Gojaznost kod dece raste, a posebno je bila primetna tokom pandemije: Deca se ne kreću i ne jedu zdravo

Foto: Shutterstock

Gojaznost kod dece je u porastu, prema studiji objavljenoj u časopisu "Pediatrics" koja se bavila gojaznošću kod dece uzrasta od šest do 11 godina. Istraživači su pogledali stope gojaznosti dece od vrtića do petog razreda u Sjedinjenim Državama koristeći podatke iz Longitudinalnih studija ranog detinjstva i uporedili one sa decom pre 20 godina, piše "Healthline".

Naučnici su pratili decu koja su ušla u vrtić 1998. i 2010. do petog razreda, posmatrajući više tačaka podataka između godina. Istraživači su merili težinu i visinu dece da bi odredili njihov indeks telesne mase (BMI). Neki od nalaza uključuju: Povećane su stope gojaznosti specifične za uzrast.

Preporučujemo

Godine 1998, skoro 73 procenta dece u vrtićima imalo je zdrav BMI. To se smanjilo na 69 odsto u 2010. Godine 1998. oko 15 procenata dece koja su polazila u vrtić bilo je gojazno, a 12 procenata je klasifikovano kao gojazno.

U 2010, skoro 16 procenata je imalo gojaznost. Sve u svemu, istraživači su izjavili da su se stope gojaznosti povećale i da se javljaju u mlađoj dobi tokom 20-godišnjeg perioda istraživanja.

Kontinuirani rast

Od 2010. godine stopa gojaznosti dece nastavlja da raste. U periodu 2017-2019, stopa gojaznosti za decu uzrasta od dve godine do 19 godina bila je 19 procenata. Tokom pandemije kovid-19, istraživači sa Univerziteta Džordžije izvestili su da je stopa gojaznosti kod dece dostigla novi maksimum. Otkrili su da deca sa višim BMI imaju veću verovatnoću da pokazuju znake visceralne masti i ukočenosti arterija, oba faktora rizika za kardiovaskularne bolesti. Takođe je bila veća stopa dece sa dijagnozom dijabetesa tipa 2.

Prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, stopa gojaznosti kod dece i tinejdžera porasla je sa 19 odsto pre pandemije na 22 odsto danas. Jedan od mogućih razloga za povećanje je taj što se vreme pred ekranom za decu uzrasta od 10 do 14 godina udvostručilo tokom pandemije.

Jedna studija otkrila je da je prosečno vreme pre pandemije bilo čestiri sata dnevno, ali je tokom pandemije poraslo na osam sati dnevno.

- Tehnologija je napredovala i promenila način na koji deca komuniciraju sa svetom - rekla je dr Dženifer Frančešeli Hosterman, doktorka interne medicine i pedijatrije, obučena za stipendije i sertifikovana u oblasti medicine gojaznosti i podrške ishrani.

Šta uzrokuje gojaznost?

Svetska zdravstvena organizacija definiše gojaznost kao nenormalno ili prekomerno nakupljanje masti koje predstavlja rizik po zdravlje.

BMI veći od 25 smatra se prekomernom težinom, a BMI veći od 30 je gojaznost.

- Gojaznost je višestruka hronična bolest uzrokovana mnogim faktorima - rekla je dr Lori Bostik Kamon, pedijatar u Pedijatrijskom centru za zdrav životni stil u Medicinskom centru doline Santa Klara u San Hozeu, Kalifornija.

- Ti faktori uključuju genetiku osobe, individualni metabolizam i ponašanje kao što je koliko spavamo, koju hranu jedemo i koliko smo fizički aktivni - rekla je za "Healthline".

- Drugi faktori uključuju negativna iskustva iz detinjstva, društvene faktore kao što su siromaštvo i rasa, i faktore životne sredine kao što su koliko novca zarađujemo, gde živimo i naša susedstva i zajednice. Drugi uzrok gojaznosti može biti stres.

Postoji mnogo istine iza fraze "stresna ishrana". Ljudi možda nisu gladni kada su pod kratkotrajnim stresom, ali kada on potraje, može dovesti do prejedanja. Kada smo pod stresom, stručnjaci kažu da oslobađamo hormon kortizol, koji može izazvati glad i često dovodi do jedenja hrane sa visokim sadržajem masti, šećera ili oboje.

- Tokom pandemije kovid-19, deca i porodice su osećali finansijski i mentalni stres. Nedostatak rutine je povećao hormone stresa, povećan broj užina i emocionalne ishrane, kao i nedostatak regulisanih obroka u školi, sve je doprinelo povećanom debljanju kod dece - kaže dr Kejti Elizabet Kvin, pedijatar.

Šta može da se uradi?

Stručnjaci kažu da smanjenje stope gojaznosti uključuje povećanje pristupa zdravoj hrani, kao i adekvatnu fizičku aktivnost. Oni primećuju da je prevencija efikasnija od kasnijeg igranja nadoknade. To znači da porodice, lekari, škole i zajednice igraju ulogu.

Dr Daniel Ganjian, pedijatar, predlaže roditeljima da svakodnevno odbrojavaju 5-4-3-2-1-0. Ovo podrazumeva:

• 5 - unos 5 voćki/povrća dnevno
• 4 - dajte najmanje 4 komplimenta dnevno kada vaše dete bira zdravu hranu - fokusirajte se na pozitivno.
• 3 - porcije kalcijuma dnevno za zdrave kosti - mleko, sir, jogurt, brokoli
• 2 ili manje sata vremena ispred ekrana dnevno - koristite aplikaciju za praćenje vremena ispred ekrana
• 1 ili više sati dnevno vežbanja. 

Međutim, zdrav život nije ključan samo u porodičnom domu. Stručnjaci kažu da bi lekari trebalo da edukuju roditelje i decu o mogućim zdravstvenim problemima izazvanim gojaznošću i da ponude načine za pomoć, kao što su savetovanje o ishrani ili programi mršavljenja.

Škole i zajednice bi mogle da praktikuju zdravu ishranu.

- Škole treba da ponude zdravu hranu, ograniče slatke napitke i nezdravu hranu i pomognu deci da budu aktivnija kroz časove fizičkog vaspitanja i programe posle škole - rekao je Kamon.

(Telegraf.rs)