i da izaziva brz pad kognitivnih sposobnosti kod nekih od obolelih, upozorio je insajder iz kanadske provincije New Brunswick.

Preporučujemo

U razgovoru za Gardijan, zaposleni u Vitalite Health Networku rekao je da broj sumnjivih slučajeva raste i da mladi odrasli bez prethodnih zdravstvenih okidača razvijaju čitav niz zabrinjavajućih simptoma, uključujući brz gubitak težine, nesanicu, halucinacije, poteškoće u razmišljanju i ograničenu pokretljivost.

Zvanični broj slučajeva pod istragom - 48, ostaje nepromenjen od kada je prvi put objavljen u rano proleće 2021. Ali više izvora kaže da bi grupa sada mogla da broji čak 150 ljudi, sa zaostalim slučajevima koji uključuju mlade ljude koji zahtevaju dalju procenu.

- Zaista sam zabrinut zbog ovih slučajeva, jer se čini da se brzo šire. Zabrinut sam za njih i dugujemo im neku vrstu objašnjenja – kaže neimenovani izvor iz Kanade.

Istovremeno, zabeleženo je najmanje devet slučajeva u kojima su dve osobe u bliskom kontaktu – ali bez genetskih veza – razvile simptome, što sugeriše da bi mogli da budu uključeni faktori životne sredine.

Zabrinjavajući simptomi

Jedan sumnjiv slučaj uključivao je čoveka koji je razvijao simptome demencije i ataksije. Njegova supruga koja ga je negovala iznenada je počela da pati od nesanice i da, kao i on, doživljava gubitak kontrole pokreta mišića, demenciju i halucinacije. Sada je njeno stanje gore od njegovog.

Žena u 30-im hrani se na sondu i ima obilno lučenje pljuvačke, a njena negovateljica, studentkinja medicine u svojim 20-im godinama, takođe je nedavno počela da pokazuje simptome neurološkog pada.

U trećem slučaju, mlada majka je brzo izgubila 27 kilograma, počela je da pati od nesanice i da halucinira. Snimanje mozga pokazalo je uznapredovale znake atrofije.

Zaposleni koji je insistirao na anonomnosti, jer nema ovlašćenje da istupa javno i strahuje od posledica, otkrio je da se obratio medijima zabrinut zbog brzine širenja neuroloških problema koji se javljaju kod mladih:

- Ovo nije bolest New Brunswicka, mi smo verovatno u oblasti u kojoj su ljudi možda više izloženi faktorima životne sredine.

Ilustracija; Foto: Shutterstock

Ali ovog meseca se očekuje da će provincija New Brunscwicku objaviti da je grupa slučajeva, prvi put javno objavljena prošle godine nakon što je dopis procurio u medije, zapravo rezultat pogrešnih dijagnoza, koje su pogrešno grupisale nepovezane bolesti.

Ko postaje deo klastera

Specijalna klinika za neurodegenerativne poremećaje u gradu Monktonu je centar za ispitivanje slučajeva upućene iz regiona, kao i iz susednih provincija. Potencijalni slučajevi su obično zbunili lekare i odoleli nizu standardizovanih neuroloških testova koji se koriste da bi se isključila određena stanja.

Koristeći smernice za opis slučaja koje je razvio tim neurologa i epidemiologa, klinika odlučuje da li pacijenti zahtevaju dalje ispitivanje ili da li možda imaju neku poznatu bolest. Utvrđivanje ko postaje deo klastera je subjektivno, uglavnom zato što je mozak izuzetno težak za proučavanje. O čemu se zapravo radi saznaje se uglavnom tek kada pacijent umre i cerebralno tkivo se može u potpunosti testirati.

Uprkos upadljivim detaljima oko novijih slučajeva, pokrajina je radila na suzbijanju strahova. U oktobru, zvaničnici su sugerisali da je osam smrtnih slučajeva bilo rezultat pogrešne dijagnoze, tvrdeći da su žrtve umrle od poznatih i nepovezanih patologija umesto zajedničke neurološke bolesti.

Foto: Pixabay

Ali stručnjaci upoznati sa klasterom su zabrinuti, uglavnom zbog starosti pacijenata. Neurološke bolesti su retke kod mladih ljudi.

- Činjenica da ovde imamo mlađu grupu pacijenata snažno se protivi onome što se čini da je preferirana pozicija vlade New Brunswicka – da se slučajevi u ovom klasteru greškom grupišu zajedno - rekao je naučnik specijalizovan za neurodegenerativne bolesti.

U oktobru je iz kanadske pokrajine takođe saopšteno da epidemiološki izveštaj ukazuje da nema značajnih dokaza o bilo kakvoj poznatoj hrani, ponašanju ili izloženosti životnoj sredini koji bi mogli da objasne bolest.

Naučnici razmatraju mogući uzrok

Penzioner Lori Biti preminuo je 2019. nakon što je mentalna konfuzija oko Božića označila početak brzog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Članovi njegove porodice bili su zaprepašćeni kada su saznali da je patolog napisao kako je Biti preminuo od Alchajmerove bolesti, te da mu je prethodna kontroverzna dijagnoza pogrešno ustanovljena.

Tom Biti i njegova sestra tražili su da prilikom obdukcije telo njihovog oca bude testirano na neurotoksine, uključujući β-metilamino-L-alanin (BMAA), za koje neki smatraju da mogu biti uzročnici bolesti.

Ilustracija; Foto: Shutterstock

U jednoj studiji, visoke koncentracije BMAA pronađene su u jastogu, industriji koja pokreće ekonomije mnogih priobalnih zajednica u New Branswicku. Očigledni otpor pokrajine testiranju na sumnjive faktore životne sredine doveo je do spekulacija među porodicama da bi pokušaji da se isključi postojanje klastera mogli da budu motivisani političkim odlučivanjem.

- Ako je grupa ljudi želela da napravi teoretičare zavere, onda je naša vlada uradila divan posao u promovisanju toga - rekao je Biti.

- Da li samo pokušavaju da stvore narativ za javnost za koji se nadaju da ćemo ga prihvatiti? Ja to jednostavno ne razumem.

Dokumenti dobijeni putem zahteva za informacije od javnog značaja, a u koje je britanski Guardian imao uvid, pokazuju da naučnici u državnoj agenciji za javno zdravlje razmatraju BMAA kao mogući uzrok, ali da je neophodno da pokrajina od njih naruči testiranje.

- Ne znam zašto to pokrajina ne bi uradila. Dali smo im dozvolu da urade toksikologiju, ali oni ništa ne čine po tom pitanju – tvrdi Biti.

Foto: Freepik/ Freepik

Ali stručnjaci ipak upozoravaju da je samo testiranje teže nego što javnost shvata. Naime, dok neki medicinski testovi mogu da daju brze i definitivne rezultate, druge vrste istraživanja zahtevaju mnogo više posla.

- Ono o čemu ljudi pričaju zaista predstavlja potpuno istraživanje, jer tada znamo šta tačno tražimo - rekao je savezni naučnik koji je bio upoznat i sa klasterom i sa procesom testiranja.

- Trenutno nemamo način da protumačimo jednostavne podatke koje možete dobiti kada testirate moždano tkivo osobe na određeni toksin. Na primer, koliko su „povišeni“ nivoi neurotoksina u poređenju sa ostatkom javnosti? I kada to postaje razlog za zabrinutost?

On tvrdi da su timovi spremni da započnu istraživanje, ali u pokrajini sa tim nisu saglasni.

Oni koji su upoznati sa klasterom pripremaju se za januarski izveštaj, koji je napisao pokrajinski odbor za nadzor, a koji će utvrditi da li 48 ljudi zaista boluje od neuroloških bolesti ili je rezultat pogrešne dijagnoze neurologa.

Šta će biti sa klinikom?

Usred rastućih tenzija između specijalista i pokrajinske vlade, izvor upoznat sa radom klinike kaže da su objave za nekoliko poslova na klinici – socijalnog radnika, administratora i neuropsihologa – nedavno privremeno uvedene, te da će klinika biti gerijatrijska, za pacijente koji imaju Alchajmerovu bolest.

Ministarka zdravlja Doroti Šepard rekla je novinarima 1. decembra da su spekulacije da će klinika biti zatvorena netačne.

- Stalno govorimo pacijentima da država stoji iza njih i da će biti urađeni testovi da to otkrijemo. Kažemo im da ćemo ići do kraja kako bismo mogli da im pomognemo. Do sada se to nije desilo, ali mi smo potrebni pacijentima - rekao je zaposleni na klinici.

(Telegraf.rs)