Kada se nemoć invertuje u nadmoć: Stručnjak za Telegraf o profilu žrtve i profilu silovatelja

Foto: Shutterstock

"Poznati kaskader i učitelj jahanja osumnjičen za silovanja, pokušaj silovanja i nedozvoljene polne radnje", naslov je koji je pre samo tri dana osvanuo u svim domaćim medijima i uzburkao javnost. Uhapšeni za ove nečasne radnje je M. Đ. čuveni kaskader koji je obeležio istoriju jugoslovenskog filma.

On je osumnjičen da je u dužem vremenskom periodu silovao i obljubio najmanje deset devojaka među kojima ima i maloletnih.

Preporučujemo

Srpska reč "silovanje" ima etimološki koren u reču "sila" iliti "na silu", dok engleska reč "rape", potiče od latinske reči "rapere", što znači "ukrasti"; "uzeti", "odneti sa sobom".

Odakle nekome pravo da drugome ukrade pravo izbora, da "odnese sa sobom" bezbrojno puta izgovoreno "ne", kada, kako, zašto, koji je motiv - pitanja su koja se provlače kada saznamo da je neka osoba silovana.

U moru komentara na ovu temu mogla su se pročitati i mišljenja ljudi koji smatraju da su godine muškarca važne, da u putanju može biti "kriza srednjih godina", te da se zbog neprihvatanja istih muškarac odlučio na ove radnje.

Da li su godine u vezi sa delom, kakav je profil silovatelja i kakve žrtve traže, za Telegraf otkriva psiholog Zoran Musterović.

- Godine nisu presudne za ovakva dela. Na krizu srednjih godina ne reaguje se agresijom već, najčešće, na način koji je bio primeren osobi kada je bila mlađa i što je podrazumevalo odnos sa osobama mlađim od sebe, pa zato često ide i oblačenje i ponašanje kao znatno mlađe osobe - započinje razgovor za Telegraf psiholog Zoran Musterović.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Prema rečima našeg sagovornika, moguće je da se osumnjičenom dogodio "ozbiljan pad seksualnosti i seksualnih moći".

- Vreme kada je ova osoba nasrnula i eventualno počinila silovanje je kada dolazi do značajnog pada seksualnog libida što je za ovu osobu bilo od značaja. Ove osobe svoj identitet, odnosno svoju muškost definišu kroz seksualnost i frustracije na ovom planu izazivaju veliku povredljivost na koju reaguju kroz agresiju, nasrtljivost i slično. Ovde se radi o tome da ovakvi ljudi imaju sklonost ka riziku, agresiji i zloupotebi moći. Čitajući pojedine tekstove o ovom slučaju i o tome kako je razgovarao sa svojim učenicama, mogu da kažem da je on same razgovore i komunikaciju erotizovao, a što će se pokazati kao uvod za dalji odnos koji drugi nisu pretpostavljali. Kako nije nailazio na odgovore koje je priželjkivao, krenula je ta sila koja je eskalirala u, kako se sumnja, silovanje - objašnjava psiholog.

Na pitanje da li silovatelj u trenutku besčasnog čina žudi za odnosom ili za moći i dokazivanjem, psiholog odgovara:

- U pitanju je seksualna moć, ali ne i pravo i zrelo seksualno uživanje. To je pozicija podređivanja drugoga i uživanje u sopstvenoj seksualnoj moći. U pitanju je zloupotreba moći koju počinalac pokušava da prebaci u seksualnu moć - kaže psiholog.

Kada je reč o profilu žrtve, prema rečima psihologa, silovatelji uglavnom biraju pasivne osobe koje im ne pružaju adekvatan otpor.

- Njima to pasivno ponašanje odgovara, jer za njih je to signal da im osoba praktično daje dozvolu. Dešava se i da mlade osobe od stanja šoka i zbunjenosti ne znaju da se snađu u pojedinim sitaucijama, pa budu pasivnije nego što bi inače bile - ističe naš sagovornik.

Psiholog naglašava da su silovatelji najčešće agresivni samo prema ženama i da retko kada ispoljavaju agresiju bilo kakve vrste prema muškarcu ili prema bilo kom drugom delu života.

- Iza svega ovoga se često krije i narcizam. Osoba zapravo doživljala povredu svoje seksualnosti i muškosti, gde ne može sebi da prizna da više nije jak, moćan i privlačan. Greška je što se muškost doživljava kroz seksualnost, a ne kroz to što si hrabar i tako dalje. Muškost je pojednostavljena dotle da se često doživljava kroz seksualnost, a kada tome dodate biologiju, realne mogućnosti, frustracije dolazi do problema - zaključuje psiholog Zoran Musterović.

(Telegraf.rs)