Šta je "tiho odustajanje" i kako je povezano sa pregorevanjem na poslu: Zašto ne raditi preko svojih granica?

Foto: Shutterstock

Odjavljivanje se u 17 časova, obavljanje samo zadatih dnevnih zadataka, ograničavanje ćaskanja sa kolegama i bez prekovremenog rada. Ovo su karakteristike "tihog odustajanja" ili "prećutnog otkaza" ("quiet quitting") termina koji je skovan da opiše kako ljudi drugačije pristupaju svom poslu i profesionalnom životu kako bi upravljali sagorevanjem uzrokovanim poslom.

Fraza, koja zapravo ne opisuje nekoga ko će zasigurno dati otkaz - eksplodirala je u popularnom leksikonu prošle nedelje kada je "TikTok" video postao viralan.

Preporučujemo

- Nedavno sam saznao za ovaj termin "tiho odustajanje". Vi ne napuštate potpuno svoj posao, već "napuštate" ideju da radite bilo šta što nije u opisu posla i vaš dnevni zadatak - rekao je kreator Zaid Khan u videu koji je od tada prikupio 3,4 miliona pogleda.

Moglo bi se smatrati da reči "tiho odustajanje" evociraju slike "lenjog", neuspešnog i nemotivisanog radnika, ali ovo ovde nije slučaj. Ovaj pristup oslobađa vreme za provođenje sa porodicom i prijateljima ili za brigu o sebi. Ukratko, to je obnovljena posvećenost životu izvan radnog mesta. Ali iza trenda je jasnija realnost. Zaposleni žele da dobiju pravičnu nadoknadu za dodatno vreme i rad. Stručnjaci kažu da je zapravo sve na poslodavcu, menadžeru i rukovodiocu koji zapravo treba da osmisle pristup svakom radniku i njegovoj volji za zalaganjem.

Dakle, suština je da nove generacije ne žele da nose probleme kući, ne žele da rade prekovremeno bez ikakve naknade i ne žele da troše svoje resurse za napredak koji doprinosi samo firmi, ali ne i pojedincu.

Kako će zagovornici i kritičari "tihog odustajanja" reagovati zavisi od toga šta za njih ta fraza znači - a tumačenja se veoma razlikuju. Neki profesionalci tvrde da koncept kaže "ne" dodatnom radu bez dodatne plate i stresa na poslu i telefonskim pozivima van radnog vremena. Mnogi kažu da tihi način razmišljanja o odustajanju podstiče lenjost i šteti učinku, čak i ako se ispunjavaju osnovna očekivanja od posla.

Da biste u poslu napredovali morate se istaći, što za neke podrazumeva prekomeran rad i odricanje od slobodnog vremena, ali čemu onda koncept od osam radnih sati ukoliko tada ne može da se postigne zadovoljavajući efekat? Vi imate pravo da birate koliko ćete se posvetiti poslu, ali ne smete dozvoliti da od strane nadređenih uvek bivate doterani do "ivice".

(Telegraf.rs)