Zašto smo potcenili moć malih gestova: Zaboravljena vrednost jednog običnog "zdravo" ili "kako si"

Foto: Pixabay

Da li ste ikada razmišljali da se ponovo povežete sa nekim sa kim niste razgovarali neko vreme? Verovatno ste imali to iskustvo, jer nije uvek tako lako uspostaviti kontakt - a većina nas je previše svesna da bi dobronamerna, topla poruka mogla naići na neodlučan odgovor (ili ostati bez odgovora uopšte), posebno ako se tom nekom ta poruka učini neobična, čudna...

Nemojte da vas to uplaši, ne povlačite se, jer to može tako da izgleda samo iz jednog razloga: ljudi jednostavno poslednjih godina nisu navikli da neko kontaktira sa njima samo da bi ih pozdravio, upitao za zdravlje ili poželeo uspešan dan... Navikli su da komuniciraju uglavnom ako postoji obostrani interest, a takva su i prijateljstva u poslednje vreme...

Preporučujemo

Tim istraživača je pokušao da ispita šta se zaista dešava kada ljudi kontaktiraju jedni sa drugima iz vedra neba, kako iz perspektive osobe koja čini prvi korak u povezivanju, tako i iz ugla one koja je na strani koja poziv prima. Različiti eksperimenti koji su sprovedeni istražili su nekoliko različitih pristupa – na primer, šta se dešava kada neko pošalje ničim izazvanu poruku da kaže samo „zdravo“.

Motivacija i ohrabrenje

Rezultati su potvrdili da ljudi zaista imaju tendenciju da minimiziraju koliko bi se neko osećao zahvalnim i prijatno iznenađenim da bude na strani ove vrste obzirnog gesta. Kao što istraživači primećuju, ne radi se o tome da ljudi koji se trude da se povežu ne veruju da drugoj osobi uopšte nije stalo ili da ne bi osećala zahvalnost. Radi se o tome da oni ne shvataju punu vrednost i značenje koji ima ovaj osnovni oblik komunikacije i nivo motivacije i ohrabrenja koju bi osećala ta druga osoba.

Ljudskim bićima je zajedničko to da su neurološki prilagođena suptilnostima društvene interakcije. Dizajnirani smo da otkrivamo, pamtimo i reagujemo na male gestove ljubaznosti, zahvalnosti, uvažavanja i priznanja u našim svakodnevnim susretima sa drugima. Ova mala dela, na primer, posebno igraju glavnu ulogu u određivanju kako se osećamo na poslu, naših stavova prema poslu i koliko smo motivisani da ulažemo sebe u svoje uloge.

Foto: Shutterstock

U našoj savremenoj kulturi, koja se brzo razvija, u kojoj dominiraju tehnologija i elektronska komunikacija, lako je razumeti zašto smo izgubili toliko ljudske interakcije i ostavili iza sebe male gestove koji mogu učiniti da se ljudi osećaju voljeno. Napustili smo osećanja i emocije radi pogodnosti i brzine, jedva da ostavljamo promišljene beleške za nekoga do koga nam je stalo, jer je slanje poruka mnogo brže.

"AskReddit" anketa postavljajući pitanje: "Koji mali gest čini da se osećate izuzetno voljeno?"- iznedrila je odgovore širokog raspona, od poljupca u čelo i češkanja leđa, do dva stranca koji razmenjuju osmehe, do oslovljavanja nekoga po imenu kada razgovarate sa njim. Neki izgledaju naizgled ležerno, dok drugi označavaju značajan pomak u nečijem životu.

Nauka kaže da prosečna osoba svakog dana čuje negde između 20.000 i 30.000 reči — a od toga pamte samo 17 do 25 odsto! Dakle, kada se neko seti nečega specifičnog o vama, možete znati da mu je zaista stalo.

Takođe, ono što priču o potcenjivanju malih gestova čini tako fascinantnim je koliko malo zapravo komuniciramo rečima. Kada vas neko pita o vašem danu, samo sedam odsto vašeg odgovora dostavljeno je usmeno. Ostalih 93 odsto sagovornici shvataju šta se dešava zahvaljujući prilagođavanjem vašeg tona i izraza lica koji imate kad vam se postavi to pitanje.

Posebno je zanimljivo koliko smo se navikli na ponašanje tinejdžera, čak i mlađe dece i na njihovu skoro obezličenu svakodnevnu komunikaciji sa najbližima, na potpuno odsustvo osećaja i interesovanja kod njih za to šta se dešava u životima i kako su zapravo roditelji, bake i deke, rođaci, kumovi.

Foto: Pixabay

Mali gestovi na poslu

Znajte i to da mali gestovi prave i te kako veliku razliku! Tako da, ona izreka da ne možemo da biramo porodicu važi i za kolege. Ni njih ne možemo birati, ali svi mi želimo istu stvar na kraju radnog dana: srećno, harmonično i produktivno radno okruženje.

Jasno vam je da nećete moći da promenite nečiju ličnost, ali možete promeniti svoj stav i sopstveno ponašanje prema njima. To može značiti da progutate svoj ego, ali ako ste i sami pristupačniji, mogli biste biti prijatno iznenađeni njihovom reakcijom.

Zato su zlata vredni sledeći saveti za obezbeđivanje zdravije klime na poslu: ne ogovarajte, budite pozitivni i ljubazni, aktivno slušajte sagovornika, nađite zajedničke teme svima i uključite većinu kolega u razgovor, bodrite i podržavajet timski rad...sve ovo će dovesti do toga da se svako naredno jutro još više radujete odlasku na posao.

Dakle, kada ste na poslu, obavezno recite „hvala“ kada vam ljudi pomognu, ukažu poštovanje ili uvažavanje, ispoljite slobodno trenutnu i javnu pohvalu kada ljudi urade dobar posao i ne zaboravite da posao obavljaju upravo oni - ljudi, istih senzitivnih potreba i osećanja kao i vi, kojima je s vremena na vreme potrebna pohvala, podrška i priznanje kako bi bili motivisani da rastu dalje, rade bolje, osećaju pripadnost kolektivu i budu zadovoljna ljudska bića, prenosi "Psychologytoday.com".

(Telegraf.rs)