Pet zdravstvenih testova koje morate obaviti do decembra da biste smanjili rizik od rane smrti

Shutterstock/Guschenkova

Postoji pet lekarskih testova koje je neophodno raditi: test holesterola, testovi na polno prenosive bolesti, skrining raka, provere bubrega i test funkcije jetre.

I dok mnogi ljudi odlažu ili izbegavaju ove testove dok ne dobiju simptome koje treba prijaviti, prevencija u preporučenom uzrastu ili u preporučenom vremenskom okviru često predstavlja razliku između života i smrti, piše "Daily Mail".

Preporučujemo

1. Test holesterola

Većina ljudi je verovatno čula za visok holesterol i važnost preduzimanja mera za njegovo smanjenje ako je previsok.

Previše holesterola može dovesti do zdravstvenih problema jer se višak LDL holesterola nakuplja u zidovima arterija, formirajući plakove i izazivajući medicinski problem koji se zove ateroskleroza. Oni se prvo mogu suziti, a zatim blokirati vaše arterije, što otežava protok krvi.

Postoji veliki broj faktora koji dovode ljude u opasnost, a za one od 45 i više godina, rizik će biti povećan ako u porodici postoji visok holesterol i srčana oboljenja.

Za one mlađe od 45 godina, drugi faktori rizika uključuju pušenje, višak kilograma, dijabetes i visok krvni pritisak.

Test holesterola je jednostavan test krvi koji traži nekoliko masnih jedinjenja zvanih lipidi, uključujući lipoprotein niske gustine, poznat kao LDL-C.

2. Testovi na polno prenosive infekcije

Za one koji su polno aktivni, trebalo bi da se testiraju na polno prenosive bolesti jednom godišnje. Ovo uključuje testiranje na klamidiju, sifilis i gonoreju, kao i na HIV i hepatitis.

- Hlamidija i gonoreja su polno prenosive bolesti kojih su ljudi najviše svesni i na koje se redovno testiraju. Iako je testiranje na sifilis, HIV i hepatitis B, o kojima ljudi ne razmišljaju toliko, važno za testiranje, posebno sa nedavnim porastom infekcija sifilisom u zajednici - rekla je dr Kejtlin Kigli, mikrobiolog.

Razlozi za redovnije testiranje uključuju ako imate simptome kao što su bol, iscedak, krvarenje ili kvržice

Takođe bi trebalo da se testirate ako ste imali nezaštićen odnos, ako ste svesni da je partner pozitivan na neke od bolesti, ili ako imate više intimnih partnera ili novog partnera.

Ne postoji jedinstveni patološki test koji pokriva sve bolesti. Primeri uključuju testove urina koji mogu da identifikuju bolesti kao što su hlamidija ili gonoreja, zajedno sa testovima krvi koji mogu otkriti antitela proizvedena kao odgovor na infekcije kao što su hepatitis B, HIV, sifilis.

3. Skrining testovi za karcinome

Mnogi karcinomi mogu da se otkriju mesecima ili godinama ranije nego što počnu da se razvijaju i šire. Trenutno se preporučuje skrining za 5 vrsta karcinoma - dojke, debelog creva, grlića materice, prostate i pluća (za osobe sa visokim rizikom). Za mnoge druge ne postoji ovakva vrsta rutinskog pregleda, što znači da se ovi karcinomi otkrivaju tek kada se pojave simptomi, vrlo često u poodmakloj fazi, kada je tumor teško lečiti. U stvari, karcinomi bez dostupnih skrininga čine oko 70 odsto smrtnih slučajeva od raka među osobama starosti od 50 do 79 godina, piše "Eklinika".

Mamografija - test za rak dojke

Pokazalo se da skrining mamografija smanjuje smrtnost od raka dojke kod žena starosti od 40 do 74 godine, posebno onih od 50 do 69 godina. Stručnjaci generalno preporučuju da se skrining test za rak dojke, odnosno mamografija radi od 40 godine života, i to kod žena kod kojih ne postoji poznati rizik, dok kod onih koje imaju porodičnu istoriju karcinoma dojke, ovaj trst treba uraditi već sa navršenih 30 godina.

Foto: Shutterstock

Skrining test za rak grlića materice

Testovi na humani papiloma virus (HPV) i Papa testovi preporučeni su testovi za skrining raka grlića materice, koji se mogu koristiti samostalno ili u kombinaciji. Ovi testovi sprečavaju razvoj bolesti jer omogćavaju pronalaženje i lečenje abnormalnih ćelija pre nego što se pretvore u rak. Lekari preporučuju da se HPV i Papa test primenjuju već od 21. godine, a da posle 65. godine više nije potrebno redovno kontrolisanje (za žene koje su imale dobre rezultate na prethodnom skriningu i inače nisu pod visokim rizikom od dobijanja raka grlića materice.

Kolonoskopija, sigmoidoskopiju i test stolice za rak debelog creva (kolorektalni karcinom)

Pokazalo se da nekoliko skrining testova, uključujući kolonoskopiju, sigmoidoskopiju i testove stolice (visoko osetljivi testovi fekalne okultne krvi i DNK testovi stolice) smanjuju rizik od umiranja od kolorektalnog karcinoma. Pored ranog otkrivanja kolorektalnog karcinoma, kolonoskopija i sigmoidoskopija mogu da pomognu u sprečavanju razvoja bolesti. To je zato što ovi testovi mogu da otkriju abnormalne izrasline debelog creva (polipe) koji mogu da se uklone pre nego što se pretvore u karcinom. Preporuka je da ljudi koji imaju prosečan rizik od raka debelog creva urade skrining sa jednim od ovih testova u životnoj dobi od 45. ili 50. do 75. godine.

Skrining test raka pluća

Pokazalo se da mala doza spiralne kompjuterizovane tomografije – vrsta CT skeniranja, smanjuje smrtnost od raka pluća među ozbiljnim pušačima. Stručnjaci preporučuju skrining sadašnjih ili bivših "teških" pušača u dobi od 50. do 80. godine.

4. Kontrole bubrega

Testiranje bubrega je posebno važno za osobe sa faktorima rizika kao što su dijabetes, visok krvni pritisak ili porodična istorija bolesti bubrega.

Patološki testovi krvi i urina mogu proceniti funkciju bubrega i otkriti znake bolesti.

Ovi testovi procenjuju faktore kao što su prisustvo proteina ili krvi u urinu. Treba ih raditi svake godine za one sa visokim rizikom ili prema preporuci vašeg zdravstvenog radnika.

- Rani stadijumi bolesti bubrega su klinički tihi, što znači da nema simptoma i ništa vaš lekar ne može da nađe kada vas pregleda - rekao je profesor Džons.

- Laboratorijski testovi krvi i urina jedini su način da se ova bolest otkrije u ranoj fazi. Ako se otkrije rano, onda se mogu dati tretmani za poboljšanje upravljanja ovim uobičajenim stanjem, sa laboratorijskim testovima koji su takođe vitalni za praćenje napretka.

5. Test funkcije jetre (LFT)

Test funkcije jetre se sastoji od testova krvi koji daju uvid u to koliko dobro radi jetra osobe.

Ovo se sastoji od višestrukih testova krvi koji otkrivaju supstance u krvi, uključujući proteine i enzime, koje proizvode ćelije jetre kada su oštećene.

Koje je najbolje naručiti, odlučuje se dok se pregleda vaša porodica i zdravstvena istorija sa svojim lekarom opšte prakse. Ukupno ih je sedam.

Ponašanje kao što je povećana konzumacija alkohola i smanjeno vežbanje mogu imati negativan uticaj na zdravlje jetre. Testovi se preporučuju i onima koji imaju porodičnu istoriju bolesti jetre ili su zaraženi hepatitisom.

Vaš lekar može takođe predložiti test funkcije jetre ako osećate svrab, tamni urin, slabost ili umor, mučninu ili povraćanje ili gubitak apetita.

(Telegraf.rs)