• 0

"Fasting" ipak ne produžava život? Naš nutricionista otkriva ko ne sme ovako da se hrani

, Telegraf

Intermitentni post kom su se priklonile mnoge svetske zvezde našao se pod lupom američkih istraživača koji za sada nemaju dobre vesti

  • 0
žis, salata, zdrava hrana, žena

Foto: Shutterstock

Intermitentni post, odnosno uzdržavanje od hrane i pića u određenom vremenskom okviru tokom dana, može da poveća rizik od prerane smrti, piše "DailyMail" pozivajući se na rezultate studije koja je obrađivala podatke 24.000 Amerikanaca starijih od 40 godina.

Studija je, naime, pokazala da su oni koji su jeli jedan obrok dnevno imali 30 odsto veću šansu da umru od bilo kog uzroka u 15 godina u odnosu na one koji su jeli tri obroka.

Intermitentni post, poznat i kao povremeni post ili "fasting" postao je izuzetno popularan poslednjih godina. Pridržavaju ga se Kortni Kardašijan, Hju Džekmen, Dženifer Aniston i druge planetarno popularne ličnosti koje tvrde da im ovakav ritam ishrane pomaže da izgube višak kilograma ili da se detoksikuju.

Za otkriće mehanizma autofagije Jošinori Osumi dobio je Nobelovu nagradu 2016. godine.

Upravo oslanjajući se na autofagiju, planetu je zahvatio trend “dijete koja je i efikasna i zdrava”, a koja je bazirana na unosu namirnica unutar osam sati u toku dana. Ostalih 16 sati dozvoljen je samo unos vode i to je vreme kada ćelije mogu da se razgrade i “recikliraju”.

Preskakanje doručka loše za zdravlje srca

Jedna od glavnih prednosti koje navode sledbenici intermitentnog posta je dugovečnost. Ranije su ga dovodili u vezu sa smanjenjem rizika od više bolesti.

Istraživači, pak, to sada dovode u pitanje. U najnovijoj studiji, preskakanje doručka - što sledbenici fastinga najčešće čine, povezano je sa većim rizikom od umiranja od srčanih bolesti, dok se smatra da izostanak doručka ili ručka povećava šanse za smrtnost od svih uzroka.

Rezultati su ostali čak i ako su ljudi vežbali, jeli zdravo i retko pušili ili pili alkohol, navode istraživači i dodaju da oni koji se pridržavaju pravila intermitentnog posta na kraju pojedu veću količinu hrane kroz jedan obrok, što vremenom može da ošteti ćelije.

Ipak, iz tima ističu da je još rano tvrditi da intermitentni post ima ulogu u ranoj smrti, jer nije moguće isključiti drugačije stilove života i genetske faktore.

Doručak

Foto: Shutterstock

Najnovija studija koju su sproveli istraživači na Univerzitetu u Tenesiju pokazala je da su tri obroka dnevno najbolje rešenje za dug život. Ali, istraživanje je pokazalo da, ukoliko su obroci previše blizu, to može da bude povezano sa povećanim rizikom od prerane smrti. Takođe, istraživači veruju da obroci koji su suviše blizu jedni drugima dovode do metaboličkog opterećenja tela.

- U vreme kad se intermitentni post naširoko reklamira kao rešenje za gubitak težine, metaboličko zdravlje i prevenciju bolesti, naša studija je važna za veliki broj Amerikanaca koji jedu manje od tri obroka dnevno - kaže glavni autor nove studije, profesor Jangbo Sun sa Univerziteta u Tenesiju.

- Naše istraživanje sugeriše da osobe koje jedu samo jedan obrok dnevno imaju veće šanse da umru ranije od onih koji su jeli više dnevnih obroka. Među njima, učesnici koji preskaču doručak imaju veću verovatnoću da razviju fatalne kardiovaskularne bolesti, dok oni koji preskaču ručak ili večeru povećavaju rizik od smrti od svih uzroka.

Na osnovu ovih nalaza, profesor Sun preporučuje konzumiranje najmanje dva-tri obroka, pravilno raspoređenih u toku dana.

Važan je i broj obroka

U studiji objavljenoj u časopisu "Journal of Academy of Nutrition and Diabetics" tim je analizirao podatke od 24.011 starijih od 40 godina iz Sjedinjenih Američkih Država.

Oni su već bili učesnici nacionalnog reprezentativnog istraživanja koje je trajalo od 1999. do 2014. godine, i svake dve godine su odgovarali na pitanja o ishrani, opštem zdravlju, bolestima i životnom stilu. Čak 40 odsto učesnika jelo je u proseku manje od tri obroka dnevno.

Njihovi odgovori bili su povezani sa njihovim medicinskim kartonima. Do kraja studije bilo je 4.175 smrtnih slučajeva, uključujući 878 koji su bili uzrokovani srčanim problemima.

U poređenju sa učesnicima koji su jeli tri obroka dnevno, konzumiranje samo jednog obroka dnevno povezano je sa 30 odsto većim rizikom od smrtnosti od svih uzroka i 83 odsto povećanim rizikom od smrti uzrokovane srčanim bolestima.

Osobe koje su preskakale doručak imale su 40 odsto veći rizik od smrti od srčanih bolesti u poređenju sa onima koje su doručkovale, ali nije bilo razlike u mortalitetu od svih uzroka. Ali, osobe koje su propuštale ručak ili večeru imale su 12 do 16 odsto veće šanse da umru iz bilo kog razloga.

lekarka, pacijent, doktorka, srce, pregled, kardiolog, srce,Bojana PR

Foto: Shutterstock

U međuvremenu, osobe koje su jele tri obroka dnevno, ali je razmak između obroka bio kraći od četiri i po sata, imale su 17 odsto povećan rizik od smrtnosti od svih uzroka, u poređenju sa osobama koje su pravile razmake između obroka duže od pet sati.

- Naši rezultati značajni su čak i nakon prilagođavanja faktora ishrane i načina života (pušenje, konzumiranje alkohola, nivo fizičke aktivnosti, unos energije i kvalitet ishrane) - kaže viši autor studije dr Vei Bao, epidemiolog sa Univerziteta u Ajovi.

- Naši nalazi zasnovani su na zapažanjima iz javnih podataka i ne impliciraju uzročnost.

Dr Bao podseća da preskakanje jednog obroka obično znači prevelik unos kalorija prilikom drugog obroka, što može da pogorša opterećenje regulacije metabolizma glukoze i da vremenom dovede do metaboličkog pogoršanja.

Ovo takođe može da objasni i vezu između kraćeg intervala obroka i mortaliteta, jer bi kraće vreme između obroka rezultovalo većim energetskim opterećenjem u datom periodu.

- Naše istraživanje doprinosi preko potrebnim dokazima o povezanosti ponašanja u ishrani i smrtnosti u kontekstu vremena obroka i trajanja dnevnog perioda obroka - zaključuje dr Bao.

Kome se "fasting" ne preporučuje

Nutricionistkinja Branka Mirković, koja je jedan od najvećih zagovornika autofagije na našim prostorima, za Telegraf.rs kaže da istraživanje ne pruža dovoljno podataka koji su i te kako važni.

- Intermitentni post ne podrazumeva isključivanje doručka, već da jedemo kad ogladnimo, a to je obično dva-tri sata posle ustajanja - ističe Mirković.

- Uz taj obrok, unutar osam sati poješćemo još jedan glavni obrok i užinu. Ko jede jednom dnevno, mora da bude svestan da njegov organizam trpi.

Prema njenim rečima, od ključne važnosti je izbor namirnica koje ćemo uneti tokom “prozora” u trajanju od osam sati.

- Prazne kalorije, beli šećer, brzo razgradivi ugljeni hidrati i alkohol trebalo bi da budu isključeni iz ishrane. Takođe, intermitentni post ne sme da bude dijeta, već način ishrane kog mogu da se pridržavaju zdravi ljudi srednjih godina - podseća Mirković.

Ona ističe da ovakav režim ishrane ne bi trebalo da slede osobe koje imaju dijabetes tipa 1 i 2, osobe koje boluju od teških hroničnih bolesti, trudnice, dojilje, kao ni deca koja su u fazi rasta i razvoja.

- Svako bi trebalo da prilagodi ishranu svom zdravstvenom stanju - podseća nutricionista.

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima