Sagorevanje je glavni problem za ljude koji vole preplanuli ten, ali i za pušače

Foto: Shutterstock

Da bi sačuvali kožu od sunca ljudi su nanosili razne biljke i minerale koji reflektuju UV zrake, kao što su kalcitni prah i glina. Oni su kasnije inspirisali nastanak modernih krema za sunčanje.

Tokom 1920-ih, sunčanje je postalo izuzetno popularno te se u ovom periodu pojavila i prva sintetička hemijska zaštita od sunca kakvu danas poznajemo kako bi pomogla ljubiteljima preplanulog tena da izbegnu opekotine od sunca. Godine 1974. austrijski hemičar po imenu Franc Greiter uveo je u upotrebu termin SPF ili „faktor zaštite od sunca“ koji je danas nezaobilazan na bočicama sa ovim proizvodima, a označava deo UVB svetlosti koji dospeva i utiče na kožu tokom vremena.

Saveti za zaštitu od sunca

Iako mnogi od nas uživaju da leže na plaži i čitaju knjigu na suncu, takođe smo svesni da previše izlaganja suncu može biti štetno i opasno. Iako je boravak u hladu najbolja opcija, za one koji ipak ne žele da izbegavaju sunce u potpunosti, lekari savetuju da preduzmu razumne mere kako ne bi izgoreli - nanosite i redovno obnavljajte kremu za zaštitu od sunca, nosite šešire i sunčane naočare, i pijte dosta tečnosti kako biste ostali hidrirani.

Ako ne želite da se klonite sunca, razumno je preduzeti mere predostrožnosti da zaštitite kožu od opekotina i na taj način smanjite štetu. Ova logika se može primeniti i na druge oblasti života.

Smanjenje štetnosti od pušenja

Uzmimo za primer pušenje. Poput štetnosti prekomernog izlaganja suncu, dobro je poznata činjenica da pušenje šteti našem zdravlju. Ali, znate li šta pušenje čini toliko štetnim?

U dimu cigarete nalazi se više od 6.000 materija, od kojih je oko 100 identifikovano od strane institucija za javno zdravlje kao štetno ili potencijalno štetno. Mnogi pogrešno veruju da nikotin predstavlja najveći zdravstveni rizik, ali iako izaziva zavisnost i nije bez rizika, on nije primarni uzrok bolesti povezanih sa pušenjem. Visoki nivoi štetnih materija u dimu koji nastaju kao rezultat sagorevanja jesu. Najbolji izbor svakako je da nikada ne počnete da pušite ili da u potpunosti ostavite duvan i nikotin.

Za odrasle pušače koji ne prestanu da puše, bezdimne alternative kao što su e-cigarete i uređaji koji zagrevaju duvan, predstavljaju bolji izbor od nastavka pušenja cigareta, upravo zbog toga što ne sagorevaju duvan i ne oslobađaju dim. Ovi proizvodi nisu bez rizika i oslobađaju nikotin koji izaziva zavisnost, ali jesu bolji izbor od nastavka pušenja.

(Telegraf.rs/PR)