"Proživljavala sam 18 sati teške muke": Bolne ispovesti žena koje su abortirale u hrvatskim bolnicama

Trpele su stravične bolove, povraćale, rodile mrtvu decu. Sestra sa poslužavnikom za ručak samo ih je zaobišla jer ipak su one "abićke" - one koje ne zaslužuju ni da jedu, ni toplu reč jer su odlučile da pobace svoju decu.

- Morala sam da abortiram, to nije bio moj izbor, plod se nije razvijao. U moru ružnih priča moja je zapravo relativno dobra. Imala sam jako dobre ljude oko sebe, sve sestre, doktori, pa čak i drugo medicinsko osoblje, ali čak i kuvarica, svi su bili dobri prema meni i pomagali mi - govori Barbara K. (38) za 24 sata, koja je pre otprilike tri godine morala da pobaci u KBC-u Rijeka.

Abortus je obavila tokom drugog meseca trudnoće. Išla je, kako kaže, na medikamentni pobačaj. Popila je tabletu i čekala.

- Žene često misle da to nije tako strašno, ali zapravo jeste. Užasno je bilo, ceo dan nisam mogla da ustanem. Bolovi su bili neizdrživi. Previjala sam se od bolova i s druge strane povraćala. Sadašnjeg muža su mi tad pustili u sobu da bude sa mnom jer sam doslovno padala s nogu od svega, polusvesna - priseća se Barbara.

Više od 12 sati trpela je strašne bolove. Kraj svega je, dodaje, bio odvratan.

- Došla sam na zadnji pregled, gdje mi je doktor rekao: "Stisni zube, a ja ću to izvući". Bolovi su mi tokom dana bili toliko jaki da sam samo htela da sve završi. Rekla sam mu: "Vucite, ne može biti gore od ovog". Izvukao je ostatak ploda. Tek tad sam se, nakon celog dana, uspela relativno uspraviti, dotad sam se previjala od bolova - priča.

Nakon toga otpustili su je kući i dali joj, kako kaže, recept za antibiotik. U apoteci se ispostavilo da to nije ispravan recept pa je Barbara, previjajući se od bolova, ponovno morala proći ceo put od bolnice do apoteke i nazad.

- Pola grada sam prešla. Ta noć je bila užasan nastavak užasnog dana. Krvarila sam više od mesec dana posle - kaže.

Iako je o riječkom porodilištu čula svakakve priče, ipak je nakon abortusa odlučila tamo da rodi.

- Ima svakakvih iskustava, ali mene su eto baš svi tamo držali kao kap vode na dlanu. Imala sam sreće - zaključuje Barbara.

"Dali su mi samo Normabel i obavili su to"

I druga sagovornica imala je teško iskustvo.

- Bilo je stravično. Dali su joj samo jedan Normabel i uradiliabortus. Mislila sam da su humaniji - rekla je N. B. (34) o iskustvu svoje prijateljice iz jednog manjeg hrvatskoga grada. Dodala je da je prijateljica uz to morala platiti i 1000 kuna kako joj to ne bi ušlo u karton. Kasnije je i ona morala da pobaci, ali je imala nešto bolje iskustvo. Zatrudnela je, priseća se, na Badnji dan 2012. godine, a pobacila u januaru iduće godine.

- Pila sam kontracepciju ceo seksualni život. Prestala sam zbog bolova u levoj dojci, iz straha - priseća se. Partnera, koji joj u to vreme nije bio stalni, upozorila je da pripazi, ali uzalud. Ipak je ostala u drugom stanju. On nije hteo dete pa su sporazumno odlučili da će N. B. pobaciti.

- Uspavali su me, dali mi antibiotik i partner je kasnije došao po mene i odveo me kući - rekla je žena. Tvrdi da joj je pobačaj teško pao.

- Partner me je razočarao jako. Ali nisam htela biti samohrana majka. Po izlasku iz bolnice smo raskinuli. Kasnije je rekao da dete nije bilo njegovo i da ga nisam upozorila da sam prestala s kontracepcijom - dodaje. Pobacila je u petoj nedelji trudnoće u KBC-u Rijeka.

- Mislim da su Rijeka i Zagreb definitivno humaniji po tom pitanju od ostalih, manjih gradova - dodaje. Svim ženama bih poručila da se u tim situacijama bore i ne odustaju, a muškarcima da se ne miešaju u odluke žena i ženskih tela.

- Možda bi trebalo razmotriti i kontracepciju za muškarce - zaključuje.

"Doktorka me spasila teških trauma"

Treća sagovornica morala je da pobaci blizance jer se o njima nije mogla adekvatno brinuti.

- Već sam imala dvoje dece od 6 i 1 godinu, kad sam saznala da nosim blizance. Bilo je to 2017. godine - rekla je žena (41) iz Zagreba koja je htela da ostane anonimna.

Tvrdi da četvoro dece jednostavno nije mogla priuštiti.

- Spali bismo na prosjački štap, a uz to, nisam imala nikakvu pomoć od roditelja, ni svojih ni suprugovih. Bilo mi je žao, ali morala sam odustati od te trudnoće. Rekla sam to svojoj doktorki koja je radila privatno i njen je odgovor bio: "Nemoj ni slučajno ići u neku od bolnica i tražiti pobačaj. Odbiće te sigurno". Nakon toga mi je pružila papirić na kojem je pisao broj telefona jednog privatnog lekara iz Zagreba - prisetila se svega.

Dodaje da je nakon toga otišla kod tog ginekologa i sasvim bezbolno obavila pobačaj. Nije imala nikakvih komplikacija nakon toga.

- Da me moja doktorka nije spasila, otišla bih u Sloveniju na pobačaj. Brat mi tamo živi već godinama pa sam upućena u to koliko je Slovenija liberalnija od Hrvatske po brojnim pitanjima. To je jedan drugi sviet - rekla je žena. Danas kaže kako je iz svega izvukla poentu.

- Shvatila sam da i u Hrvatskoj postoji način da žena pobaci, ali je taj način tih i privatan. I to ako imaš sreće. Mnogi nemaju nikakvu informaciju šta i kako u tom trenutku, pa su osuđene na ono što odluči bolnica, država, neko treći. Tuga je to velika da žena nema pravo na vlastiti izbor nakon što je procenila situaciju - zaključila je.

"Doktor me je vređao zbog moje odluke"

Žena (31), inače Hrvatica, javila se iz Praga u kojem trenutno živi. Podelila je svoje iskustvo pobačaja od pre osam godina. Imala je 23 godine, kad je uprkos kontracepciji ostala trudna. Odlučila je da neće zadržati dete jer u tom trenutku nije bila spremna za majčinstvo. Usledilo je neprijatno iskustvo.

- Bila sam u šestoj nedelji trudnoće. Na pregledu koji sam trebala proći pre nego što mi odobre pobačaj, doktorka i sestra ispitivale su moju odluku o pobačaju i uveravale me da već imam dovoljno godina da zadržim dete. Objasnila sam im da to nije jedini faktor kojim bi se trebalo voditi i da se radi o zadiranju u moju privatnost. Osećala sam kako im nisam dužna objašnjavati - kaže žena.

Pobačaj je na kraju odobren. Već kad je pomislila da uskoro svemu dolazi kraj i da će se sve dobro završiti, naišla je na još nelagodniju situaciju.

- Već sam ležala na stolu za pobačaj koji je obavljao doktor. Anesteziološkinja mi je taman pustila anestetik u venu i osećala sam kako gubim svest, a doktor je krenuo da me napada i drži mi bukvicu o neispravnosti moje odluke i tome da se nemam pojma ni propisno zaštititi tokom seksualnog odnosa. Nisam mogla da verujem da mi to govori u trenutku kad više nisam bila sposobna zbog anestezije ni da mu odgovorim - kaže žena.

Kasnije je sve prošlo bez komplikacija i otišla je kući.

"Sve smo plakale, a podrške nije bilo ni od kuda"

Jedna od učesnica razgovora priča kako je nakon pobačaja smeštena u sobu sa još sedam žena koje su isto pobacile.

- Sve smo plakale, sve jecale. Pomoć i podrške ni od kuda. Pojavila se jedino radnica bolnice sa ručkom na kolicima, ali kad je shvatila da smo "abićke", kako pogrdno zovu žene koje dođu da abortiraju, otišla je sa ručkom dalje - priča sagovornica.

Dodaje da je do nje ležala nešto starija žena koja je plakala nad slikom svoje rođene dece.

- Plakala sam i ja pitajući se hoću li ikad imati decu. Nije da nisam htela dete, samo ga nisam mogla imati u tom trenutku svog života - priznaje žena.

"Osećala sam se kao da ubijam to dete"

I druga žena otkriva teške dane koje je prošla.

- Iako tek nekoliko nedelja trudna, za mene je to bilo moje dete. I da, osećala sam se da ubijam to dete odlukom da ne dopustim razvoj ploda, da prekinem trudnoću. Ali to je odluka iza koje stojim, to je odluka kojom sam u tom trenutku i u situaciji u kojoj sam bila štitila svoje već rođeno dete - rekla je anonimno još jedna sagovornica.

"Proživljavala sam 18 sati teške muke"

Portal Hrabre sestre preneo je pak neverovatnu priču o teškoj odluci žene koja je odlučila pobaciti bolesno dete.

Naime, žena je zatrudnela po drugi put u 36. godini, nakon prve uredne, školski odrađene trudnoće i istog takvog porođaja. Međutim, kako je imala sestru koja se rodila s teškom srčanom manom i ubrzo preminula, bila je posebno oprezna kod nalaza koje rano otkrivaju moguće bolesti kod ploda i sve ih je detaljno odradila.

- Nakon vađenja krvi stigli su rezultati na ove najčešće kromosomske anomalije (trisomija 13., 18. i 21. kromosoma), koji su pokazali da je rizik za trisomije u sva tri slučaja (Down, Edwards i Patau) manji od graničnog, dok je kod biohemijskog testa bio nešto veći. Sam nalaz nije bio dovoljna osnova za amniocentezu na koju sam u tom trenutku ipak želela ići pod svaku cenu. Ove nalaze vidio je tad na moje insistiranje i privatni ginekolog, koji je izvrstan dijagnostičar sa najkvalitetnijom medicinskom opremom. Njemu ovaj nalaz nije bio za amniocentezu. Ja kao da sam predosećala nešto loše. Onda je on na svom aparatu napravio UZV. Njegov nalaz me je potpuno potresao. Uočio je pijelektaziju bubrega, još neke nepravilnosti u radu koje je trebalo operisati odmah po rođenju deteta, potom je nastavio s nabrajanjem... Beba ima i kompleksnu srčanu manu. Uputio me odmah kod subspecijalista iz pedijatrijske kardiologije da on da svoje mišljenje. On je sve potvrdio, nabrojio nepravilnosti skoro karticu A4 te u dahu pobrojio koliko operacija nas čeka odmah po rođenju deteta u Linzu i ne znam gde sve ne. Bila sam potpuno zatečena - prepričava žena.

Ona i suprug odlučili su da ne žele da zadrže dete.

- Nazvala sam privatnog ginekologa, rekla sam mu da smo odlučili da prekidamo trudnoću, a on mene pita: "Šta je doktor napisao na kraju? Piše li da je operabilno?". Rekoh: "Zašto je bitno? I da, napisao je da je operabilno!" I dodajem odmah: "Ali rekao je da su izgledi gotovo nikakvi i da takvih operacija treba nekoliko". "Ali piše da je operabilno", prekida me on s druge strane telefona. I tu je kraj. Ako stoji na njegovom mišljenju da je operabilno, ne možete vi odlučiti prema važećem hrvatskom zakonu o pobačaju (koji je star kao i ja i prema kojem u tom danu možete odlučiti o pobačaju u slučaju da je kromosomska greška, da ste silovani ili da je život majke životno ugrožen). Operabilno je i verujem da njemu kao hirurgu to čini veliki izazov i eksperiment. Ali pravo je pitanje, bi li to odlučio i poželeo i svojoj ćerki da je u mojoj koži? To je moje pitanje - kaže žena.

Dodaje da joj se tad srušio svet.

- Mogla sam da odaberem da odem u Ljubljanu i tamo platim sve jer su tamo zakoni fleksibilniji ili sam mogla napraviti hitno amniocentezu i moliti Boga, pazite sad, da se potvrdi kromosomska greška jer tad mogu, uz odobrenje Etičkog odbora, prekinuti trudnoću u hrvatskoj bolnici. Ali ne u bilo kojoj, jer u mnogima imamo još i problem prigovora savesti - priča žena.

Napravila je amniocentezu i dobila nalaze za sedam dana. Potvrđuje se Patau sindrom - trisomija 13. kromosoma.

- Etički odbor u bolnici odobrio je indukovani porođaj ili pobačaj, kako god to zvali. Bila sam trudna 19 i po nedelja. Meni se to definitivno zvalo porođajem, jer je usledilo 18 sati muke, bolova, svega što nosi pravi porođaj, samo uz veliku razliku - ovaj nije imao srećan ishod. Već sam znala koliko boli, da se uvek može zakomplikovati, ali ovaj put znala sam da se nemam kome veseliti na kraju svega, jer sam znala ishod. Nisam znala kako će zapravo sve izgledati jer sam se očito štedela i dan po dan i činila te korake do konačnog kraja. Dete je mrtvorođeno. Znala sam da ne želim nikakav dramatičan rastanak u času kad dođe taj kraj. Napokon, nisam imala ni fizički ni psihički snage još i za tako nešto. Jednostavno, ta je priča bila izrežirana u mojoj glavi već nekoliko dana pre - završava žena svoju traumatičnu priču.

Zbog svih ovih priča žene se često odlučuju na odlazak na pobačaj u Sloveniju.

U Sloveniju odlaze i žene čija je trudnoća posledica silovanja, a u Hrvatskoj im je odbijen prekid trudnoće na koji imaju pravo po zakonu. Kako se navodi, žrtve silovanja u Hrvatskoj moraju same da plate pobačaj.

Slovenska radiotelevizija napravila je prilog o ovoj temi pod naslovom "Pravo na izbor", u kojem, osim aktuelnih statističkih podataka, donose i potresna svedočanstva žena koje su bile primorane trudnoću da prekinu u Sloveniji.

(Telegraf.rs)