Dr Radan Stojanović: „Novi lek za gojaznost ide na recept, u doglednoj budućnosti naći će se i kod nas"

Foto: Printscreen: K1

Nova verzija leka za dijabetes može da se prodaje i kao lek za mršavljenje, saopštilo je američko zdravstveno regulatorno telo.

Na koji način nova verzija leka sme da se koristi i da li može da izazove neželjene efekte kod osoba koje nemaju dijabetes, u emisiji "Uranak" na televiziji K1 objašnjava farmakolog, dr Radan Stojanović.

Preporučujemo

- "Ozempik" je popularnost stekao, zbog zloupotrebe odnosno korišćenja za lečenje gojaznosti, iako postoji ista supstanca u nešto većoj dozi koja je registrovana za lečenje gojaznosti. "Muhanra" je sada najsjajnija zvezda. U kliničkim ispitivanjima, pokazan je najveći gubitak telesne mase, ali je pitanje kako da li će u realnom životu dovoditi do istih tih efekata.

Čeka se zeleno svetlo Evropske agencije za lekove za primenu kod nas.

- Taj lek, kao i drugi lekovi za lečenje gojaznosti, prošao je neki utabani put od ispitivanja do odobrenja. Većina novijih lekova je registrovano za lečenje dijabetesa tip 2, a onda su klinička ispitivanja pokazala da se mogu koristiti i za lečenje gojaznosti, iako nemate dijabetes. Iz kliničkih ispitivanja proizilaze dokazi da je ovaj lek koristan kod pacijenata. Ključne su bile dve faze 3, koje su prethode dobile dozvole za stavljanje leka na tržište - objašnjava dr Stojanović i dodaje:

- Prva faza 3 je bila kod pacijenata koji su bili gojazni i imali su dijabetes, a drugo kliničko ispitivanje je bilo kod osoba koje nisu imale dijabetes. U to drugo kliničko ispitivanje bilo je uključeno oko dve hiljade pacijenata, koji su bili podeljeni u četiri grupe. Jedna grupa je primila lek u dozi od pet miligrama, druga 10 miligraam, treća 15 miligrama, a četvrta grupa je primila placebo, farmakološki indeferentnu supstancu. Praćeni su 72 nedelje i nakon tog ispitivanja, pacijenti su opet mereni, urađeno je sve što treba po drugim parametrima i došlo se do toga da je u ovoj grupi koja je primila 10 ili 15 miligrama leka, oko 70 odsto njih izgubilo 15 odsto i više telesne mase u odnosu na početak, za razliku od grupe koja je primila placebo, gde je samo 2,7 odsto pacijenata izgubilo 15 odsto telesne mase. Zbog toga je sada ovaj lek u žiži - kaže dr Stojanović i dodaje da u našoj zemlji ovaj lek nije registrovan:

- U našoj zemlji lek nije registrovan. Trenutno je dobio FDA dozvolu za primenu u Americi i Velikoj Britaniji, pitanje je dana kada će i Evropska agencija za lekove dati zeleno svetlo za primenu, tako da u nekoj doglednoj budućnosti, ako proizvođač bude imao interesa, naći će se i u našoj zemlji - dodaje.

Kako deluje lek?

- Njegov mehanizam deluje tako što potencira sekreciju insulina, smanjuje osećaj gladi i usporava pražnjenje želuca, pa pacijenti imaju duži osećaj sitosti i samim tim manje uzimaju hranu.

Dr Stojanović ističe da se lekovi dobijaju od doktora i da nikako pacijenti ne treba da idu putem poručivanjem preko interneta.

- Lekovi se dobijaju od doktora koji vas pregleda i onda propiše odgovarajući lek. U našoj zemlji lekove protiv gojaznosti mogu da prepišu lek doktori različite specijalnosti od endokrinologa, internista, kliničkih farmakologa do psihijatra. Kod nas postoje dva registrovana leka, to su "liraglutid", lek koji se daje u obliku potkožne injekcije svaki dan i drugi lek je, kombinacija dve aktivne supstance " naltrekson i bupropion", to su tablete koje se piju. Prva apsurdnost poručivanja putem interneta je u tome što imate dve opcije, i kao da znate koju ćete da izaberete? Konačan izbor mora da da lekar i da zavede u vaš zdravstveni karton, posebno ukoliko imate neka oboljenja . Ljudi koji imaju hipertenziju ili preddijabetes za njih je uglavnom liraglutid, a da je „naltrekson i bupropion“ je za ljude koji su depresivni i imaju žudnju za hranom, pušače, ali to su samo opšte smernice – dodaje doktor.

Foto: Shutterstock

Koliko dugo se pije lek protiv gojaznosti?

- Od lekova očekujemo da smanje telesnu masu i da ne dođe do jo-jo efekta. Druga stvar je da utiče na kardio metaboličke parametre, da smanjuje ukupnu vrednost holesterola, vrednost LD holesterola, triglicerida, da kroz vrednost glikoliziranog hemoglobina vidimo kako utiče na rešavanje glikemije i da konačno svi ti efekti koje ti lekovi prave, dovedu do nečega dobrog, a to je da se smanje pre svega ti neželjeni kardiovaskularni događaji, koji su uglavnom posledica gojaznosti, a to je iznenadna srčana smrt, akutni koronarni sindrom, akutni infarkt miokarda. Od lekova se sve više očekuje, ali to nisu magični lekovi, to nisu lekovi za po potrebi. Gojaznost je honična bolest - naglašava dr Stojanović.

Pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost su osnovne komponente zdravog načina života i prvi koraci u kontroli gojaznosti, međutim, kod određenog broja pacijenata ove mere ne dovode do dovoljnog smanjenja telesne mase.

- Zdrav ishrana i fizičke aktivnost je prva mera koja se sprovodi u svim fazama gojaznosti, ali kod velikog broja pacijenata ne dovodi do relevantnog smanjenja telesne mase, zato kod tih pacijenata moramo primeniti i farmakoterapiju. Sa druge strane, svi ti lekovi za gojaznost moraju da se stave na pravo mesto i da nas klinička ispitivanja i ti rezultati dovedu na sigurnu granu, kako za propisivače leka, tako i za pacijenta. Kada se pojavi lek na tržištu, tu se ne zaustavlja praćenje leka. Neki lekovi su izgubili dozvole posle nekoliko godina primene na tržištu zbog neželjenih dejstava.

Neželjena dejstva leka novog leka

- Tokom ispitivanja, pokazalo se da su to: mučnina, gađenje, dijareja, ali vremenom, tokom uzimanja leka ti neželjeni efekti su postajali sve manji i lakši za pacijente. Postoje i pacijenti koji nisu mogli da tolerišu te efekte, pa su odustali od leka. Tek po dolasku leka na tržište videćemo njegovu pravu vrednost u nekim godinama koje dolaze - zaključio je dr Radan Stojanović u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

Kriterijumi propisivanja leka za gojaznost

- Ko ima indeks telesne mase 30 i veći, ta osoba se smatra gojazna, to je prva indikacija za lekove, a druga je kada osoba ima indeks 27 i veći, a pacijent uz to ima još hipertenziju i poremećaj lipida i druge kardio vaskularne bolesti. Indeks telesne mase nije pravi marker za indentifikaciju rizika povezanim sa gojaznošću. Ima mnogo parametara o kojima treba voditi računa, a sve osobe koje žele da smršaju, a pre svega zbog zdravlja, treba da se obrate svom lekaru i da zaborave na društvene mreže - zaključio je dr Radan Stojanović u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

(Ona.rs/K1)