8 brzih načina da se rešite lošeg raspoloženja

Raspoloženja su deo života i, iako je normalno da se ponekad osećate loše, to nikada nije prijatno i verovatno nije ono kako želite da se osećate veći deo dana. Iako ne možete samo sebi reći da se morate osećati bolje, možete da pokušate da promenite misli i ponašanja koja utiču na vaše raspoloženje.

Kako savetuje Rut Elingsen, sa odseka za psihologiju na Univerzitetu Oregon, prvi korak u preokretanju lošeg raspoloženja je identifikovanje u kakvom ste raspoloženju

Preporučujemo

- To zvuči jednostavno, ali zaista podrazumeva da budemo svesni našeg trenutnog stanja - ističe ona, aa prenosi "Yahoo Life".

Rut Elingsen napominje:

- Prilično je uobičajeno da ignorišemo naše emocije dok prolazimo kroz naš svakodnevni život, što čini prilično nemogućim poboljšanje raspoloženja. A kako možete da se osećate bolje ako ne znate kako se osećate?

Foto: Shutterstock

Da bi odredili kako se osećate, Elingsenova preporučuje metod "termometar za osećaj" koji ima "četiri zone" - zelenu (prijatna osećanja ili dobro raspoloženje), žutu (možda se osećate malo umorno, na primer), narandžastu (nervozni ste ili frustrirani) i crvenu (kada ste tužni, ljuti ili imate neke druge negativne emocije). Kada budete svesni kako se osećate, možete da shvatite šta da radite u vezi sa tim i da preduzmete korake da kontrolišete svoje raspoloženje pre nego što udarite u tu crvenu zonu.

Probajte vežbe disanja

- Jedina stvar koja nam je na raspolaganju je da koristimo "dah" da se izvučemo iz lošeg raspoloženja - objašnjava Gregori Salivan, programski direktor pozitivnog trenerskog i atletskog master programa na Univerzitetu u Misuriju.

On preporučuje da isprobate jednu od dve vežbe disanja sledeći put kada se osećate loše. Jedna opcija je "fiziološki uzdah", koji se sastoji od dva brza udaha praćena jednim dugim izdahom, čime se uklanja ugljen-dioksid iz našeg tela i čini da se osećamo malo opuštenije.

Povećani nivoi ugljen-dioksida aktiviraju odgovor našeg tela na stres, tako da mogućnost izbacivanja ugljen-dioksida takođe smanjuje nivo stresa. Disanje takođe utiče i na vagusni nerv tela i "izvodi nas iz tog mentaliteta borbe, bekstva ili zamrzavanja“. Dakle, taj dugi izdah vam pomaže da se opustite.

Takođe možete da isprobate i vežbu disanja 6-7-8, koja je udisanje kroz nos šest sekundi, zadržavanje daha sedam sekundi, a zatim izdisanje osam sekundi. Ova vežba omogućava telu da kontroliše um, tako što pomera naš fokus sa onoga što nas možda muči - na disanje.

Okrenite se fitnesu

Verovatno već znate da vežbanje dobro utiče na mentalno zdravlje, ali isto važi i za njegov uticaj na to da vam pomogne da se izvučete iz lošeg raspoloženja. Trener Sara Sarkis predlaže vežbanje od 15 do 20 minuta.

- Dobićete dozu endorfina i adrenalina, što nam može pomoći da brzo promenimo perspektivu. Kada se ne osećate najbolje, okrenite se omiljenoj fitnes rutini kao što je trčanje, joga, tenis ili vožnja bicikla u zatvorenom. Ako ste loše raspoloženi, nećete želeti da vršite veći pritisak na sebe radeći trening koji vam se ne sviđa. Vežbanje vam može pomoći da ponovo fokusirate svoju energiju i da se izvučete iz lošeg raspoloženja - objašnjava Sarkisova.

Fokusirajte se na druge umesto na sebe

Prebacivanje fokusa sa sebe je odličan trik da podignete raspoloženje i kako tvrdi Salivan, jedan od prvih načina koji doprinosi pozitivnoj psihologiji. Pomaganje ili izgradnja odnosa sa drugima samo će učiniti da se osećate bolje i pomoći da se oslobodite tog lošeg raspoloženja.

- Najjednostavnije je da odlučite tokom dana da učinite neke nasumične činove ljubaznosti ili da pitate kolege da li im treba pomoć - ističe Salivan: - Ako ste neraspoloženi, pokušajte da kontaktirate prijatelja koji prolazi kroz težak period ili donirate nešto organizaciji kojoj je potrebna podrška. Pomeranje fokusa sa sebe jedan od najmoćnijih načina da pobedite loše raspoloženje.

Foto: Milena Đorđević

Provedite vreme napolju

Studije i studije su potvrdile da je priroda dobra za vaše mentalno zdravlje, a da provođenje vremena napolju može da smanji nivo stresa, anksioznost i, generalno, izmamiti osmeh na vaše lice.

- Priroda može biti lek ako je tako koristimo, a izlazak napolje i promena perspektive ponekad može prilično brzo da promeni vaše raspoloženje -  pojašnjava Sarkisova koja kaže da dodavanje muzike tokom šetnje može da bude još korisnije i da „prekine kognitivnu petlju“.

Vežbajte zahvalnost

- Najmoćnija i najkorisnija od svih pozitivnih emocija je zahvalnost. Zahvalnost nas samo čini srećnijima, a biti srećan i loše raspoloženjen je nekompatibilno ponašanje - ističe Salivan i dodaje: - Razmislite o dve ili tri stvari u svom životu za koje ste zahvalni. To ne moraju da budu velike stvari, već nešto jednostavno, poput nove sveće ili slobodnog vremena.

Zahvalnost možete da "vežbate" na početku ili na kraju dana kada može da vam pomogne da zaspite jer je i spavanje važno sredstvo za izbegavanje lošeg raspoloženja.

Ostanite u trenutku

- Stručnjaci veruju da se oko 90 odsto stvari o kojima brinemo - zapravo nikada nikada ne dogodi - ističe Salivan. Dakle, većina briga koje doprinose vašem raspoloženju obično je prilično besmislena.

- To je povoljna situacija da nešto namerno uradimo u svom ponašanju kako bismo se vratili u sadašnji trenutak. Duboko dišite ili samo podesite vaša čula da biste se zaista udaljili od onoga o čemu ste brinuli - poručuje Elingsenova. Drugim rečima, vežbanje svesnosti u ovim trenucima je dobra ideja.

Ako ste uznemireni, uzmite paket leda

Prema Elingsenovoj, možete da preokrenete i hemiju vašeg tela i na neki način da sami sebe prevarite da budete smireni.

- Stvar koja je zapravo prilično efikasna, posebno ako ste zaista ljuti, jestee da bukvalno ohladite svoje telo, uzmite paket leda i stavite ga na čelo - ističe ona i objašnjava da postoji nešto u efektu fizičkog hlađenja što donosi osećaj opuštanja.

Fokusirajte se na svoje mišiće.

Foto: Shutterstock

Ona preporučuje i da pokušate i sa progresivnom relaksacijom mišića kako biste poboljšali svoje raspoloženje, tako što ćete prvo da vežbate zatezanje, a zatim i opuštanje određenih delova tela. Primera radi, stisnute pesnicu, pa je potom opustite, ili dignite ramena visoko i onda ih spustite.

- To može prevariti vaše telo u režim opuštanja - primećuje Elingsenova.

Nemojte zanemariti svoje neprijatne emocije

- Iako bi izlazak iz lošeg raspoloženja mogao da bude od velike pomoći kratkoročno, učenje da prihvatimo naše emocije, kako pozitivne tako i negativne, bolja je strategija na duži rok - poručuje Salivan.

- Pozitivna psihologija proučava blagostanje, ali iako je sreća njen deo, to ne znači da smo srećni sve vreme. Ključni aspekt blagostanja je sposobnost prihvatanja čitavog niza ljudskih emocija - od uzbuđenja i radosti do dosade i bola. Takođe je važno primetiti koliko su naše emocije efemerne (dolaze i odlaze).  Čak i ako se osećate uznemireno, nećete se tako osećati zauvek - kaže.

Salivan zaključuje da smo kao ljudi genetski predisponirani za negativnost, jer smo još u doba pećina koristili tu negativnost da bismo se zaštitili od stvarnih pretnji. U izvesnoj meri, to nas i danas čuva, ali važno je da pronađemo nivo emocionalne harmonije.

(Telegraf.rs)