Vrste depresije i specifični simptomi koje ih karakterišu: Kada se javiti lekaru

Foto: Shutterstock

Ako ste nedavno iskusili periode tuge za koje vam se čini da bi mogli biti i nešto više, znajte da niste sami.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izveštava da su depresija i anksioznost u poslednje vreme porasli širom sveta za 25 odsto, zbog stalnog emocionalnog i fizičkog stresa zbog pandemije kovid-19.

Preporučujemo

- Veoma je važno znati da je depresija veoma česta - kaže Simon A. Rego, psihijatar, glavni psiholog u zdravstvenom sistemu Montefiore i šef psihologije na Medicinskom koledžu Albert Ajnštajn u Bronksu.

- Više od dve i po godine svi smo patili fizički, emocionalno i finansijski. Prirodno je osećati tugu u ovim okolnostima.

Foto:Shutterstock

Međutim, ako vaša osećanja tuge počnu da ometaju vašu sposobnost da uživate u životu, važno je da podobnije pogledate zašto se to dešava.

- Mnogi se osećaju tužno na jedan dan. Međutim, ako se to oduži, prekretnicu dostižete onda kada vam postane sve teže da upravljati aktivnostima svakodnevnog života, kao što su vaša porodica, posao ili obrazovne obaveze. To se dešava kada vam osećanja obuzimaju vaše misli satima ili su vaša osećanja previše uznemirujuća - kaže dr Rego.

- Ako to kako se osećate utiče na vaš život, ako uhvatite sebe da razmišljate da funkcionišete manje nego ranije, onda vredi potražiti pomoć - upozorava Eliza V. Meninger, docent psihijatrije na Harvardskoj medicinskoj školi i medicinski direktor Delimičnog bolničkog programa za bihejvioralno zdravlje.

Počnite od toga što ćete se obratiti svom odabranom lekaru. Mnoge prakse primarne zdravstvene zaštite imaju procedure skrininga koje pacijente mogu brzo da upute stručnjacima za mentalno zdravlje. Opišite svoje simptome detaljno. Vaš lekar će najverovatnije želeti da vam da kompletan fizički pregled i da uradi neke krvne pretrage, jer fizička stanja mogu da oponašaju depresiju.

- Ponekad simptomi depresije zapravo imaju veze sa slabo funkcionalnom štitnom žlezdom - ističe dr Rego.

Koji su simptomi depresije?

Prema klinici Mejo, depresija može da varira od blagih simptoma tuge do kontinuiranih, teških osećanja emocionalnog bola. Simptomi depresije mogu da se razlikuju u zavisnosti od vrste depresije koju imate. Opšti znaci depresije koje treba tražiti uključuju tugu, razdražljivost ili osećaj emocionalne praznine, gubitak interesovanja za stvari u kojima ste uživali, probleme sa koncentracijom, osećaj beznađa i krivice, ili nagli pad samopoštovanja. Tu su još i umor, problemi sa jelom ili spavanjem, dok su suicidalne misli simptom koji nikada ne treba ignorisati.

Foto: Freepik.com

Međutim, različite vrste depresije mogu da se manifestuju dodatnim simptomima. Neke vrste depresije su doživotne, neke su kratkog veka ili su povezane sa događajem u vašem životu. Određivanje, sa svojim lekarom, koji tip vam može izazvati nevolje je ključ za pronalaženje olakšanja.

Veliki depresivni poremećaj (MDD)

Veliki depresivni poremećaj karakteriše neodoljiv osećaj tuge koji ne nestaje nakon dve nedelje. MDD se takođe naziva klinička depresija. Pored simptoma navedenih ranije, MDD takođe može izazvati anksioznost, sporije fizičke pokrete, usporeno razmišljanje i neobjašnjive bolove po celom telu.

Perzistentni depresivni poremećaj (PDD)

Ovaj oblik depresije, koji se naziva i distimija je vrsta hronične depresije koja može trajati godinama. Može vam biti teško da osećate radost tokom srećnih događaja, kao što su praznici ili zabave, zbog čega ljudi koji vas poznaju mogu da vam prebace da ste "negativni". Od toga možete da se osetite još gore, jer u takvim situacijama krivite sebe što ne možete da osetite pozitivne emocije.

Ljudi sa distimijom mogu da pate od onoga što se zove "dvostruka depresija", što znači da možete imati epizode ​​MDD-a pored dugotrajne depresije. Ostali simptomi mogu uključivati i osećaj krivice za stvari koje ste uradili u prošlosti, umor, samokritiku, izbegavanje prijatelja i društvenih prilika.

Postporođajna depresija (PPD)

Postporođajna depresija često počinje jednu do tri nedelje nakon porođaja. Smatra se da hormonalne promene igraju veliku ulogu u tome zašto to utiče na žene.

Takođe možete imati poteškoća da osećate ljubav prema svojoj bebi ili da se povežete sa detetom. Mogu se pojaviti dodatni simptomi, uključujući osećaj panike, stida ili neuspeha, čak i ekstremne promene raspoloženja.

Glavna zabrinutost je da neke žene sa PDD razmišljaju o tome da naude sebi ili svom detetu, tako da ako imate ova osećanja, morate odmah nekome da kažete.

Foto: Shutterstock

Sezonski poremećaj

Sezonska afektivna depresija (SAD) se javlja u određeno doba godine, obično u jesen ili zimu. Veruje se da, kada ima manje dnevne svetlosti u okolini nekih ljudi, hemija njihovog mozga se menja. U stvari, sezonski poremećaj se često leči jednostavnim izlaganjem pacijenata dnevnoj svetlosti. Neki od simptoma SAD-a mogu da uključuju dnevnu pospanost, povećanu osetljivost na odbacivanje, "maglu" mozga i smanjen seksualni nagon.

Velika depresija sa psihotičnim karakteristikama

Velika depresija sa psihotičnim karakteristikama je veoma ozbiljan oblik depresije u kojoj pacijent doživljava halucinacije, ili zablude i zahteva hitnu medicinsku negu. Neki od njegovih specifičnih znakova uključuju priviđanje glasova, pacijent može da vidi stvari kojih nema i veruje da su neistine situacije - istinite.

Predmenstrualni disforični poremećaj (PMDD)

Predmenstrualni disforični poremećaj se javlja nedelju ili dve pre početka menstruacije i mnogo je gori od PMS-a. PMDD je obeležen teškim simptomima, uključujući ekstremnu depresiju, razdražljivost, anksioznost i promene raspoloženja zbog kojih se osećate kao da gubite kontrolu.

Vaši simptomi će se ublažiti nekoliko dana u toku vašeg mesečnog ciklusa, jer se smatra da su hormonalne promene ono što uzrokuje ovo stanje.

Foto: Shutterstock

Situaciona depresija

Situaciona depresija se dešava kada ste pretrpeli gubitak, kao što je smrt u vašoj porodici, ili ako se razvedete ili izgubite posao. Uzrok situacione depresije možete povezati sa određenim događajem. Simptomi obično počinju u roku od tri meseca od okolnosti kroz koje ste prošli, i uključuju brigu koju ne možete da odagnate i tugu koja traje duže od dve nedelje. Često plakanje, problemi u donošenju odluka i osećaj bezvrednosti su takođe simptomi koji mogu da se pojave.

Atipična depresija

Atipična depresija znači da imate stalne simptome depresije koji se privremeno povlače kada se u vašem životu dogode dobre stvari. Ova vrsta depresije ima nekoliko jedinstvenih simptoma, pored opštih simptoma depresije, kao što su osećaj težine u udovima ili se osećate odbačenim u vašim vezama.

Depresija otporna na lečenje

Depresija otporna na lečenje se javlja kada dva kursa lekova za bilo koji oblik depresije ne ublaže vaše simptome. Smatra se da trećina ljudi sa depresijom može da ima ovaj oblik stanja. Promene lekova mogu rešiti problem, kao i dodavanje drugih oblika savetovanja i praćenje promena u tome kako se osećate.

Šta očekivati kada radite sa doktorom

Put do boljeg osećanja je drugačiji za svakoga. Ako vam je dijagnostikovana depresija, postoji širok spektar dostupnih opcija lečenja, od lekova do kognitivne bihejvioralne terapije.

- Neki pacijenti se osećaju bolje za relativno kratko vreme. Neki lekovi za neke pacijente počinju da smanjuju simptome za nekoliko nedelja - kaže dr Rego, na šta se nadovezije dr Meninger.

- Važno je da se ne poredite sa drugim ljudima. Svako je na drugom putu i ​​svaka osoba ima individualne potrebe.

Bez obzira na vrstu depresije koja vam može biti dijagnostikovana, znajte da postoji pomoć, a ona počinje tako što ćete napraviti prvi korak napred.

- Stavite jednu nogu ispred druge. Recite sebi: "Mogu da budem bolje."

Ne očekujte da će se to dogoditi u određenom vremenskom periodu. Samo se zalažite za sebe i naći ćete terapiju koja vam odgovara - ohrabruje dr Meninger, a prenosi Yahoo Life.

(Telegraf.rs)