"Od onih koji znaju da imaju hipertenziju, samo se polovina njih leči", upozorava dr Tomašević

Foto: Shutterstock

Hipertenzija ili, kako je još nazivaju "tihi ubica", sve je češći pratilac ljudske svakodnevice.

Danas, na Svetski dan hipertenzije, stručnjaci govore na ovu temu da bi proširili svest o hipertenziji i ukazali na njene prve znake, kao i na lečenje.

Preporučujemo

Hipertenzija se definiše na osnovu gornjeg, odnosno donjeg krvnog pritiska i obavezno treba zapamtiti vrednost 140 sa 90 prilikom merenja krvnog pritiska. Sve vrednosti iznad govore da osoba ima hipertenziju, kako objašnjava profesor dr Miloje Tomašević.

Faktori koji dovode do hipertenzije su približniji nego što se čine.

- Krvni pritisak retko deluje sam, on često ide u dejstvu sa ostalim faktorima rizika. Gojaznost je jedan od tih faktora i dostigla je epidemijske razmere, s obzirom na to da je danas svaka peta osoba u svetu gojazna, a pored ishrane, prati je i manjak fizičke aktivnosti. Kod nas je i dalje jedan ozbiljan faktor rizika koji dovodi do hipertenzije upravo pušenje. Srbija i dalje ne smanjuje znatno cifru što se tiče cigareta, što pokazuje koliko smo svi izloženi riziku. Naravno, genetika je takođe veliki faktor - navodi dr Tomašević.

Hipertenzija je razlog prerane smrti, a Srbija, u odsnosu na zemlje Evropske unije, ima najveću stopu učestalosti prerane smrti kao posledica najvećim delom povišenog krvnog pritiska. Skoro 20 odsto kardiovaskularnih bolesti izaziva upravo hipertenzija, prema rezultatima instituta Batut, objašnjava dr Tomašević.

- Vrlo je važno da ljudima kažemo da, kada izmere visok krvni pritisak, obavezno posete lekara. Od onih koji znaju da imaju hipertenziju, samo se polovina njih leči, što govori da se od pet osoba koje boluju od hipertenzije, leči samo jedna, što je drastično malo - Govori dr Tomašević.

Hipertenzija je nazvana "tihi ubica", jer ne daje nikakve simptome i može godinama da protiče bez ikakvih tegoba, ali jednom kada počne da se pokazuje, veoma su visoke vrednosti. O prevenciji i početnim koracima u lečenju, govori nam dr Branislava Ivanović.

- Svi treba da obavljaju redovne kontrolne krvnog pritiska, naročito posle četrdesete godine, a preventivni pregledi su jednom godišnje. Podaci merenja iz kućnih uslova se uvek uzimaju u obzir i veoma su od pomoći, a postoje 24-časovne provere kojim se može utvrditi da li zasigurno neko ima hipertenziju - kaže dr Ivanović i dodaje:

Veliki problem u našoj sredini jeste što svako ko primeti visok krvni pritisak, smatra da ga može lečiti sam.  Ako su ujutru nađene niže vrednosti, to ne znači da treba preskočiti terapiju. Ili pak panično uzimanje lekova, jer drastično smanjen krvni pritisak je jednako štetan kao i povećan.

Smanjenje unosa soli i korigovanje dijete je prva stvar koju stručnjaci izdvajaju kao bitnu stavku prevencije. Fizička aktivnost, smanjenje unosa alkohola, kao i odvikavanje od cigareta prateće su stavke prevencije, jer nema lečenja bez korekcije životnih navika, kako navodi dr Ivanović.

(Telegraf.rs)