Prof. dr Miloš Živković o porastu broja mladih sa oboljenjem štitaste žlezde: Ne ignorišite ove simptome

Foto: Printskrin K1

Svaka druga osoba u Srbiji ima „čvorić“ na štitastoj žlezdi. Među obolelima su i mlađi od 18 godina. U emisiji "Uranak" na televiziji K1, endokrinolog prof. dr Miloš Živković objašnjava zbog čega su autoimune bolesti u porastu i kako prepoznati prve simptome problema sa štitastom žlezdom.

- Očekujemo da će dosta ljudi imati problem štitaste žlezde. Ono što jeste iznenađenje je pojava kod mlađih osoba. Ipak, ne verujem da će biti klasično oboljenje štitaste žlezde kod mladih, uglavnom se radi o urođenim bolestima, koje pedijatri na vreme otkriju - kaže doktor i dodaje:

Preporučujemo

- Bolesti štitaste žlezde spadaju u najčešće bolesti u ljudskoj populaciji. Autoimuni tioriditis, što je autoimuno zapaljenje štitaste žlezde, kod osoba mlađih od 30 godina, ima svega deset posto, ali to je ustvari jako mnogo. Ukoliko gledate osobe koje imaju preko 60 godina, tu već imamo preko 30 odsto osoba sa ovim zdravstvenim problemom. Neće se svaki autoimuni tioriditis manifestovati poremećajem štitaste žlezde, ali značajan broj hoće.

Štitasta žlezda / Foto: Shutterstock

Šta je poremećaj štitaste žlezde?

- Od poremećaja štitaste žlezde boluje oko 12 posto ljudi, od toga je sedam hipotireoza, ostalo su hipertireoze. Što se tiče poremećaja građe, a to su nodusi, u mladosti ih nema, ali kako starite učestalost nodusa se sve više povećava. Tako da kada imate 70 godina, isti postotak ljudi ima noduse u štitastoj žlezdi. Problem sa nodusima je u tome, što je pet posto nodusa maligno. Većina je zanemarljiva, ali opet nisu baš svi. Neki su veliki pa smetaju, neki smetaju zato što pritiskaju, neki su vidljivi, a neki brinu pacijenta. Ostaju ti maligniteti koji su nam problem, i gde mi moramo da nađemo te pacijente koji imaju rizik, da im ustanovimo dijagnozu na vreme i adekvatno ih lečimo.

Šta uzrokuje rast oboljenja od štitaste žlezde?

- Veliki porast oboljenja od štitaste žlezde su uzrokovale dve stvari. Prvo su endokrinometači, to su supstance iz spoljašnje sredine koje utiču na endokrini sistem. Tu spadaju endokrino remetitelji. To su sredstva kojima se impregnira tekstil da ne bude zapaljiv. Svaki tekstil za nameštaj, zavese, mora da bude impregniram tim supstancama, da ne bi mogle da se zapale. Neke od tih supstanci, koje se srećom ne koriste, udružene su sa povećanim brojem karcinoma štitaste žlezde i poremećajem štitaste žlezde. Imamo veliku studiju u Italiji, gde su gledali incidencu štitaste žlezde u gradovima, gde postoje odlaganja industrijskog otpada i u zavisnosti od vrste otpada imali su povećanu ili smanjenu učestalost karcinoma štitaste žlezde - kaže prof. dr Miloš Živković i dodaje:

- Druga interesantna stvar je epidemija gojaznosti. Gojazni ljudi generalno, imaju različitih karcinoma što se odnosi i na karcionom štitaste žlezde. Gojaznost u detinjstvu, mladosti, kod starijih je udružena i to u zavisnosti da li su u pitanju muškarci ili žene. Opet je određeno sa udruženim vrstama karcinoma. Ako govorimo o autoimunoj tiroidnoj bolesti. Tu opet imamo remetitelje, kao što su za materije sprečavanje zapaljivosti ili materije iz plastičnih boca. To sve utiče da imaju veću učestalost, kako poremećaja funkcije, tako i premećaja građe.

Dr Živković naglašava da su žene koje planiraju trudnoću i trudnice najosetljivije.

- Najosetljivije su žene koje planiraju trudnoću i trudnice. Tu moramo da imao dobru tiroidnu funkciju, jer će to uticati na ishod trudnoće. Ne treba praviti paniku, jer sve to može da se sredi, ali one moraju da se prate. Takođe, osobe koje primete da imaju promenu u građi, odnosno uvećanu tiroidnu žlezdu. Osobe koje imaju druge bolesti, kao što su autoimune bolesti ili dijabetes. Treće, osobe koje imaju porodičnu anamnezu tiroidne bolesti.

Foto:Shutterstock

Uticaj poremećaja tiroidne žlezde na kvalitet života

- Tirodidna bolest značajno utiče na kvalitet života. Tiroidni hormoni regulišu dve stvari. Prvo, mozak je vrlo osetljiv na koncentraciju tiroidnih hormona, bez obzira da li ih ima mnogo ili malo. Drugo, tiroidni hormoni regulišu metabolizam. Ako nema dovoljno tiroidnih hormona, ljudi su usporeni, apatični, depresivni. U stvari, to je jedan poremećaj raspoloženja koji nije prava depresija. Imaju određeni stepen nadutosti. To je kada se govori o teškoj hipertireozi. Kada govorimo o blagoj hipertireozi, to je nešto što se preklapa sa problemima svakodnevnog života. To su problemi sa koncentracijom, pamćenjem, raspoloženjem, ali ništa što je patološki. To je blaga tiroidna disfunkcija. Sa druge strane, teško je to preskočiti, to je višak tiroidnih hormona - objašnjava endokrinolog.

Prema njegovim rečima, takvi ljudi su nervozni, razdražljivi imaju lupanje srca, gubitak na težini, preznojavanje. Problem sa viškom tiroidnih hormona je taj što on posebno utiče na mišiće i na srce. Srećom, ono što je bilo pre 30 godina, kada smo stalno viđali mlade osobe sa tirotoksičnim srcem, to je teška insufienca srca praćena potpunim poremećajem ritma, to danas se to ne viđa, jer se dijagnostifikuje na vreme. To su teške bolesti.

- Kada govorimo o tiroidnim bolestima, mi hipotirozu lečimo lekom tiroksinom, ali ne lečena hipotiroza je smrtonosna. Prvo uništi kvalitet života, onda nastaje nešto što se zove miksedemsko ludilo, koma i smrt. Jedan lek, jedna mala tableta dnevno, koja je uz to i jako jeftina, omogućava da čovek potpuno živi normalno. To je trijumf medicine. Svi govore o penicilinu ili insulinu, a o teroksinu niko, a on je podjednako moćan kao i ova dva druga leka - objašnjava prof dr Živković.

Prvi simptomi poremećaja štitaste žlezde

- Ukoliko ljudi primete da im nešto raste u vratu, gubitak na težini, lupanje srca, ekstremnu nervozu, preznojavanje to može da bude hipertiroza. Mnogo je teže sa hipotirozom, jer se ona u prvoj fazi preklapa sa uobičajenim stvarima. Ljudi koji imaju hipertirozu ne moraju da imaju simptome, a ljudi koji je nemaju, mogu da imaju simptome. To su problemi sa pamćenjem, koncentracijom, problemi sa raspoloženjem, ništa što bi ukazalo da je patološko. Tek u drugoj fazi nastaju ozbiljni problemi: usporenost, promuklost, žućkasta koža. Najveći problem i kad idete u drugu fazu je taj što ni pacijent, a ni okolina to ne primete.

Žene češće obolevaju od autoimunih bolesti od muškaraca

- Žene češće obolevaju od autoimune bolesti. Jedno je pitanje estrogena, drugi razlog je da kod žena koje su rađale postoji deo bebinih ćelija. Najintresantnije i najkomleksnije objašnjenje je to da žene imaju dva X hromozoma. Od ta dva X hromozoma se po principu slučajnog izbora jedan inaktivira i vi praktično stalno imate jednu blagu stimulaciju imunog sistema stalno kod žena - kaže doktor i objašnjava da neko može da ima Hašimoto i da se nikada ne uspostavi kao bolest.

- Hašimoto je kod žena mnogo češći kod žena, nego kod muškaraca. Ne mora svaki hašimoto da se manifestuje kao bolest. U smislu bolest kao poremećaj štitaste žlezde, ali mi mi možemo da vidimo promene na ultra zvuku koje su vrlo tipične i sada nam radiolozi uglavnom uspostavljaju dijagnoze Hašimota i možemo da nađemo antitela. Problem je što ta antitela ne moraju da budu cistotoksična, moraju da razaraju tkivo ili mogu da to rade vrlo sporo. Neko može da ima Hašimoto čitav život i da mu se nikada ne manifestuje kao bolest, a nekome se za šest meseci uspostavi dijagnoza i ima tešku hipotirozu. Tada je terapija doživotna. Sve terapije su dostupne i nadam se da će ove brojke uskoro stagnirati - zaključio je prof. dr Miloš Živković u emisiji "uranak" na televiziji K1.

(Telegraf.rs/K1)