Životinje su najbolji prijatelji u očuvanju mentalnog zdravlja: "Čista dečja sreća" je savršen opis doživljaja

Foto: Instagram/lakes_wildlife

Postoji veliki broj aplikacija koje imaju za cilj da nam pomognu da pratimo naše mentalno zdravlje, ali ponekad je najbolji pristup udaljiti se od tehnologije. Odavno je poznato da izlazak napolje, u parkove, šume i druga prirodna okruženja poboljšava raspoloženje ljudi. Japanci to zovu šinrin-joku ili "šumsko kupanje".

Odnedavno istraživači istražuju da li provođenje vremena sa životinjama može imati slične koristi.

Preporučujemo

Podsticanje ljudi na interakciju sa životinjama u opuštajućim prostorima nije nova stvar. Zapravo, studija iz 2022. koju je objavio "Frontiers In Psichiatry" istakla je neočekivano svesnu vrstu životinja: ovce.

- Po prirodi, ovce ne osuđuju i pokazuju punu svest u prisustvu. Ovo odražava stav koji je podstaknut u svesnosti o prisustvu, neosuđivanju, prihvatanju i saosećanju, što može biti posebno korisno za pacijente sa istorijom traume.

Džen Grejndž iz kompanije koristla je ovaj pristup za svoj odmor pod nazivom "Rest, Restore, Rewild" u spa-hotelu "Armathwaite Hall". Novinarka magazina "OK!" Natali Boven joj se pridružila tokom boravka u bivšoj seoskoj kući, koja ima prostrano zemljište uz jezero Basentvejt, savršeno za tiha lutanja i  razmišljanje.

Životinjska magija sa tapirima

Posle popodnevnog čaja krenuli su u Park divljih životinja u Lake District-u, nakon što je zatvoren za javnost.

- Ima nešto u vezi sa životinjama, one jednostavno žive u sadašnjem trenutku - objasnila je Džen.

Dvočasovna sesija počela je duženjem sa smeđim južnoameričkim tapirima - majkom Mafin i njenim mladunčetom Zikom.

- Bili su poput ukrštanja minijaturnog nilskog konja i slona: visoki nešto više od metra, pre dlakavi nego krzneni, čvrsto građeni i sa hvataljkama za nos. Dobili smo četke i pokazali kako da ih pravilno mazimo po leđima i bokovima, tako da je efekat bio umirujući i sličan masaži. U stvari, Ziko je većinu svog vremena provodio zatvorenih očiju i umalo nije pao u jednom trenutku - piše novinarka.

- Životinje imaju tako različite karaktere. Neke od njih mogu biti zaista drske i razigrane, a to može učiniti da se i mi osećamo drsko i razigrano. Ponekad mogu biti zaista mirnie, crvene pande su nežne i spore, a tapiri su tako smireni. To se zaista prenosi na nas - nadovezala se Džen.

Dok su se tapiri vraćali u svoj ograđeni prostor, šetali su parkom i mazili magarce, koze, svinje i alpake. Sedeli su i posmatrali nepripitomljena stvorenja, uključujući risove i uzbudljivu zaveru lemura, bez gomile turista koji su tražili najbolji pogled sa ograde.

"Čista dečja sreća"

Kada ih je Džen ohrabrila da istraže reakciju uma na osećaje dodirivanja i hranjenja životinja, dobila je odgovor da je to osećaj "čiste dečje sreće".

- Međutim, cenila sam ozbiljniju stranu povlačenja kada smo svratili do ograde za crvene pande na sesiju meditacije. Džen nas je vodila kroz mentalno slanje talasa ljubavi i ljubaznosti u sve veću kolekciju životinja, počevši od panda i na kraju se proširivši tako da obuhvati životinje širom sveta. Bio je to smirujući proces, transformisati radost prethodnog sata i usmeriti ta pozitivna osećanja ka korisnom fokusu. Pozdravila sam se sa Džen i osobljem parka sa širokim osmehom, punim veselja.

(Telegraf.rs)