Simptomi hroničnog tonzilitisa: Oboljenje koje najviše pogađa decu između 4. i 15. godine

Foto:Shutterstock

Za krajnike se kaže da su naša "prva linija odbrane od bolesti". Krajnici su vrlo važni jer upravo sprečavaju viruse i bakterije da prodru u donje partije disajnih organa.

Međutim, često se dešava da se krajnici zaraze, te se to stanje naziva tonzilitis.

Preporučujemo

Nekada tonzilitis može postati hroničan i ponavljati se, te smo ovim povodom razgovorali sa otorinolaringologom, alergologom i kliničkim imunologom dr Bojanom Markovićem koji je zaposlen u klinici Acibadem Bel Medic.

Foto: Belmedic

- Hronični tonzilitis predstavlja hroničnu upalu nepčanih krajnika koja traje duže od tri meseca i nastaje usled ponavljanih akutnih i subakutnih infekcija - započinje za Telegraf.rs dr Bojan Marković.

Kako kaže, komplikacije aktunih i egzacerbacije hroničnog tonzilitisa mogu biti po život opasne.

- Možemo ih podeliti na lokalne, nastale širenjem infekcije na okolna tkiva i prostore vrata, to su peritonzilarni, parafaringealni i retrofaringealni apsces, tromboza unutrašnje jugularne vene ili šire šarlah, akutna reumatska groznica, poststreptokokni glomerulonefritis, prekidi disanja u toku sna - detaljno objašnjava dr Marković.

Na pitanje koju grupu ljudi najčešće pogađa ovo oboljenje, otorinolaringolog, alergolog i klinički imunolog odgovara:

- U dečjem uzrastu ovo oboljenje najviše pogađa decu između četvrte i 15. godine, da bi se učestalost smanjila tokom odrastanja.

Simptomi hroničnog tonzilitisa

Prema rečima doktora Bojana Markovića, bol i stezanje u grlu, neprijatan zadah iz usta, stvaranje detritusa u kriptama krajnika - beličastih mekanih kamenčića, su samo neki od simptoma hroničnog tonzilitisa.

Međutim, pored ova tri, postoje još mnogi simptomi, a ovo su neki od njih:

• Dug i uporan kašalj
• Hrkanje/ prekidi disanja u toku sna
• Otežano i čujno disanje
• Bol u uvu ili vratu
• Uvećane limfne žlezde na vratu
• Ne napredovanje deteta
• Promena glasa

Opšti simptomi ( subfebrilna telesna temepratura, malaksalost, bol u mišićima, galvobolja)

Foto: Shutterstock

Dijagnozu nije lako uspostaviti

Kako naglašava naš sagovornik, dijagnoza se ne može doneti na osnovu jednog prisutnog kliničkog ili anamnestičkog podatka, niti nakon jednog pregleda.

- Dijagnoza se donosi na osnovu rezultata dobijenih zbirom anamnestičkih podataka, kliničkih nalaza, laboratorijskih analiza i mikrobioloških ispitivanja. Lečenje je jedino hirurško tonzilektomija - kaže dr Bojan Marković.

S obzirom na to da je sezona prehlade, virusa i gripa uveliko prisutna, doktor Marković otkriva šta sve treba da radimo da bismo se zaštiti od potencijalnog oboljenja.

- Održavati imunitet na optimalnom nivou, što znači redovna fizička aktivnost, raznovrsna i bogata ishrana, često menjanje četkice za zube, oralna higijena, zdravi zubi, probiotici, ne pušiti cigarete, svakodnevni životni stres prihvatati bez preterane zabrinutosti i tako dalje - savetuje on.

Oblici hroničnog tonzilitisa i uzroci

Prema rečima doktora Markovića, postoje različite podele, ali je možda najočiglednija ona na:

• hipertrofični hronični tonzilitis gde su krajnici neprirodno uvećani za uzrast
• atrofični hronični tonzilitis gde su isti neprirodno umanjeni za uzrast

- Hronični tonzilitis nastaje zbog infekcija grla mešovitom bakerijskom florom aerobi i anareobi. U daljem toku poprima hronični oblik zbog neadekvatnog lečenja u smislu izbora antibiotika i dužine terapije. Takođe faktori koji doprinose su i prirodna sklonost ka ovom oboljenju, loša oralna higijena, nezdrave navike, gastroezofagealna bolest i tako dalje. Međutim, važno je i naglasiti da hronični tonzilitis nije zarazna bolest - zaključuje dr Bojan Marković.

(Telegraf.rs/PR)