Nova studija otkriva: Kafa sa kofeinom može da zaštititi od aritmija

Foto: Shutterstock

Kako sugeriše nova studija, kafa, bez obzira na to da li je sa kofeinom ili ne, može biti dobra za srce i može dovesti do produženja života ako se konzumira u umerenim količinama.

Analiza podataka od skoro 450.000 odraslih Britanaca otkrila je da je najveća zdravstvena korist povezana sa ispijanjem dve do tri šolje kafe dnevno.

Preporučujemo

Takođe je utvrđeno da je kafa sa kofeinom, ali ne i ona bez kofeina, povezana je sa manjim rizikom od nepravilnog srčanog ritma, prema izveštaju objavljenom u "European Journal of Cardiology".

- Ljudi bi trebalo da misle o kafi kao o zdravom delu svoje ishrane. Ne bi trebalo da prestanu da piju kafu iz zdravstvenih razloga, osim ako ne primete da direktno izaziva simptome, jer su neki ljudi osetljivi i mogu da postanu anksiozni, da drhte ili da osete kako im se broj otkucaja srca povećava nakon konzumiranja kafe - objasnio je koautor studije dr Peter Kistler, šef kliničkog elektrofiziološkog istraživanja na Institutu za srce i dijabetes Baker u Melburnu, Australija.

Foto: Freepik

Svi podaci koji pokazuju prednosti kafe kod srčanih bolesti zasnovani su na opservacionim studijama. Ove opservacione studije, primetio je Kistler, ne mogu da dokažu da je kafa zdrava jer možda postoje i drugi faktori koje dele osobe koje piju kafu, a koje ih čine zdravijima.

- Ljudi bi mogli da budu prilično iznenađeni kada čuju da kafa sa kofeinom pomaže u poboljšanju nepravilnih otkucaja srca. Postoje dokazi da kofein može da blokirati receptore u telu koji se vezuju za adenozin, molekul koji može da utiče na srčane ćelije i da poveća rizik od aritmija. Verujemo da blokiranjem ovih receptora koji se vezuju za adenozin, kafa sa kofeinom može da zaštititi od aritmija - pojasnio je Kisler.

Da bi bliže pogledali uticaj različitih oblika kafe — sa kofeinom, bez kofeina, mlevene ili instant — Kistler i njegov tim su se okrenuli podacima iz Biobank studije Velike Britanije, koja je regrutovala odrasle između 40 i 69 godina koji su bili voljni da se podvrgnu redovnim fizičkim pregledima i pružanjem informacija o načinu života. Oni su regrutovani između 1. januara 2006. i 31. decembra 2010. godine.

Istraživači su analizirali podatke od 449.563 učesnika biobanke, prosečne starost od 58 godina i od kojih 100.510 - nije pilo kafu. Studija je praćena 12,5 godina. U početku nijedan učesnik studije nije imao bilo kakav oblik srčanih oboljenja, ali do kraja praćenja, aritmija je dijagnostikovana kod 30.100 (6,7 %) i kardiovaskularne bolesti kod 43.173 (9,6%), dok je 27.809 (6,2%) njih umrlo.

Foto: Shutterstock

Kistler i njegove kolege su utvrdili da je konzumiranje jedne do pet šoljica mlevene i/ili instant kafe sa kofeinom dnevno povezano sa "značajnim" smanjenjem aritmije. Kako su utvrdili, najmanji rizik od aritmije dolazi od ispijanja četiri do pet šoljica mlevene kafe dnevno ili dve do tri šolje instant kafe, a kako je broj šoljica koje se konzumiraju dnevno porastao iznad pet, rizik se povećavao.

Sve vrste kafe su bile povezane sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Ispijanje dve do tri šoljice kafe dnevno - bilo bez kofeina, instant i/ili mlevene - nosilo je najmanji rizik. Sve vrste kafe su takođe bile povezane sa smanjenjem smrtnosti od bilo kog uzroka, pri čemu su dve do tri šoljice dnevno bez kofeina, mlevene i instant imale najveće smanjenje.

Nova studija je dobro osmišljena, perspektivna i velika, rekla je dr Samia Mora, direktorka Centra za metabolomiku lipida u Brigamu i ženskoj bolnici.

- Kao i svaka opservaciona studija, postoji potencijal za druge faktore koji bi mogli da objasne odnos koji vidimo. Moguće je, na primer, da oni koji ne piju kafu, u stvari izbegavaju kafu jer su imali simptome aritmije. Ipak, kafa sadrži mnogo jedinjenja za koje se zna da imaju zdravstvene prednosti, kao što su kalijum, magnezijum i niacin. Šteta što studija nije dalje razložila vrste kafe, da bi istraživači mogli da pogledaju uticaj aditiva za kafu kao što su šećer i mleko - rekla je Mora i dodala da je kafa navedena kao deo mediteranske ishrane, što je u kliničkim ispitivanjima pokazano da je povezano sa smanjenjem kardiovaskularnih problema i dijabetesom.

Foto: Shutterstock

- Nova studija nije iznenađenje. Iako nije kliničko ispitivanje, studija bi i dalje trebala da bude umirujuća za pacijente koji umereno piju kafu. Ali da li ću svojim pacijentima reći da bi trebalo da piju četiri šoljice kafe dnevno na osnovu ove studije? Ne! - izjavio je dr Činmej Patel, kardiolog specijalizovan za elektrofiziologiju na Medicinskom centru za srce i vaskularni institut Univerziteta u Pitsburgu.

Doktor naglašava da je ova vrsta studije najbolje što ćemo dobiti, jer niko neće uraditi randomizovano kliničko ispitivanje kafe, ali ipak pozdravlja "svaki podatak više" kao dobrodošao, iako su nalazi, kako ističe, u skladu sa onim što smo videli u prošlosti, prenosi TODAY.

(Telegraf.rs)