Marijanin postkovid sindrom čest je i u Srbiji: Dr Lalić otkriva kako korona utiče na štitnu žlezdu

Slučaj Marijane Cinseros (31), medicinske sestre koja godinu i po dana pošto je preležala kovid-19 ima disfagiju i ne može da jede čvrstu hranu, a uz to ima veliki broj otkucaja srca, izazvao je veliko interesovanje čitalaca Telegrafa.

Posle objavljivanja njene priče javile su nam se čitateljke iz svih krajeva Srbije koje su takođe preležale kovid-19 i suočile se sa istim zdravstvenim problemom.

- Povodom članka o gospođi Marijani koja posle kovida ne može da guta i ima veliki broj otkucaja srca, delim svoje iskustvo. Isto to se desilo i meni, i otkriven mi je poremećaj rada štitne žlezde. Iste simptome sam dobila 2020. godine posle kovida i još uvek lečim štitnu žlezdu – napisala nam je jedna čitateljka.

Iskustvo druge čitateljke Telegrafa je slično:

- Kad sam preležala kovid-19 smršala sam desetak kilograma, pa sam, uplašena za svoje zdravlje, otišla na preglede. Imam 34 godine i inače sam mršava, pa mi je gubitak kilograma baš teško pao. Endokrinolog je ustanovio da imam problem sa štitnom žlezdom koji je verovatno izazvao kovid i dao mi terapiju koju sam pila sedam meseci. Svakih mesec dana sam odlazila na kontrolu i još ne znam da li ću u skorije vreme moći da prekinem sa lekovima. Ali, osećam se mnogo bolje i uspela sam da vratim izgubljene kilograme.

Dr Lalić: Otežano gutanje je znak uvećanja štitne žlezde

Koliko je postkovid sindrom u vidu otežanog gutanja čest u Srbiji i koga najčešće pogađa pitali smo endokrinologa dr Katarinu Lalić.

- Kao i druge virusne infekcije, i infekcija korona virusom može da ošteti tkivo štitaste žlezde i da izazove upalu – kaže endokrinolog dr Katarina Lalić za Telegraf.rs

- Ovo se, naravno, ne javlja kod svih osoba koje su preležale kovid-19, već samo kod onih koje imaju predispoziciju za razvoj promena. Kada se javi otežano gutanje, to je znak da je štitna žlezda uvećana.

Sagovornica Telegrafa objašnjava da bi u tim slučajevima trebalo obaviti nekoliko analiza:

- Preporuka je da se uradi ultrazvučni pregled štitne žlezde, a onda i hormoni i specifična antitela. Ako ima poremećaja, onda se daje terapija.

Dr Lalić napominje da je dužina trajanja terapije individualna i svakako višemesečna.

Simptomi poremećaja rada štitne žlezde

Hormoni štitne žlezde učestvuju u regulaciji osnovnih metaboličkih procesa i deluju na skeletne mišiće, srce, jetru i bubrege. Ova žlezda reguliše metabolizam tako što ga ubrzava ili usporava. Za organizam nije dobar ni uvećan, ali ni smanjen rad štitne žlezde.

Kod hipertireoze, pojačanog rada štitne žlezde, javljaju se aritmije, ubrzan metabolizam, gubitak kilograma, preznojavanje, topla i vlažna koža, anksioznost, nervoza, opadanje kose...

Kod hipotireoze, usporenog rada štitne žlezde, simptomi su usporen rad srca, gojenje, osetljivost na hladnoću, zaboravnost, umor, malaksalost, smanjen libido, otečeno lice i očni kapci...

Kako infekcija korona virusom može da izazove poremećaj rada štitne žlezde kod osoba koje imaju predispoziciju za tako nešto, preporuka je da posle preležanog kovida-19 i primećenih promena uradite analize.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).