Korišćenje izbeljivača moglo bi da dovede do razvoja bakterije otporne na lekove

Foto: Pixabay

Korišćenje izbeljivača i alkohola u bolnicama i stanovima moglo bi da dovede do razvoja bakterije otporne na lekove, upozoravaju stručnjaci, navodi Daily mail.

Dezinficijensi i antiseptici se često koriste za čišćenje površina, hirurških instrumenata pa čak i kože u medicinskim ustanovama. Ove hemijske mešavine, nazvane biocidi, pomažu u borbi protiv bakterija i drugih mikroorganizama.

Preporučujemo

Naučnici upozoravaju da njihovo širokopojasno i neregulisano korišćenje može zapravo da poveća otpornost na antibiotike, što znači da bacili razvijaju sposobnost da "pobede" lekove koji su napravljeni da ih uništavaju.

Tim sa Univerziteta Mekvori u Novom Južnom Velsu u Australiji analizirao je problem sa bacilima koji se zovu "acinetobacter baumannii". Veoma zarazna bakterija može da izazove široki dijapazon bolesti, uključujući tu penumoniju i meningitis i već je otporna na mnoge antibiotike. Istraživači su koristili genetsko skeniranje da potraže gene koji ili povećavaju ili smanjuju osetljivost bakterije na 10 različitih dezinficijenasa i antiseptika. Otkrili su da određeni biocidi, uključujući hlorheksidin, utiču na način na koji se bakterija ponaša. Hlorheksidin se obično koristi da se olisti koža, pre operacije i za sterilizaciju hirurških instrumenata. Može se naći i u nekim tečnostima za ispiranje usta.

Analiza je otkrila da je bakterija koju su ispitivali, "acinetobacter baumannii", reagovala na manje količine antiseptika i ove promene mogu da joj pomognu da preživi i raste kada je izložena različitim tipovima antibiotika.

Autori su u radu objavljenom u žurnalu "Prirodna mikrobiologija" naveli da male količine biocida ostaju u okolini zbog svoje široke upotrebe i na taj način može da dođe do otpornosti na bakterije, koju su autori opisali kao "alarmantno pitanje vezano za javno zdravlje".

"Biocidi su dezinficijensi i antiseptici koji imaju široku primenu u deuinfekciji i čišćenju u domaćinstvima i bolnicama, ali je malo poznato o njihovom uticaju na pojavu i širenje infekcija otpornih na više lekova. Za razliku od antibiotika, upotreba biocida većim delom nije regulisana.

Godišnje 1,3 miliona preminulih

Otpornost na antibiotike smatra se jednom od najvećih pretnji po zdravlje globalno, odgovorna je za 1,3 miliona smrti godišnje, a previše aantibiotika koje lekari propisuju je samo jedna strana priče.

Svetska zdravstvena organizacija je upozorila da je rastući broj infekcija, kao što su pneumonija, tuberkuloza, gonoreja, salmonela sve teže lečiti jer antibiotici postaju sve neefikasniji. Kako su upozorili, ako se ništa ne uradi po tom pitanju, svet srlja u "post-antibiotsku" eru. "Obične" infekcije, kao što je hlamidija, postaće ubice, a brzih odgovora neće biti.

Ranije ove godine, druga studija je pokazala da bi zagađenje vazduha moglo da uzrokuje da bakterije postaju sve otpornije na antibiotike. Istraživači u Kini pronašli su globalnu vezu između mikroskopskog zagađivača PM2,5 i slučajeva bakterije koja je postala imuna na antibiotike.

Strašne brojke o broju mrtvih

Bakterija može da postane otporna na lekove, kada ljudi uzimaju pogrešne doze ili kada ih dobijaju nepotrebno.

Sali Dejvis, medicinski radnik, tvrdio je 2016. da je pretnja na otpornost antibioticima jednako teška kao terorizam.

Superinfekcije će, prema nekim procenama, ubijati 10 miliona ljudi godišnje, do 2050. godine.

(Telegraf.rs)