"Znala sam da je rak strašan, a to nije najteži deo: Mislila sam da nema kraja mojoj agoniji posle operacije"

Foto: Shutterstock

Zdravlje je najvažnija stvar svakog čoveka i treba da ga čuva dok može.

Jedna žena je rešila da svoju priču pretoči u ispovest i tako pomogne svakome ko se možda nađe u istoj ili sličnoj situaciji.

Preporučujemo

Naime, njoj je u aprilu 2020. godine dijagnostifikovan rak dojke.

- Sećam se da sam bila iznenađena kada sam ga videla. Bio je mali, jarko beli i ovalnog oblika. Onkolog mi je rekao da ću ga se za nekoliko meseci rešiti - rekla je ona, prenosi "News week".

Prošla je kroz operaciju i zračenje u najudarnijem periodu kovida-19. Srećom, teži deo je završen, ali njen rak dojke je bio pozitivan na hormonske receptore, što u suštini znači da se ćelije raka hrane određenim hormonom. To je za nju značilo da u narednih pet godina mora da uzima lek koji blokira estrogen i tako na duže staze spreči eventualno njegovo vraćanje. Ipak, nije sve tako delovalo jednostavno.

Kada je popila prvu pilulu, došlo je do promene u njenom telu - imala je osećaj kao da gori.

- Kao žena od 47 godina imala sam valunge, ali ovo nije bilo ni nalik onome što sam osećala ranije. Bilo je jačeg intenziteta nego što sam ikada doživela. Mislila sam da nema kraja i da možda mom organizmu treba vremena da se prilagodi - iskrena je bila ova žena.

Osim toga, primetila je da je postala toliko emotivna da je plakala gotovo sve vreme.

Da li je to bilo normalno?

Posle osam meseci i prve faze uzimanja doze ovog leka, ona je bila sigurna u nekoliko stvari. Navikla se na talase toplote koje je osećala, kada je imala menstruaciju nije osećala velike bolove, emotivno nije bila ista osoba - bila je mnogo emotivnija, a najstrašnije od svega jeste da je imala psihički slom.

Ipak, nije mogla da veruje da posle preživljenog raka dojke možda neće biti dobro.

- Imala sam ankzioznost da sam jedva mogla da se suočim sa svakodnevicom. Imala sam strah da će se sve vratiti. Bavila sam se zdravim životom, pazila šta jedem, trčala sam i dovela sam telo u normalu, ali mentalno nisam najbolje. Na kraju sam posle godinu dana otišla kod psihoterapeuta koji mi je posle sedam dana prepisao terapiju.

Srećom, ona je sada dobro iako ima uspone i padove, a njene emocionalne rane nisu vidljive iako svaki dan gleda ožiljak na dojci.

(Telegraf.rs)