Psiholog o nasilju u pop-kulturi: "Počinioci pokazuju fascinaciju pištoljima ili preokupiranost nasiljem"

Foto: Shutterstock

Nakon događaja u osnovnoj školi gde je dečak ubio osam učenika, čuvara i ranio još sedam osoba, ustanovljeno je da je imao plan likvidacije.

Učenik škole na Vračaru K.K. (13) se javio policiji da kaže da je pucao na više lica, izjavio je Veselin Milić, načelnik policijske uprave za Grad Beograd i dodao da je oružje uzeo je iz očevog stana i doneo ga sa četiri Molotovljeva koktela.

Preporučujemo

- Imao je spisak. Skica izlgeda kao iz video-igre ili iz horor filma, što ukazuje da je detaljno po razredima škole planirao kako da uđe u koju učionicu i kako i koje dete da likvidira - kaže Milić.

Ovi navodi se dosta komentarišu na društvenim mrežama i većinom se krive filmovi, serije, rijaliti programi puni nasilja, kao i mizika za propagiranje nasilja.

Nije nepoznato da popularna kultura ima značajan uticaj na svakodnevni život tinejdžera. Prodavnice odeće, društvene mreže i muzika na radiju teme su o kojima studenti razgovaraju svakodnevno. Pop-kultura igra važnu ulogu u uticaju na način na koji se tinejdžeri oblače, razmišljaju, ponašaju i tako dalje.

O tome da li može imati uticaj i na slučaj poput ovog kakav se juče dogodio, razgovarali smo sa psihologom Leom Ivaniševićem.

Znaci su ovi, ali ne treba prenagljivati sa zaključcima

- Dosta počinilaca ovakvih dela pokazuju fascinaciju pištoljima ili preokupiranost nasiljem. Igraju nasilne video-igre, gledaju nasilne filmove i čitaju knjige koje glorifikuju nasilje i ubijanje. Nekoliko počinilaca je pokazalo fascinaciju onim što se desilo u gradu Columbine 1999, Hitlerom ili satanizmom. Pisali su dnevnike ili su crtali nasilne i morbidne slike - počinje Leo.

Stalna izloženost ovim sadržajima može da učini pojedince manje osetljivim na nasilje i da pruži određene ideje koje se onda sprovode kroz školske pucnjave.

- Ovo ne znači da je svaki "mali darker" ili ljubitelj horora potencijalni nasilnik. Gledanje i stvaranje nasilnih sadržaja zapravo mogu biti dobar mehanizam odbrane i kanalisanja agresije koja nastaje usled dnevnih frustracija. No, nekad su frustracije prosto prevelike. Ako se osećate bezvredno, izopšteno ili izolovano, ako ne vidite nikakvu budućnost za sebe ili poentu života i ako su se frustracije gomilale godinama, postoji šansa da nasilne igrice, umetnost i filmovi prosto nisu dovoljni da drže vašu agresiju pod kontrolom.

Važno je naglasiti da nijedan od ovih pojedinačnih faktora ne mora sam za sebe da znači da postoji rizik za nasilje. Više ovih faktora koji deluju zajedno, u paketu sa okolnostima (neko je došao do pištolja, ume da ga koristi i uneo ga je u školu) je ono što može dovesti do tragedije.

Hladno oružje kao vid zastrašivanja - ovako se počinje

- Većina tinejdžera nema osećaj da mogu da ponesu pištolj u školu i pucaju u ljude, zato što znaju da je to pogrešno, zabranjeno, kažnjivo i nedopustivo. Pritom, ovako nešto nije i ne treba da bude lako izvodljivo. Da bi se ovakav postupak sproveo u delo, dete treba da dođe do pištolja (ako pištolj nije napunjen treba ga napuniti). Budući da je držanje i nošenje oružja zakonom regulisano, jedini način da maloletnik dođe do pištolja je da ga ilegalno nabavi ili da ga ukrade od nekog od članova porodice. Zatim, treba uneti pištolj u školu i izbeći bezbednosne mere. Na kraju, koliko tinejdžera uopšte ume da koristi pištolj i da puca iz njega? - pita naš sagovornik.

Nije neobičan slučaj da dete ponese oružje u školu (uglavnom nož, bokser ili tako nešto) kako bi se pokazalo, zastrašilo druge učenike, dobilo validaciju vršnjaka, bilo prepoznato kao "opasan momak".

- Ovakvi slučajevi su takođe alarmantni, no tu oružje služi za pokazivanje, ne i za stvarnu upotrebu. Ako pogledamo ono što je zajedničko za počinioce školskih pucnjava koje u Americi nisu nikakva retkost, videćemo da su počinioci vrlo dobro znali da je to što rade neprihvatljivo i zabranjeno, ali u tom trenutku ih prosto nije bilo briga ni za zakon, ni za društvene norme, ni za druge, ni za posledice.

Okidači za nasilje

Svaki ovakav slučaj je jedinstven i nije zahvalno praviti "profil tipičnog počinioca", ali postoje stvari koje su zajedničke počiniocima ovakvih dela.

- Prema studiji Kovalskog iz 2021, većina počinilaca se uglavnom oseća marginalizovano, odbačeno, nebitno, zapostavljeno i često su takođe žrtve porodičnog ili vršnjačkog nasilja. Više od polovine njih imaju istoriju problema sa mentalnim zdravljem (depresija, suicidalne ideje, bipolarni poremećaj, psihotične epizode). Važno je naglasiti da mentalni poremećaji nisu presudan faktor i da većina ljudi koji imaju neki mentalni poremećaj nije sklona činovima masovnog nasilja.

- Dugoročno odbacivanje od strane porodice ili zajednice je ono što čini da se unutar pojedinca akumuliraju ogorčenost, mržnja i agresija. Na tu akumuliranu frustraciju najčešće dolazi neki događaj koji će biti okidač za nasilje, a taj događaj može biti bilo šta što pojedinac može da protumači kao pretnju, uvredu ili odbacivanje - zaključuje psiholog.

(Telegraf.rs)