Srpski onkolog objasnio koje su najveće prepreke u pravljenju vakcine protiv kancera

Foto: Screenshot K1 TV

Vest koja je pre nekoliko dana odjeknula u svetskim medijima je da bi vakcine protiv kancera mogle da budu napravljene do 2030. godine. Ovu informaciju potvrdili su suosnivači nemačke kompanije BioNTek koji su u saradnji sa američkom kompanijom Fajzer napravili vakcinu protiv kovida-19.

RNK tehnologija uliva nadu da bi vakcina mogla da ojača imunitet od napada kancerogenih ćelija.

Preporučujemo

Međutim, postoje velike prepreke do samog rešenja. Tim povodom je onkolog prof. dr Vladimir Kovčin bio gost u “Uranku” na K1 televiziji.

— Bojim se da nismo toliko blizu da kažemo da je rak izlečiva bolest - kaže dr Kovčin.

- Bilo je mnogo takvih vesti ako pogledamo unazad 30 godina kada se pojavio „interferon“ za koji smo mislili da je čudotvorni lek. Ovo što se tiče vakcina jeste lepa vest, ali nije jednostavna kao što ljudi misle. Praktično nemamo neku efikasnu vakcinu protiv kancera, ali da bismo jednostavno objasnili kako funkcioniše RNK tehnologija možda je najbolje da kažemo da je to kompjuterski program.

RNK je, objašnjava dr Kovčin, zapravo poput programa u kompjuteru koji dovodi do toga da se napravi nešto što kontrolišemo.

- To je softverski. Mislim da je kompjuter napravljen po ugledu na ljudski genom, na ljudske gene i kako oni funkcionišu. RNK tehnologijom možemo da dovedemo do procesa proizvodnje proteina u našem organizmu. Ako proizvedemo protein koji se nalazi na kancerogenoj ćeliji u velikoj količini možemo da pobudimo naš imunitet da direktno deluje na taj protein. Na taj način da deluje i na malignu ćeliju koja nosi te proteine. Otprilike to je sistem koji pokušava da reši problem karcinoma.

Ako govorimo o vakcinama u pravom smislu, one su iskorenile infektivne bolesti. Kad neko pomene vakcinu, to je nešto što treba da spreči nastanak bolesti. Međutim, kad govorimo o onkologiji, to su terapijske vakcine koje imaju za cilj da pobude imunitet da se bori protiv bolesti kod određenog pacijenta - kaže dr Kovčin i ističe da te vakcine nisu preventivne, već ih dobijete ako obolite.

Foto: Shutterstock

Prema doktoru Kovčinu, otežavajuća okolnost u celoj ovoj priči je ta da ćelije koje stvaraju tumor mogu biti širokog spektra ispunjene različitim proteinima, što otežava pravljenje vakcine koja sprečava sve ćelije svih kancera.

— To znači da se vakcine se prave za svakog pacijenta posebno, a ne samo za svaku vrstu kancera. Ako dva pacijenata imaju istu vrstu karcinoma, ne znači da oni imaju sve iste proteine. Tih proteina može da bude jako puno zato što kancerske ćelije mutiraju i one menjaju svoju gensku strukturu, odnosno menjaju svoj RNK koji pravi proteine. Različit program ima različit ishod i proizvod. Procedura pravljenja tih vakcina ide vrlo brzo, a to se radi i danas. Nemačke laboratorije su već počele da izvlače proteine iz tumora pacijenata i na te proteine prave vakcinu i vraćaju praktično aktivisane bele ćelije odnosno limfocite i makrofage samom pacijentu - rekao je onkolog.

Prema tvrdnjama lekara, rezultati su različiti. Ima početnih uspeha, ali tu nije konkretno završno rešenje.

Foto: Shutterstock

— Kod određenih bolesti postoji smanjenje, pa čak i totalno povlačenje tumora. Ali ta situacija je prolazna iz nekog razloga. Razvojem rezistencije tumor se vraća. Postoji mnogo različitih klonova ćelija kod karcinoma i tu je problem zašto ne možemo da napravimo rešenje u jednoj vakcini koja deluje na jedan klon ćelija, a drugi klon ekspandira jer nema možda te proteine na koje će imunitet delovati.

Nema pravila kada se vraća tumor. Dešavalo se da smo na onkologiji imali pacijente kojima se tumor vratio posle 20 godina, kada je već zaboravio da je lečen od tumora, a dokazano je da tumori imaju svoje matične ćelije koje se negde sakriju u našem organizmu. Najčešće se sakrivaju u koštanoj srži gde miruju dok naš imunitet ne popusti i prestane da drži kontrolu. Tada se one probude i naprave metastaze - ispričao je doktor u “Uranku”.

Kako "pojačati" imunitet?

Kovčin je objasnio i da li imunitet može da se “pojača”.

— Mi se rađamo sa određenim imunitetom i ne postoje testovi koja je jačina nečijeg imuniteta. Postoje ljudi koji imaju urođen nedostatak imuniteta i oni su skloni različitim bolestima. Kako "pojačati" imunitet? Ako ga nemate, ne možete da ga pojačate ni sa čim. Treba da održavate svoj imunitet kako on ne bi bio ugrožen nedostatkom vitamina i nezdravim životom, ali i drugim stvarima koji mogu da utiču da vam oslabi imunitet i da se razbolite. Recimo, vitamin C pijemo jer je potreban organizmu kako bi održao normalnu funkciju imunoloških ćelija. Samo ga održavamo, ali ga ne pojačavamo - ispričao je doktor.

Uloga stresa

Dr Kovčin se osvrnuo i na to šta dovodi do slabljenja imuniteta.

— Stres je jedan od osnovnih uzroka slabljenja imuniteta. Pored toga, i nezdrav život i neredovna ishrana. Kod nezdravog života na prvom mestu je brza hrana, konzervirana hrana, pušenje, mnogo alkohola, nespavanje, ako se ne bavite sportom. Svi ti faktori utiču na pad imuniteta - rekao je on.

foto: pixabay.com

Rak debelog creva

Naš poznati onkolog osvrnuo se i na rak debelog creva, koji je u Srbiji drugi kancer među malignim bolestima. Svake godine imamo više od 4.500 ljudi koji obole, a smrtnost je ogromna.

— Ono što imamo od metoda lečenja su stare klasične metode: hirurgija, radioterapija i hemioterapija, i, naravno biološka imunoterapija u poslednje vreme. Nije svaki pacijent za određene terapije, odnosno nije svaki pacijent kandidat za imuno ili biološku terapiju. Potrebno je detaljno testiranje tumora kod svakog pacijenta i onda se na osnovu tih dodatnih analiza pokaže da li je taj tumor osetljiv na imuno ili biološku terapiju.

Foto: Pixabay

Prva stvar kod pacijenta je da se testira njegovo tkivo pri operaciji ili biopsiji. Onda dolazimo do toga da li je pacijent kandidat za tu terapiju ili ne. Da bi se lek primenio u Srbiji mora da bude registrovan. Imamo slične lekove koji su kao imuno terapija i koji su registrovani. Ako dajete lek, a nema receptora, neće biti nikakvog terapijskog odgovora.

Sistematski pregled čuva zdravlje

Doktor se osvrnuo i na ophođenje prema sopstvenom zdravlju, jer podaci pokazuju da će jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena tokom života oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od 11 žena umreti od nekog oblika malignih bolesti.

— Potrebno je otići na sistematski pregled jednom godišnje. Pripremni pregledi se rade da se vidi da li treba neko da ode na kolonoskopiju. Počinje se negde od 35. ili 40. godine. Dosta zavisi od toga da li je ranije u porodici bilo karcinoma debelog creva. Ako je bilo, treba ranije krenuti sa pregledima. Treba da se uradi test da li postoji krv u stolici i to okultna, odnosno krv koja se ne vidi okom. Hemijskim analizama se može utvrditi da li postoji krv u stolici, a ako postoji preporučeno je da se uradi kolonoskopija. Problem kod preventive je to što ne znamo šta je uzrok. Samo kada znamo šta je uzrok onda možemo da delujemo preventivno - ispričao je dr Vladimir Kovčin u “Uranku” na K1 televiziji.

(Telegraf.rs)