Listove peršuna koristimo svaki dan, a ovo niste znali o cvetovima: Toksini u njima mogu biti štetni

Foto: Pixabay

Titula "Otrovna biljka godine 2023" pripala je peršunu, popularnoj kulinarskoj biljci. Specijalna botanička bašta Vandsbek već 19 godina koristi "nagradu" da skrene pažnju na manje poznatu tamnu stranu biljaka - 2022. godine to je bio krompir.

Peršun je na prvom mestu, ispred mnogo poznatijih otrovnih biljaka oleandra i maka.

Preporučujemo

Peršun je zdrav: između ostalog, obezbeđuje mnogo vitamina C, koji jača naš imuni sistem, vitamina K, koji čini kosti stabilnijim, i gvožđa, elementa u tragovima neophodnog za transport kiseonika.

Srećom, ne morate da ostanete bez ovih hranljivih sastojaka iz peršuna koji pospešuju zdravlje, jer je konzumiranje peršunovog lišća potpuno bezopasno, prema botaničkoj bašti Vandsbek. Listove možete nastaviti da koristite u svim vrstama jela. Peršun je proglašen "otrovnim" zbog drugog dela biljke - cvetova.

Kao dvogodišnja biljka, peršun prve godine formira rozetu, iz koje se u drugoj godini razvijaju cvetne stabljike visoke do 70 centimetara. Neupadljivi žutozeleni cvetovi su raspoređeni u "kišobrane" i formiraju seme.

Sadrže peršunovo ulje, u kojem su toksini apiol i miristicin prisutni u visokim koncentracijama, prema botaničkoj bašti Vandsbek. Ove supstance se nalaze u svim delovima biljke peršuna i odgovorne su za aromatičan ukus i karakterističan miris peršuna, objašnjava za "Rheinische Post" Andreas Šaler, direktor Instituta za fiziologiju i biotehnologiju biljaka Univerziteta Štutgart-Hohenhajm.

Međutim, oni su mnogo više koncentrisani u semenu i stoga su štetni po zdravlje.

Na primer, apiol je supstanca koja može da deluje na glatka mišićna vlakna bešike, creva i materice. Prema botaničkoj bašti Vandsbek, peršunovo ulje se stoga u prošlosti koristilo u abortivne svrhe. Za žene je, međutim, predoziranje uljem ponekad bilo fatalno.

Pored toga, studija je pokazala da su velike količine apiola kancerogene, prema Andreasu Šaleru. Međutim, Svetska zdravstvena organizacija je zaključila da, kada jedete peršun, unosite oko 10.000 puta manje od opasne doze.

Stoga, prema rečima ekotrofologa Rajnhild Holckamp, konzumacija peršunovog lišća u normalnim količinama u domaćinstvu nije samo bezopasna, već i zdrava zbog mnogih hranljivih materija u biljci. Međutim, ona je za "Rheinische Post" objasnila da peršun više ne treba jesti kada počne da cveta.

Čak i nakon što cvetovi "izblede", sadržaj apiola u listovima i stabljikama se povećava.

Ako slučajno pojedete seme peršuna i primetite simptome trovanja kao što su grčevi, preporučuju da odmah potražite medicinsku pomoć.

(Telegraf.rs)