Da li je potrebno odbaciti razliku između mentalnog i fizičkog zdravlja: Korona kao pokazatelj

Foto: Shutterstock

Mnogi su prijavili da su se nakon prvih telesnih simptoma zaraze korona virusom osećali sumorno, letargično i kao u magli neko vreme. Infekcija u telu pretvorala se u kratkotrajno iskustvo depresivnih i kognitivnih simptoma i brisala razliku između fizičkog i mentalnog zdravlja. Očigledno je da zapaljenje tela izazvano autoimunom ili zaraznom bolešću može da ima efekte na mozak koji izgledaju i osećaju se kao simptomi mentalne bolesti.

U praksi, fizičke bolesti leče jesni lekari, mentalne bolesti leče drugi, psihijatri ili psiholozi. Živimo u svetu koji previše povlači liniju i pravi lažnu razliku između fizičkog i mentalnog zdravlja. Linija sada nije tako ozbiljno institucionalizovana, ali razlika ostaje duboko ukorenjena uprkos tome što je nepovoljna za pacijente sa obe strane podele.

Preporučujemo

Psihološki simptomi kod pacijenta sa fizičkom bolešću potencijalno ga onemogućavaju, ali se rutinski nedovoljno leče. Fizički zdravstveni problemi kod pacijenata sa teškim psihijatrijskim poremećajima doprinose njihovom šokantno smanjenom životnom veku, oko 15 godina kraćem od ljudi bez njih. Zašto se onda držimo tako polomljenog i neefikasnog sistema, pita se "The Gurdian".

Foto: Shutterstock

Autor teksta Edvard Bulmor, profesor psihijatrije na Univerzitetu u Kembridžu, objašnjava da se, kada je počeo da radi kao psihijatar, pre oko 30 godina, znalo da šizofrenija ima tendenciju da se javlja u porodicama, ali da su tek u poslednjih od pet do  deset godina identifikovani pojedinačni geni koji prenose nasledni rizik.

- Nismo bili sigurni da li je šizofrenija povezana sa strukturnim promenama u mozgu; ali studije MRI skeniranja su bez sumnje utvrdile da jeste. Bili smo zbunjeni da je rizik od dijagnoze povećan među mladim odraslim osobama rođenim u zimskim mesecima, kada su virusne infekcije češće, ali sada možemo da vidimo kako imuni odgovor majke i deteta na perinatalnu infekciju može da poremeti proces sinaptičkog orezivanja koji je ključan za razvoj moždanih mreža tokom detinjstva i adolescencije - objašnjava Bulmor.

Foto: Shutterstock

Još od Frojda, podseća psihijatar, znamo da iskustvo iz detinjstva može da ima snažan uticaj na mentalno zdravlje odraslih. Sada postoje ogromni epidemiološki dokazi da su društveni stres, uopšteno govoreći, a posebno nedaće u ranom životu, čvrsti prediktori i mentalnih i fizičkih bolesti, i retko čime bi mogla da se porekne ova tvrdnja. Ali ostaje pitanje: kako iskustvo siromaštva, zanemarivanja, zlostavljanja ili traume u prvim godinama života ima tako trajne posledice po zdravlje mnogo decenija kasnije?

Frojdov odgovor je bio da su traumatična sećanja zakopana duboko u nesvesnom umu. Ažurniji odgovor je da društveni stres može bukvalno da se „uvuče pod kožu“ prepisivanjem skripte za aktivaciju genetskog plana. Molekularne modifikacije zvane epigenetske oznake izazivaju dugotrajne promene u mozgu, što je zabeleženo u ponašanju mladih pacova lišenih majčinske naklonosti ili kod onih koji su izloženi agresiji.

Slični mehanizmi bi mogli biološki da unesu negativne uticaje nedaća u ranom životu kod ljudi, pogoršavajući upalu i usmeravajući razvoj mozga na puteve koji vode ka problemima mentalnog zdravlja u budućnosti. Kako stvari stoje, ovo su uverljive teorije zasnovane na eksperimentima na životinjama, a ne na utvrđenim činjenicama kod pacijenata.

- Ako bi mogli u potpunosti da se oslobodimo ove neopravdane klasne razlike između mentalnog i fizičkog zdravlja, kakvim promenama bi mogli da se nadamo u budućnosti - pita se Bulmor i  nada da će u bućnosti postojati novi tretmani za rešavanje fizičkih uzroka mentalnih bolesti, za koje očekuje da će ih biti mnogo i da će varirati među pacijentima, umesto pokušaja da se simptomi uguše tretmanom „jedna veličina za sve“, bez obzira na uzrok. Znajući više o fizičkim korenima bolesti, psihijatar predviđa da bi njegova branša bila mnogo uspešnija u prevenciji poremećaja mentalnog zdravlja.

(Telegraf.rs)