Naučnici otkrili 11 osnovnih faktora rizika za demenciju

Foto: Shutterstock

Stručnjaci sa Univerziteta u Oksfordu osmislili su listu od 11 faktora za koje je utvrđeno da sa velikom tačnošću može da proceni da li će ljudi srednjih godina razviti stanje demencije ili ne.

Oni su ispitali podatke o više od 200.000 ljudi starosti od 50 do 73 godine koji su učestvovali u dve velike dugoročne britanske studije.

Preporučujemo

Zahvaljujući rezultatima sastavili su listu od 28 poznatih faktora povezanih sa rizikom od demencije, a potom su ih sveli na 11 najjačih prediktora.

Faktori rizika od demencije, kako prenosi Daily Mail, uključuju starost, obrazovanje, istoriju dijabetesa, istoriju depresije, istoriju moždanog udara, istoriju demencije roditelja, nivoe deprivacije, visok krvni pritisak, visok holesterol, životni stil i muški pol.

Tim je uz ove faktore rizika ispitao i da da li ljudi imaju ili ne određeni gen - APOE gen - koji je takođe povezan sa demencijom.

Foto:Shutterstock

U kombinaciji, svi ovi faktori iskorišćeni su za razvoj "UK Biobank Dementia Risk Score" (UKBDRS) - odnosno APOE alat, za koji su otrkili da je proizveo najviši prediktivni rezultat za ljude koji su razvili demenciju tokom 14-godišnjeg toka studije.

Na primer, stariji muškarac sa istorijom dijabetesa, koji živi sam, ima visok krvni pritisak i APOE gen, imao veći skor rizika u poređenju sa mlađom ženom bez ijednog od navedenih faktora rizika. Analiza je, recimo, otkrila i da su učesnici koji su pohađali časove obrazovanja odraslih na početku studija imali 19 posto manji rizik od razvoja demencije od onih koji nisu

Autori su rekli da procena "značajno nadmašuje" slične druge alate za procenu rizika koji su trenutno dostupni. Osim što identifikuju one koji su u opasnosti, ovi alati takođe mogu da istaknu preventivne mere koje ljudi mogu preduzeti dok je to još moguće.

Istraživači ističu da se na osnovu predhodnih radova sugeriše da se do 40 odsto slučajeva demencije može sprečiti modifikovanjem određenih faktora životnog stila, uključujući prestanak pušenja, smanjenje visokog krvnog pritiska, gubitak težine i smanjenje unosa alkohola. Sada sugerišu da bi novi alat u budućnosti mogao da se koristiti kao početna tačka za skrining za demenciju, kako bi svrstali ljude u "rizične grupe".

Oni koji imaju nakon testa veliku verovatnoću da razviju demenciju, prema oceni rizika, mogli bi da budu prioritet za dalje testove i praćenje situacije, uključujući kognitivne procene, skeniranje mozga i testove krvi.

- Važno je da se zapamti da nam ova ocena rizika govori samo o našim šansama da razvijemo demenciju, ali da ne predstavlja konačan ishod - naglašava vanredni profesor Sana Suri, ko-vodeći autor sa Univerziteta u Oksfordu, i dodatno objašnjava:

- Važnost svakog faktora rizika varira. S obzirom da se neki faktora mogu modifikovati ili lečiti, samim tim možemo da smanjimo rizik od demencije. Recimo, starost od 60 i više godina i APOE predstavljaju najveći rizik, ali i faktori kao što su dijabetes, depresija i visok krvni pritisak, imaju ključnu ulogu. Stoga, primera radi, procenjeni rizik za osobu sa svim ovim stanjima biće približno tri puta veći od rizika od demencije kod osobe istog uzrasta - koja ih nema.

(Telegraf.rs)