8 navika koje mogu da vam produže život za više od 20 godina

Foto: Shutterstock

Osobe koje usvoje osam navika zdravog života do srednjih godina mogu značajno da produže svoj život u poređenju sa onima koji ne usvoje nijednu ili usvoje samo nekoliko navika.

Ovo su, kako piše Health.com, rezultati istraživanja predstavljeni na godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu i objavljeni u časopisu Nutrition.

Preporučujemo

Fizička aktivnost, izbegavanje cigareta, dobro upravljanje stresom, izbegavanje opioida, praćenje principa zdrave ishrane, dobra higijena sna, održavanje pozitivnih odnosa sa drugim ljudima i neredovno konzumiranje alkohola ključni su za produženje života.

Iako se istraživanje smatra preliminarnim, nalazi sugerišu da muškarci i žene koji praktikuju svih osam zdravih navika mogu očekivati da će živeti znatno duže – više od dve decenije – od ljudi koji ne praktikuju nijednu od tih navika.

- Bili smo zaista iznenađeni koliko se može dobiti usvajanjem jednog, dva, tri ili svih osam faktora životnog stila - kaže autor studije Ksuan-Mai T. Nguien sa Medicinskog koledža Karl Ilinois.

- Naša istraživanja pokazuju da je usvajanje zdravog načina života važno i za javno zdravlje i za lično dobro. Što ranije usvojite zdrave navike, to bolje, ali čak i ako napravite malu promenu u svojim 40-im, 50-im ili 60-im godinama, to je i dalje korisno.

Kako zdrave navike mogu da produže životni vek

Istraživači su pokušali da procene rizik od smrtnosti i dugovečnost povezane sa određenim faktorima životnog stila gledajući podatke od više od 700.000 američkih veterana.

Korišćene informacije su uključivale medicinsku dokumentaciju i upitnike prikupljene između 2011. i 2019. godine za osobe starosti od 40 do 99 godina. Podaci su pokazali da je 33.375 ljudi preminulo tokom studije.

Pokazalo se da smanjena fizička aktivnost, upotreba opioida i konzumiranje duvana imaju najveći uticaj na životni vek osobe: ta tri faktora su povezana sa 30 do 45 odsto većim rizikom od smrti tokom perioda istraživanja.

Foto: Shutterstock

Visok stres, prekomerna upotreba alkohola, loša ishrana i loša higijena sna su povezani sa oko 20 odsto većim rizikom od smrti, dok je nedostatak pozitivnih društvenih odnosa bio povezan sa pet odsto povećanim rizikom od smrti.

U međuvremenu, ljudi koji su se pridržavali osam zdravih životnih navika imali su 13 odsto smanjen rizik. I muškarci i žene koji su usvojili osam životnih navika do svoje 40. godine mogli su očekivati da će produžiti životni vek za 23,7 odnosno 22,6 godina.

Iako je studija bila opservacijska i ne dokazuje uzročnost, istraživači su rekli da nalazi podržavaju postojeće teorije medicine o životnom stilu, koja je predložena kao potencijalni način za rešavanje osnovnih uzroka hroničnih bolesti i povezanih troškova zdravstvene zaštite.

Medicina životnog stila ima preventivni pristup, sa ciljem da se pozabavi navikama koje doprinose hroničnim bolestima kako bi se sprečilo njihovo pojavljivanje uz poboljšanje zdravstvenih ishoda, smanjenje troškova, poboljšanje zadovoljstva pacijenata i unapređenje zdravstvene jednakosti.

Foto: Shutterstock

- Medicina životnog stila je usmerena na lečenje osnovnih uzroka hroničnih bolesti, a ne njihovih simptoma - naveo je Ngujen u saopštenju za javnost.

- Ona pruža potencijalni put za promenu toka sve većih troškova zdravstvene zaštite koji su rezultat lekova na recept i hirurških procedura.

Kako uključiti zdrave navike

- Nikad nije kasno da usvojite zdrav način života - istakao je Ngujen u saopštenju za javnost.

Iako su ljudi koji su kasnije uključili više zdravih navika u svoj život primetili manje produženje očekivanog životnog veka, istraživači su rekli da usvajanje zdravih navika u dubokoj starosti i dalje može pomoći da živite duže.

Iako je često teško usvojiti nove navike ili započeti novu rutinu, istraživanja pokazuju da postoje neki isprobani i pravi načini da se pomogne da se nova zdrava navika zadrži.

Foto: Pixabay

Prvi metod je kreiranje SMART cilja, odnosno cilja ili navike koja je specifična, merljiva, ostvariva, relevantna i vremenski ograničena. Druge korisne metode uključuju traženje podrške od prijatelja i porodice, praćenje vašeg napretka i nagrađivanje sebe.

Još jedna korisna strategija za usvajanje novih navika naziva se „slaganje navika“. Primera radi, ukoliko pokušavate da poboljšate ishranu, razmislite o hranljivim namirnicama koje možete da dodate u obroke koje već jedete.

Na kraju, važno je biti strpljiv sa sobom i svojim napretkom. Istraživanja pokazuju da mogu proći nedelje ili čak meseci dok osoba stvori novu naviku. U tom slučaju, važno je da ne budete obeshrabreni bilo kakvim unapred stvorenim idejama u vezi sa vremenskim okvirima, i da se umesto toga usredsredite na ono što vam najbolje odgovara.

(Telegraf.rs)