Stres na poslu: Psiholog objašnjava kako se boriti sa njim, koje su i kolike posledice po zdravlje

Foto: Shutterstock

Stres na poslu jedna je od onih stvari sa kojima se svakodnevno suočava većina ljudi , a koje ostavljaju drugoročne posledice na naše zdravlje. On  se može manifestovati na razne načine, a uzorok  mogu da budu razičite situacije, od pritisaka i rokova, pa do problema sa nadređenim.

- Možemo reći da je iskustvo stresa neminovni deo našeg života, a neretko sa izvorima stresa suočavamo se i na svakodnevnom nivou - kaže za Telegraf.rs psiholog Irena Werner.

Preporučujemo

Ona ističe da, iako je to čest doživljaj, još uvek nemamo sveobuhvatnu definiciju stresa, sa kojom bi se složila većina autora i istraživača.

- Uobičajeno se stres definiše kao odgovor organizma na zahteve koji se pred njim nalaze, a koji prevazilaze kapacitete osobe da se sa njima sa lakoćom izbori. Stres može biti akutni, prilikom susreta sa izazovnim životnim događajima, kao i hronični, sa kojima se osoba suočava tokom produženog vremenskog perioda i koji značajno troši psihološke resurse osobe - naglašava psiholog.

Nalazi poslednjih istraživanja pokazuju da je učestalost stresa u poslovnom okruženju u značajnom porastu.

- Kao najčešći izvori stresa u radnom okruženju navode se organizaciona kultura, promene u menadžmentu i organizaciji, uslovi fizičkog okruženja i stepen bezbednosti na radu, nedostatak podrške, pritisak koji se postavlja pred njih, prekovremen rad, diskriminacija, mobing i odnosi sa ostalim zaposlenima.

Naravno, i mnogobrojne druge situacije i okolnosti mogu biti izvori stresa. Sa stresom na poslu suočavaju se i novozaposleni, kao i oni sa više radnog iskustva. Doživljaj stresa je individualan, a u obzir je potrebno uzeti važnost same situacije, neizvesnost, trajanje, broj stresora, njihov intenzitet i nivo ekspertize - kaže Werner.

Foto: NIkola Tomić

Kakao navodi naša sagovornica, posledice nepovoljnog i negativnog stresa na poslu su brojne i pogađaju nekoliko nivoa i oblasti.

- Nalazi istraživanja u okviru različitih oblasti, od psihologije do medicine, pokazuju da stres predstavlja rizik po somatsko i mentalno zdravlje pojedinca. Kao prvi simptomi stresa na fiziološkom nivou najčešće se primećuju tahikardije, znojenje, crvenilo i drhtavica. Kratkoročni karakter ovih simptoma vrlo često može dobiti dugoročni oblik, u vidu somatskih oboljenja. Prve promene vide se u padu imuniteta i učestalom razboljevanju, kao i problemima sa spavanjem, pri čemu su praćeni različitim somatskim tegobama, različitog trajanja i intenziteta - ističe Werner.

Ona objašnjava da u polju mentalnog zdravlja dolazi do značajnih izmena u mentalnom i kognitivnom funkcionisanju, te dolazi do čestog zaboravljanja zadataka koje bi trebalo završiti ili važnih informacija, brige o poslovnim pitanjima, niske frustracione tolerancije, promene raspoloženja, umora, odlaganja poslova, i/ili teškoće sa koncentracijom.

- Simptomi su praćeni anksioznošću, a vrlo često i depresivnošću. Ipak, nije samo ni pojedinac pogođen posledicama stresa koji doživljava, već se posledice odražavaju i na same organizacije, te usled smanjene produktivnosti i efikasnosti, može doći i smanjenja profita, ali i produktivnosti u radu - ističe psiholog.

Pored svega navedenog, ističe i jedan od svima poznatih sindroma - "sagorevanje na poslu".

-  "Sagorevanje na poslu" predstavlja produženi emocionalni odgovor na hronične, mikro ili makro stresore na poslu, a najčešće ga odlikuju isrcrpljenost, neefikasnost i nedostatak osećaja postignuća. Tome se mogu pridružiti i druge osobine, budući da je njegova priroda prevashodno kvalitativna i može se na drugačije načine ispoljavati kod različitih ljudi.

Nalazi istraživanja pokazuju da je ,"sagorevanje na poslu" u zabrinjavajućem procentu prisutno u modernom društvu, a da se znanja i metode za prevenciju i smanjenje "sagorevanja na poslu" još uvek nedovoljno primenjuju u praksi -objasnila je Werner.

Stoga, kaže,  vrlo je važno primenjivati različite strategije koje mogu doprineti prevenciji, eliminisanju ili makar redukciji stresa u profesionalnom kontekstu.

- Za početak, preporučuje se uvođenje fizičke aktivnosti u svakodnevnu rutinu. Nalazi istraživanja sa grupom ljudi koja je vežbala i blagim i jačim intenzitetom, pokazuju da se poboljašnje ogleda u redukciji sindroma sagorevanja na poslu, a dodatno i u poboljšanju krvnog pritiska i opšteg "burnout-a", odnosno sagorevanja u drugim sferama.

Takođe, treninzi relaksacije i učenja adaptivnih veština preovladavanja stresa umanjuju emocionalnu iscrpljenost i omogućavaju povećanje kontrole nad profesionalnim zadacima i bolje snalaženje u radnom okruženju - kaže Werner.

Prema njenim rečiima, niži nivo sagorevanja na poslu i stresa imaju i osobe koje primenjuju i tehnike majndfulnesa, sredstva povećanja radosti i umanjenja briga i mnogih drugih neprijatnih osećanja.

Foto: Shutterstock

Majndfulnes kao posvećeno obraćanje pažnje na sadašnji trenutak predstavlja put do pune svesnosti. Kada naučimo kako da budemo u sadašnjem trenutku, učimo kako da posmatramo s punom svešću sve što se događa oko nas i u nama i tako postajemo sposobni da vladamo svojim emocijama.

Kada u tome uspemo, u stanju smo koje najčešće nazivamo srećom, zadovoljstvom.

- Pored svega toga, grupe podrške pokazale su se kao izuzetno korisne u prevenciji i eliminisanju stresa i pratećih simptoma, čiji efekti traju i do šest meseci nakon njihovog organizovanja. Naravno, pored svih pomenutih preporuka koje možete primenjivati samostalno ili u okviru svoje organizacije, ispravan izbor je i obraćanje psihoterapeutu, preferirano kognitivno-bihejvioralne orijentacije, kao i rad  zajedničkim snagama na rešavanju problema koji se tiču stresa na poslu - savetuje terapeut.

(Telegraf.rs)