Žene u Srbiji sve češće tonu u alkoholizam, a retko idu na lečenje: Terapeut otkriva razloge

Foto: Shutterstock

Pre 50 godina odnos muškaraca i žena alkoholičara na našim prostorima bio je 10:1, pre 20 godina 7:1, a prema podacima iz 2021. taj odnos je veoma zabrinjavajuć i iznosi 2:1.

Podatke istraživanja koje su sproveli stručnjaci iz Ćuprije za Telegraf.rs podelila je Olivera Džunić, specijalista medicinske psihologije i porodični psihoterapeut iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.

Preporučujemo

Šta je dovelo do ovako dramatičnog skoka bolesti zavisnosti kod žena, zbog čega žene lošije podnose alkohol od muškaraca, kako alkoholizam utiče na ostale članove porodice i kako izgleda lečenje samo su neka od pitanja na koja je odgovorila psihoterapeut Džunić.

Olivera Džunić, bračni i porodični psihoterapeut; Foto: Nikola Anđić

Ona podseća da je nekada sistem vrednosti na našim prostorima bio takav da alkoholizam nije bio poželjno ponašanje. Danas je, nažalost, drugačije. Postalo je normalno da se svuda “vrte” čaše - od javnih mesta do “četiri zida”, a slika žene sa čašom u ruci sve je češća.

- Trebalo bi vratiti "etiketu" da je konzumiranje alkohola bolest - kategorična je naša sagovornica.

“Muško” i “domaćičko” pijenje

- Kod žena postoje dva tipa pijenja, takozvano muško pijenje i takozvano domaćičko pijenje – kaže psihoterapeut Džunić.

- „Muško“ pijenje opisuje žene koje piju zajedno sa muškarcima na poslovnim sastancima, kao i posle posla, i izgleda kao ciljano i namerno pijenje u funkciji socijalnog prihvatanja. Ono ima društvenu konotaciju. „Domaćičko“ pijenje ne odnosi se samo na domaćice, već na sve žene koje kriju da piju; one piju pomalo, skrivajući čašice.

Lepota i teret različitih uloga

Naša sagovornica podseća da je u svetskim kulturama prihvatljivo da muškarac pije, ali kad to radi žena, obično se čuje da joj „nešto fali“. I sami smo svedoci da je davanje ovakvih kvalifikacija neretko praćeno podsmehom, zbog čega one dobijaju dodatnu notu neprimerenosti.

- Šta je to što ženi može da “fali”? Vrlo često to su emotivni problemi. Kod mladih žena to su gubici, neuspesi, nerealizacije da li kao žene, partnerke i/ili majke, pogotovo što se žene danas realizuju kroz posao, pa su onda veoma uspešne u tom segmentu. Ali, žena ima potrebe i za drugim ulogama u životu koje iz različitih razloga nije realizovala, zbog čega je emotivno ranjiva – objašnjava Džunić.

Podaci pokazuju da je najveći broj žena koje piju u starosnoj kategoriji od 35. do 49. godine života. Postoji i objašnjenje zašto se neke žene u tom periodu života “hvataju” za čašicu.

- Sa 35 godina žena se suočava sa tim da bi trebalo da bude majka, a nema partnera. Pokušala je da ostvari vezu, ali joj to nije uspelo. Ili, pak, rodi dete i ostavi ga svojoj majci.

Foto: Shutterstock

Takođe, ističe sagovornica Telegrafa, postoje i žene starije od 60 godina koje počinju da piju, a razloge “donosi život”.

- To su žene kojima je preminuo partner, deca su odrasla i otišla iz kuće, a one su ostale usamljene i same. Ne mogu da se preorijentišu, da se povežu sa starim prijateljicama, istrošene su, uglavnom penzionisane… U jednom momentu ostaju bez uloga koje su živele ceo život. Onda čujete: “Popila sam čašu vina, to je dobro za zdravlje”. Ili piju rakiju ujutro i govore kako je to “dobro za cirkulaciju”. Dobro je što je u ovoj kategoriji manji broj žena koje dobijaju bolest zavisnosti od alkoholizma, jer ipak znaju da se trgnu.

Zašto se žene lakše napiju?

Iako, prema rečima naše sagovornice, muškarci piju drugačije od žena, po trajnim promenama ličnosti žene i muškarci alkoholičari se ne razlikuju.

- I žene i muškarci alkoholičari skloni su mnogo lakšem ispoljavanju agresivnog nekontrolisanog ponašanja, imaju “kratak fitilj”, reaguju jako impulsivno, nepredvidivog su ponašanja i malo energije mogu da utroše pre nego što nešto urade - objašnjava Džunić.

Ali, fiziologija u slučaju ove bolesti zavisnosti nije na strani žena.

- Jedna čašica bilo kog alkoholnog pića daje 0.38 promila alkohola u krvi, do dva promila se dolazi očas posla i vrlo brzo se gubi kontrola nad sopstvenim ponašanjem. Žene brže gube kontrolu nad svojim ponašanjem usled dejstva alkohola zbog hormonske strukture i zbog toga što u telu imaju manji procenat vode nego muškarci. Kad žena popije alkohol, on je koncentrisaniji u njenoj krvi nego u krvi nekog muškarca koji će popiti istu količinu. Zato žena lakše gubi kontrolu kad popije, nema racionalnu obradu realnosti - navodi Džunić.

Kako izgleda lečenje

Iako se u Srbiji broj žena koje pate od alkoholizma opasno približio muškarcima zavisnicima od alkohola, ipak je mali broj onih koje se odlučuju za lečenje. A ono je vrlo kompleksno i traje godinama.

Sagovornica Telegrafa navodi da je najpre neophodno da osoba koja ima alkoholizam kao bolest zavisnosti svojevoljno dođe na lečenje u treznom stanju. Zajedno sa njom dolaze i članovi porodice, jer je alkoholizam, kao i druge bolesti zavisnosti, zapravo bolest cele porodice.

Foto: Shutterstock

- Prvih godinu dana služi samo tome da svi članovi porodice nauče šta je alkoholizam. Posle položenog ispita o znanju na ovu temu rade svoj ispit o ličnom radu, pričaju pred svima kako se alkoholizam kod njih razvijao, kako je ko patio, šta je ko radio da bi rešio ili da ne bi rešio problem - prenosi Džunić.

Klub lečenih alkoholičara u klinici “Dr Laza Lazarević” postoji više od 30 godina. Za to vreme mnoge porodice ovde su “otvorile dušu” i podelile svoje muke kroz koje su morale da prođu zbog člana porodice koji je alkoholičar.

- Ako znamo da je prirodni proces takav da niko ne može da se otvori pred grupom koja ima više od petoro ljudi, onda zamislite koliko je teško ogoliti se pred grupom koja broji 30 ili više ljudi. Dešava se i da se alkoholičar otvori i sve ispriča, a onda njegova supruga padne u depresiju ili se kod deteta javi noćno mokrenje, grickanje noktiju, čupanje kose… Zato je lečenje alkoholizma proces i zato traje godinama, jer se leči porodica kao sistem - objašnjava Džunić.

Žene koje boluju od alkoholizma teže i ređe se odlučuju da zatraže stručnu pomoć da bi se oslobodile zavisnosti.

- Broj žena koje se leče od alkoholizma kod nas je dramatično mali na prvom mestu zato što je ova bolest kod žena socijalno neprihvatljiva tema. Ukoliko i odluče da krenu na lečenje, suprug retko kad pristaje da dolazi jer ga je sramota što njegova žena pije. Ipak, nekad se dešava i da uđe u terapiju zajedno sa ženom i da se, kad se terapija završi razvede, ode iz kuće i ostavi decu. Onda deca pripadnu njenim roditeljima, rođacima, sestrama ili braći koji “doigravaju” ulogu roditelja - prenosi psihoterapeut situacije iz realnosti.

Ilustracija; Foto: Shutterstock

Kako je danas alkohol lako dostupan i u društvu tretiran kao “poželjan uvek i svuda” - od gledanja utakmica, preko proslava do opuštanja posle napornog dana u toplini svog doma, čini se da će u godinama koje dolaze biti sve više alkoholičara u generacijama koje su sada u najosetljivijoj životnoj dobi - adolescenciji. Pitamo psihoterapeuta koliko je godina imala najmlađa zavisnica koja se lečila od alkoholizma.

- Po strogim pravilima Svetske zdravstvene organizacije, deca do 18. godine života ne smeju da popiju nijednu čašu alkohola. Ukoliko popiju, smatraju se alkoholičarem. Ako se gleda iz tog ugla, mi smo na adolescentnom odeljenju imali devojčicu od 14 godina koja je pila - otkriva psihoterapeut Džunić.

(Telegraf.rs)