Nakon novog otkrića naučnici upozoravaju: Gojaznost može da izazove iste promene u mozgu kao i Alchajmer

Foto: Shutterstock

Prekomerna težina u srednjim godinama povezana je sa većim rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti ili demencije, a nova studija pokazuje da promene u mozgu kod gojaznih ljudi odražavaju neke od onih sa Alchajmerovom bolešću.

Naučnici sa Univerziteta MekGil u Montrealu analizirali su skenere mozga više od 1.300 ljudi u prvom istraživanju kako bi direktno uporedili obrasce smanjenja mozga kod gojaznih ljudi i pacijenata sa Alchajmerom.

Preporučujemo

Snimci su, kako se navodi u izveštaju objavljenom u Žurnalu o Alchajmerovoj bolesti, otkrili slično stanjivanje mozga u regionima uključenim u učenje, pamćenje i rasuđivanje kod obe grupe pacijenata. 

Foto: Tanjug/AP

Prema ranijim studijama već je poznato da gojaznost može da izazove promene u telu koje su povezane sa povećanjem rizika od Alchajmerove bolesti, uključujući oštećenje krvnih sudova mozga i nakupljanje abnormalnih proteina. Novo istraživanje ide korak dalje.

- Pokazali smo da postoji sličnost između mozgova ljudi koji su gojazni i onih koji boluju od Alchajmerove bolesti - rekao je prvi autor studije Filip Moris, postdoktorski istraživač neuronauke na Univerzitetu MekGil: - I svodi se na debljinu moždane kore. Moždani korteks, koji je kod ljudi odgovoran za više moždane funkcije kao što su govor, percepcija, dugoročno pamćenje i rasuđivanje, je spoljašnji sloj mozga. Stanje u tom regionu mozga može da odražava smanjenje broja moždanih ćelija.

Istraživači sumnjaju da bi gojazni ljudi, a možda i oni koji imaju višak kilograma (BMI od 25 do 25,9) mogli da uspore kognitivni pad ako se približe zdravoj težini. Moris, međutim, kako prenosi NBC News, ne može da identifikuje ciljnu težinu.

Zašto je gojaznost opasna za mozak?

Nauka po tom pitanju nije jasna. Druga stanja koja su loša za mozak - uključujući visok krvni pritisak, visok holesterol i dijabetes tipa 2 - takođe su povezana sa gojaznošću.

Kako bi bliže ustanovili uticaj gojaznosti na strukturu mozga, Moris i njegove kolege su pažljivo pregledali skenere mozga 341 pacijenta sa Alchajmerom i 341 gojazne osobe sa BMI od 30 ili više, zajedno sa skenirima 682 zdrave osobe. Svi snimci mozga i druge informacije potiču iz dve velike zdravstvene baze podataka: UK Biobank i Inicijativa za neurosnimanje Alchajmerove bolesti.

- Kognitivni testovi koje su uradili gojazni pojedinci u studiji nisu otkrili očigledne mentalne deficite, ali je moguće da se suptilne promene koje se vide na skeniranju mozga možda neće primetiti na tipovima testova koji se koriste za procenu mentalnog statusa - kaže Moris.

Shutterstock

Novo istraživanje pokazalo je nešto što naučnici ranije nisu znali.

- Studija je pokazala da gojazni pojedinci i oni sa Alchajmerovom bolešću imaju zajedničke delove mozga koje su manje veličine, verovatno zbog neurodegenerativnog procesa, što znači da nervne ćelije u ovim regionima možda doživljavaju oštećenja i mogu da umiru - objasnila je istraživačica metabolizma Sabrina Dajano, direktorka Instituta za ishranu ljudi u medicinskom centru Kolumbija Irving.

Skeniranje ne može da pokaže da gojaznost uzrokuje stanjivanje ovih područja, ali ima smisla da kontrola telesne težine može biti način da se smanje rizici, rekla je ona.

- Znamo da ako uzmete miša koji ima genetsku predispoziciju da razvije Alchajmerovu bolest i stavite tog miša na ishranu bogatu ugljenim hidratima i mastima — slično zapadnoj ishrani — životinji se povećava telesna težina i pojavljuje kognitivno oštećenje i degeneracija mozga koja se ubrzava - ističe Dajanova.

Može li gubitak težine da preokrene štetu?

Studija otvara vrata daljem istraživanju da li gubitak težine može da preokrene neke promene u mozgu, ističe dr Džozef Maloun, docent neurologije na odeljenju za kognitivne poremećaje na Univerzitetu u Pitsburgu.

- Znamo da je gojaznost povezana sa drugim bolestima koje mogu da utiču na krvne sudove u mozgu, poput dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska, visokog holesterola i upale, što sve može da dovede do raspada krvnih sudova u mozgu i na taj način doprinose smrti moždanih ćelija - ističe Malone.

Dok gojazni pojedinci u studiji nisu pokazali pad pamćenja, moguće je da je ono što istraživači vide rana faza u razvoju Alchajmerove bolesti. No, jedno od ograničenje istraživanju je to što ne izveštava direktno o tome šta su ljudi u studiji jeli,  samo da su gojazni, što ostavlja mnogo prostora za spekulacije i generisanje hipoteza.

Iako se nadaju da bi gubitak težine mogao da zaustavi ili smanji degeneraciju mozga, naučnici, nažalost, sve više otkrivaju da postoje određene tačke bez povratka. Na osnovu primera kao što je osteoporoza, šanse da se bolest preokrene su manje nego da se sačuva ono što postoji.

(Telegraf.rs)