• 3

Spavanje nije povezano sa našim mozgom, već sa crevima: Predavanje dr Rogulje pomera saznanja

Predavanje profesorke sa Harvarda srpskog porekla Dragane Rogulje u Beogradu na temu studije "San i gastrointestinalni sistem" ukazuju da san ne treba da se proučava samo iz perspektive usredsređene na mozak

  • 3
Spavanje, san, odmor

Foto: Shutterstock

Da li ste ikada rekli sebi "umreću ako ne odspavam", jer vam je organizam bio toliko umoran i imali ste utisak da vam mozak već sam spava i samo želite da dodirnete jastuk? E upravo zbog tog osećaja da morate da odspavate i da ne možete da izdržite, naučnici prestižnog američkog univerziteta Harvard sproveli su studiju koja da bi trebalo da podigne u biološkom smislu makar jedan veo misterije koji podrazumeva potrebu svakog živog bića za snom.

Tim povodom, Hemijski fakultet univerziteta u Beogradu ugostio je izuzetnog predavača srpskog porekla sa Harvarda, dr Draganu Rogulju, vanrednu profesorku neurobiologije Medicinske škole Harvard Univerziteta, koja je nedavno objavila studiju pod nazivom "Gubitak sna može izazvati smrt zbog akumulacije reaktivnih vrsta kiseonika u crevima."

Predavanje održano pod naslovom "San i gastrointestinalni sistem" obradilo je aktuelnu temu koja privlači pažnju publike i van uskonaučnih krugova - zašto je spavanje esencijalno za preživljavanje.

Profesorka Dragana Rogulja iznela je rezultate istraživanja njenog tima na Harvardu koje se bavi pitanjima zašto nam je potrebno spavanje da bismo preživeli, a kao prvu stvar koja je pomalo neočekivana iznosi da spavanje, odnosno nespavanje nije povezano sa mozgom, odnosno nervnim sistemom, kako većina nas misli, već sa našim digestivnim organima, tačnije crevima. Kao osnov za njeno istraživanje iznosi činjenicu da jednostavni organizmi koji imaju svega par neurona spavaju.

Intrigirana pitanjem zbog čega satima gubimo suštinu onoga što jesmo tokom noćnih sati i zbog čega san ipak ostaje među najmisterioznijim fenomenima u biologiji, istraživači pod vodstvom Rogulje postavili su sebi cilj da razumeju kako se mozak reverzibilno prebacuje između stanja budnog i spavanja i zašto uopšte treba da spavamo. Da bi odgovorili na ova pitanja, naučnici su posmatrali i izveli niz eksperimenata nad mušicama kojima su uskraćivali san, jer se ispostavilo da su mušice, kada je u pitanju spavanje daleko sličnije nama, nego, recimo, miševi.

Insekti muva

Pixabay

Kako je objasnila, kao i kod ljudi, i cirkadijalni i homeostatski mehanizmi daju doprinos u regulaciji spavanja mušica, odnosno muve su normalno aktivne tokom dana i mirne noću, ali ako su lišene sna, pokazaće posledično povećanje „povratnog“ sna, bez obzira na vreme dana. Da bi došli do odgovora zašto životinje moraju da spavaju, istraživači su se fokusirali na uzroke smanjenog životnog veka muva koje su lišene sna.

- Cilj našeg rada je da razumemo kako se mozak reverzibilno prebacuje između stanja budnog i spavanja i zašto uopšte moramo da spavamo. Spavanje se pojavilo kod ranih životinja i danas je sveprisutno. Nije se moglo naći objašnjenje zašto je ovo ponašanje neophodno za opstanak. Nedavno smo otkrili da, kada je san sprečen, organ koji je najkritičnije povređen su zapravo creva, koja su do te mere ugrožena, da ozbiljan gubitak sna može da bude smrtonosan - istakla je Rogulja.

Kako je objasnila, rezultati su pokazali da se nešto dešava u crevima, zbog čega životinje umiru prilikom uskraćivanja sna, a to nešto je zapravo, pojednostavljeno rečeno, pojavljivanje slobodnih radikala u crevima koji se usled nedostatka sna javljaju kao signala iz nervnog sistama. Naučnici trenutno rade na stvaranju suplemenata koji bi pomogli da se ti radikali pročiste iz creva, odnosno na antioksidantima koje bismo mogli da konzumiramo ukoliko dođe do nedostatka sna - ne da bi se spavalo, već da bi se otklonile posledice nespavanja.

Istraživači su takođe otkrili da je odnos između sna i creva dvosmeran, u smislu da signal dobijen iz creva reguliše dubinu sna. Ovi rezultat ukazuju da san ne treba da se proučava samo iz perspektive usredsređene na mozak.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima