Šta je SIBO? Sa ovim problemom se dosta ljudi susreće u Srbiji, a najvažnija je promena ishrane

Foto: Shutterstock

U Srbiji postoji određeni broj ljudi koji muku muče sa gastritisom i gasovima u stomaku. Razlog tome je, osim možda brzog gutanja hrane, i prekomerni rast bakterija u tankom crevu (SIBO).

SIBO je stanje koje prati mnoge gastrointestinalne poremećaje, piše "Today". Kada nešto nije u redu sa crevima, to može izazvati nesklad bakterija u tankom crevu.

Iako imate povremeno nadimanje, bolove u stomaku ili gasove, ukoliko se simptomi postanu učestali, onda može biti znak većeg zdravstvenog problema. Da biste to predupredili, naučite koji su znakovi koji vas na to upozoravaju kao i kojoj dijeti je najbolje da pristupite.

Faktori rizika i uzroci SIBO

Prekomerni rast bakterija u tankom crevu može se desiti kad god se negativno utiče na floru našeg mikrobioma. Studije pokazuju da SIBO može biti uobičajena manifestacija specifičnih GI poremećaja, kao što su sindrom iritabilnog creva ili Kronova bolest.

Ipak, mnoga druga stanja mogu dovesti pojedinca u opasnost:

• Poremećaji motiliteta
• Inflamatorna bolest creva (IBD)
• Problemi sa žučnim kanalima
• Oboljenje jetre
• Celijakija
• Gojaznost
• Dijabetes tipa 2
• Zrele godine
• Umereno konzumiranje alkohola
• Poremećaji abdominalne hirurgije
• Biti na lekovima koji remete nisku kiselinu u želucu

Koji su simptomi SIBO?

Simptomi su široki i po obimu i po težini. Iako se razlikuju od čoveka do čoveka, uobičajeni simptomi uključuju hroničnu dijareju, gubitak težine, bol u stomaku i malapsorpciju. Takođe, oni mogu uključivati mučninu, nadimanje, grčeve i bolove u stomaku, u stomaku, dijareju i/ili zatvor.

Foto: Shutterstock

Kako se radi testiranje?

To može biti izazov jer studije ukazuju na potrebu za više konsenzusa o najboljem načinu dijagnostikovanja stanja. Međutim, testovi zadaha i bakterijske kulture su dva uobičajena pristupa sa različitim stepenom rizika i tačnosti.

Test daha je neinvazivan pristup i najčešće korišćeni mehanizam testiranja. Ovi testovi procenjuju prisustvo gasova (vodonik i metan) koji se izbacuju tokom nepotpunog razlaganja šećera. Studije pokazuju da vrsta i tačnost testova daha mogu varirati, a mogu se javiti i lažno negativni i pozitivni.

S druge strane, testovi bakterijske kulture procenjuju specifične bakterije u tankom crevu i rade se preko gornje endoskopije. Oni se smatraju zlatnim standardom, prema klinici Mejo, međutim, test je invazivan, što ga čini rizičnijim od testa daha, a može biti i skup.

Na koji način se pristupa tretmanu?

Prvi korak u lečenju je identifikovanje medicinskog problema koji ga uzrokuje. Antibiotici su uobičajeni tretman, jer mogu pomoći u smanjenju abnormalnih bakterija u tankom crevu. Takođe se može propisati nutritivna intervencija za rešavanje nedostataka i simptoma što može uključivati suplementaciju vitamina i minerala koji možda nedostaju telu ili dijetetsku ishranu.

Foto: Shutterstock

Koju hranu treba izbegavati?

• Proizvode koji sadrže kravlje mleko (pa i sladoled i jogurt)
• Pasulj i sočivo
• Hranu na bazi pšenice (hleb, testenina i krekeri)
• Namirnice iz porodice alijuma (beli luk i crni luk)
• Koštunjavo voće (nektarine, trešnje, jabuke i breskve)
• Artičoke, špargle i karfiol
• Prerađeno meso
• Med, visoko fruktozni kukuruzni sirup i zaslađivači koji sadrže šećerne alkohole (često se nalaze u slatkišima i žvakama bez šećera)

Hrana na koju treba da se fokusirate?

• Izvori proteina kao što su riba, piletina, jaja i govedina
• Zdrave masti (ekstra devičansko maslinovo ulje)
• Žitarice bez glutena (pirinač i kukuruz)
• Mlečni proizvodi bez laktoze
• Bobičasto voće, banane, jagode, pomorandže, limuni, limete, grožđe i jagode
• Krompir, patlidžan, krastavac, zelena salata i spanać

(Telegraf.rs)