Buđenje pre 7 ujutro može da poboljša vaše mentalno zdravlje i produktivnost

Foto: Shutterstock

„Ko rano rani, dve sreće grabi" stara je izreka koja se odnosi na one koji više vole da ustanu rano da bi se uhvatili ukoštac sa svojim zadacima.

Ali dodatne prednosti ovog pristupa mogle bi da podstaknu noćne sove da preispitaju svoje lične preferencije. Prema novoj studiji objavljenoj u "JAMA Psichiatry", koju su sproveli istraživači Univerziteta u Pitsburgu, rano buđenje - i dalje aktivnosti tokom dana - mogu da poboljšaju mentalno stanje, zdravlje i vašu ukupnu produktivnost, posebno ukoliko ste starija osoba.

Preporučujemo

- Postoji nešto u tome kada se pokrenete rano, ostanete aktivni ceo dan i svaki dan sledite istu rutinu. To izgleda štiti starije osobe - rekao je dr Stiven Smagula, glavni autor studije i docent psihijatrije i epidemiologije na Univerzitet u Pitsburgu, i dodao: - Ono što je uzbudljivo u vezi sa ovim nalazima je da su ubeleženi obrasci aktivnosti bili dobrovoljni, što znači da bi namerne promene u svakodnevnoj rutini mogle da poboljšaju zdravlje i dobrobit svakog ko ih uvede.

Nakon što je nedelju dana proučavao 1.800 odraslih starijih od 65 godina – i pratio njihovo kretanje pomoću satova za fitnes i analizirao njihove upitnike koji se odnose na kognitivne sposobnosti – tim je otkrio da se skoro 38 odsto učesnika probudilo rano i nastavilo da se kreće.

- Mnoge starije osobe imale su čvrste obrasce - ustaju u proseku pre sedam ujutro i nastavljaju dalje, tako da ostaju aktivni oko 15 sati svakog dana. Takođe imaju tendenciju da slede isti obrazac iz dana u dan - primećuje Smagula: - I gle, ti isti odrasli su bili srećniji, manje depresivni i imali su bolju kognitivnu funkciju od drugih učesnika.

Iako je 32,6 odsto učesnika studije takođe održavalo redovnu rutinu, bili su aktivni svega 13,4 sata svakog dana - rezultat kasnijeg buđenja ili smanjene aktivnosti uveče. Istraživači su primetili da je to dovelo do toga da imaju više simptoma depresije i niže kognitivne ispite od onih koji su se probudili oko sedam ujutru.

Poslednjih 29,8 odsto volontera nije bilo u skladu sa svojom dnevnom rutinom, što je dovelo do daljeg smanjenja mentalnog zdravlja i kognitivnog testiranja.

- Naši nalazi sugerišu da je poremećaj obrasca aktivnosti veoma čest i povezan sa zdravstvenim problemima kod starijih osoba - ističe Smagula i zaključuje: - Odnos je verovatno dvosmeran, tako da je dobra vest da mislimo da jednostavne promene - stvari koje svako može da pokuša - mogu da povrate redovne obrasce aktivnosti i da to može poboljšati zdravlje.

(Telegraf.rs)