Ovo mnogi nisu znali: Celulit ima dobre strane

Foto: Sutterstock

Nije tajna da višak telesne masnoće dovodi do većeg rizika od brojnih zdravstvenih problema. Ali isto tako umnožavaju se dokazi i da nisu sve masti jednake i da je zaista važno to gde se ta masnoća skladišti.

Najopasniji tip masnoće poznat je kao visceralna mast, čvrst unutrašnji sloj koji se normalno formira između organa unutar abdomena. Obično je uzrok pivskog stomaka i doprinosi nepoželjnom obliku tela jabuke - smatra se telom sa najvećim rizikom od zdravstvenih problema.

Preporučujemo

S druge strane, potkožna masnoća je klimava vrsta masti koja leži neposredno ispod kože i uzrokuje stvaranje celulita. Ova vrsta masti je zapravo najmanje štetna i ima tendenciju da se akumulira oko butina i zadnjice, a ne oko creva, stvarajući kruškast oblik tela.

Foto: Pixabay.com

Visceralna mast je opasna jer se smatra da oslobađa hemikalije i hormone koji izazivaju upalu. Ovo je povezano sa hroničnim stanjima, kao što su bolesti srca i masne jetre. Neposredna blizina visceralne masti našim organima povećava rizik od prodiranja ovih inflamatornih hemikalija u njih.

Gde su najopasnija mesta za mast na telu?

Studija koju prenosi  "Daily Mail" sumirala je razliku između masnoća, zahvaljujući čemu je otkriveno da ljudi sa višim nivoom visceralne masti oko butina, a ne potkožne masti koja izaziva celulit, imaju do trećinu veći rizik od razvoja srčane insuficijencije. Veza sa srčanim problemima je bila dokazana čak i ukoliko su ljudi bili vitki.

Istraživači sa Univerziteta u Teksasu, koji su pratili 2.399 ljudi starosti od 70 do 79 godina u proseku 12 godina, ukazali su na to da je intramuskularna mast izuzetno inflamatorna. Na osnovu njihove studije utvrđeno je gde su opasne zone za skladištenje mast i šta možete da učinite da smanjite rizik.

Noge i butine

Mnoge žene su nezadovoljne kada imaju veliku pozadinu i debele butnie, mada se taj trend u poslednje vreme menja zahvaljujući oblinama Kim Kardašijan i Niki Minaž. Ali, ako ste žena - nema boljeg mesta za skladištenje masti – sve dok je celulit tik ispod kože, a ne onaj koji je zakopan duboko u telu.

Osim što je dalje od vitalnih organa, gde masnoća može da izazove štetu, studije pokazuju da mast uskladištena u nogama ima više od 100 genetskih razlika od masnoće na stomaku koje je čine manje štetnom. Studija još iz 2010. sugeriše da dobijanje na težini u donjem delu tela dovodi do toga da stvaramo više masnih ćelija, dok dobijanje dodatne podloge oko srednjeg dela tela govori masnim ćelijama da se šire, prenosi "The Telegraph". Ovo poslednje je opasno jer, kada masne ćelije postanu prevelike, počinju da puštaju masne kiseline u krvotok, gde su toksične za telo.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Salo oko stomaka

Ovo je najopasniji tip masti, koji povećava rizik od srčanih bolesti, moždanog udara, raka, dijabetesa tipa 2, pa čak i demencije. Štetan je jer okružuje unutrašnje organe.

Zbog toga se ljudi sa telom u obliku jabuke u bilo kom uzrastu smatraju onima pod najvećim rizikom od zdravstvenih problema u poređenju sa drugim tipovima tela.

Studija iz 2019. na oko 160.000 žena pokazala je da su one sa zdravim BMI, ali ispupčenim crevima - sa odnosom struka i kukova od 0,85 ili više - imale do 44 odsto veće šanse da umru od njihovih vršnjaka koji su imali tanji struk. Njihov rizik od toplotnih bolesti i raka bio je čak veći od onih koji su imali BMI koji ih je činio klinički gojaznim, ali su imali relativno manji donji deo tela.

Tvrda trbušna mast - visceralna - opasnija je od meke trbušne masti - potkožne - jer okružuje unutrašnje organe. Visceralna mast je takođe biološki aktivna, što znači da oslobađa zapaljenske hemikalije i hormone u krv koji mogu da prodru u organe.

Muškarci imaju veću verovatnoću da skladište salo u stomaku nego žene, pa je tako i nastao izraz "pivski stomak". Smatra se da su žene zaštićene od „centralne gojaznosti“ seksualnim hormonom estrogenom, koji umesto toga šalje masnoću da se skladišti u bokovima i butinama.

Grudi

Veće poprsje može biti znak gojaznosti, koja je sama po sebi faktor rizika za niz zdravstvenih problema.

Ali studija iz 2008. godine na više od 90.000 žena u dvadesetim godinama koju je sproveo Univerzitet Harvard otkrila je da su one sa D korpom tri puta imale veće šanse da razviju dijabetes do srednjih godina od njihovih vršnjakinja sa A korpama - čak i ako imaju zdrav BMI.

Međutim, posebna studija iz 2012. sugeriše da veće grudi mogu ukazivati na to da su ove žene sklonije opasnoj vrsti visceralne masti.

Shutterstock

Salo na vratu

Što je veći vaš vrat, veći je rizik od srčanih bolesti, pokazuju studije. Ako imate mnogo masti na vratu, to znači da imate i mnogo masti u gornjem delu tela, što omogućava slobodnim masnim kiselinama da se izliju u krvotok, povećavajući rizik od srčanih problema.

Debeli vrat takođe može da blokira vaše disajne puteve dok spavate, smanjujući količinu kvalitetnog sna koju dobijate. Ovo zauzvrat da spreči organe da se odmaraju i regenerišu preko noći, i povećava opterećenje srca.

U studiji iz 2009. koja je predstavljena na godišnjem sastanku Američkog udruženja za srce, istraživači su otkrili da ljudi sa većim vratom imaju viši nivo lošeg holesterola. Studija na 3.320 ljudi takođe je upozorila da su širi vratovi povezani sa višim nivoima masti u krvi, insulinskom rezistencijom i visokim šećerom u krvi - faktorima rizika za stvari poput dijabetesa. Nedavna studija u Journal of American Heart Health otkrila je da je obim vrata od više od 35 centimetrara kod žena i 43 centimetra za muškarce povezan sa većim rizikom od srčanih problema nego tradicionalne mere poput BMI.

(Telegraf.rs)