Ako ste opsednuti čišćenjem, proverite da ne patite od anksioznosti

Foto: Freepik

Bilo da ste osoba koja grize nokte tokom telefonskog intervjua ili ste polarni medved koji uznemireno korača po kavezu, čoveg ili životinja kada su uznemireni, rade istu stvar iznova i iznova. Ekstremni slučaj ponašanja koje se ponavlja kod ljudi poznat je kao opsesivno-kompulzivnim poremećaj ili  autizam.

Istraživači su pokazali da čak i jednostavan eksperiment koji izaziva anksioznost može naterati prosečnu osobu da se ponaša na način koji se ponavlja i koji je ritualizovan. Tokom jednog eksperimenta na na Univerzitetu Konektikat, da bi izazvali strah kod studenata, istraživači su koristili jedan od najboljih okidača za strah: javno obraćanje.

Preporučujemo

Ispitana su 62 studenta sa Masarikovog univerziteta u Češkoj Republici, muškarci i žene, prosečne starosti nešto manje od 24 godine. Kada su stigli na studiju, bili su opremljeni monitorom koji prati otkucaje srca i akcelerometrom na svakom zglobu.

Foto: Shutterstock

Njihov zadatak je bio da sednu za sto na kojem je bio ukrasni metalni predmet. Polovini ispitanika je rečeno da će morati da održe petominutni govor o ovom predmetu stručnjaku za umetnost. Postojala je lista od sedam pitanja na koja su morali da odgovore u svojim razgovorima, kao što je „Šta mislite koliko je star predmet?“ i „Kojem umetničkom žanru pripada ovaj objekat?“ I, za to su imali svega tri minuta da se pripreme.

Od druge polovine ispitanika je zatraženo da pogledaju isti objekat i razmisle o istoj listi pitanja. Ali za njih nije bilo opasnosti od javnog govora.

Na kraju zadatka, istraživači su zamolili sve da pokupe svoje predmete i da ih ispoliraju mokrom krpom dok ne smatraju da je čist. Govornicima je tada rečeno da ipak neće morati da prezentuju svoje izlaganje („stručnjak za umetnost“ je bio privremeno nedostupan, odnosno zamišljen), i svi su popunili upitnik.

Ljudi koji su se pripremali za prezentaciju rekli su da su se osećali više anksiozno, a monitori otkucaja srca su pokazali da im se puls ubrzao. Zahvaljujući akcelerometrima koje su subjekti nosili na zglobovima, istraživači su takođe mogli da izmere pokrete koje su napravili dok su čistili metalni predmet. I videli su razlike između anksioznih subjekata i ostalih.

Foto: Shutterstock

Zbog veličine i oblika objekta, postojalo je nekoliko različitih načini da ga ispoliraju. Mogli su da ga prekriju ili da poliraju predmet brišući kratkim potezima preko malog mesta. Subjekti koji nisu bili anksiozni menjali su svoje pokrete između kratkih i dugih poteza, ali uznemireni subjekti su bili repetitivniji i predvidljiviji u svojim pokretima.

U celini uznemireni studenti fokusirali su se na manje površine objekta i čistili ih pažljivije.

Pritom, mnogi nisu ni shvatili šta rade, kako prenosi "Diskover Magazine", a neki nisu čak ni priznali da se osećaju anksiozno. Jedno je bilo očigledno tokom eksperimenta - pretnja javnim istupanjem izazvala je ova ponavljajuća ponašanja „čak i kada učesnici nisu svesno shvatili situaciju kao stresnu“.

Ovaj eksperiment bi mogao da sugeriše da je ponavljanje, kada smo pod stresom, „duboko ukorenjen“ obrazac. Ako je ritualizacija prirodan odgovor na anksioznost, onda bismo mogli da razvijemo efikasne tehnike kako bismo pomogli ljudima da se nose sa hroničnim i akutnim stresom.

Kakok je zaključeno, saznavanje više o ovoj vezi takođe može da pomogne istraživačima da shvate zašto ljudi sa OKP i poremećajima iz spektra autizma imaju kompulzivno, ritualizovano ponašanje i kako da ih leče.

Čišćenje smiruje, pored praktične koristi kao što je higijena, čini da fokus sa određenih problema premestimo na sam čin naše radnje. Ipak, određena ponavljanja prilikom tog rada kao i strastvenost pristupanja čišćenju mogu uputiti i na određena ozbiljnija stanja.

(Telegraf.rs)