Dr Popović o tahikardiji: Kako razlikovati obično lupanje srca od potencijalno ozbiljnih problema

Foto: Printscreen TV K1

Preskakanje srca, bol u grudima ili osećaj gušenja često izazivaju zabrinutost, postavljajući pitanje o zdravlju srca. Ali, kako razlikovati obično lupanje srca od potencijalno ozbiljnih problema? Kada je vreme da se potraži pomoć stručnjaka?

U emisiji "Uranak" na televiziji K1, kardiolog dr Goran Popović, odgovorio je na ključna pitanja, kako prepoznati znakove koji zahtevaju kardiološki pregled i kako razumeti kada srce "šalje signale" koji zahtevaju pažnju.

Preporučujemo

- Tahikardija je čest poremećaj srčanog ritma koji često dovodi ljude do lekarskih pregleda. Kada je rad srca u normali, retko ko obraća pažnju na njegov ritam. Međutim, kada se srce pobuni iz različitih razloga, počnemo osećati lupanje ili preskakanje srca - kaže kardiolog Popović i dodaje:

- Način na koji ljudi doživljavaju tahikardiju razlikuje se s obzirom na vrstu aritmije koju imaju. Neki opisuju osećaj kao da srce stane ili treperi, dok drugi mogu osetiti vrtoglavicu, slabost ili čak gubitak svesti. U takvim trenucima, gubitak svesti nastaje zbog prestanka dotoka kiseonika ka mozgu, a svaki prekid duži od pola minuta može imati ozbiljne posledice po zdravlje mozga.

Foto:Shutterstock

Doktor naglašava da je panika najgori odgovor u takvim situacijama.

- Ako primetite nepravilnosti u radu srca, važno je prvo pronaći sigurno mesto za sedenje kako biste izbegli padanje. Trezvenost je ključna - pozovite Hitnu pomoć i pratite njihove instrukcije. Ako se simptomi ponavljaju, važno je zatražiti lekarsku pomoć i otići na kardiološki pregled radi dalje dijagnostike i eventualnog lečenja - dodaje dr Popović.

Doktor savetuje i šta raditi ukoliko dođe do gubitka svesti.

- Ako dođe do gubitka svesti, važno je sedeti kako biste izbegli ozbiljne povrede. Duboko udahnite i pokušajte se smiriti. Nakon nekog vremena, rad srca će obično postepeno usporiti. Ukoliko se problemi svesti ponavljaju, važno je potražiti savet i terapiju za smirivanje - kaže dr Popović i napominje:

- Brzo jedenje ili gutanje velikih zalogaja hrane može izazvati određene nervne reakcije koje trenutno usporavaju rad srca i dovode do osećaja nesvestice. Ishrana i položaj tela pre spavanja takođe mogu uticati na pojavu aritmija, naročito kod osoba koje imaju kile na dijafragmi.

Kako nastaje tahikardija i koji su prateći simptomi?

- Tahikardija se dešava kada komore i predkomore srca ne rade sinhrono, dovodeći do nepravilnog cirkulisanja krvi unutar srca i kroz krvne sudove organizma. Ovi simptomi često uključuju slabost, malaksalost, otežano disanje i nedostatak energije. Važno je napomenuti da nije svaka tahikardija razlog za lečenje. Postoje situacije gde su izazvane stresom ili drugim stanjima, te lečenje posledica nije potrebno - objašnjava doktor i dodaje:

- Tahikardija se često javlja u stanjima kao što su ubrzan rad štitne žlezde, malokrvnost ili povišena temperatura. Ova stanja mogu uzrokovati tahikardiju kao posledicu, ali se ne tretira kao samostalna bolest.

Bradikardija - spor rad srca

- Bradikardija je stanje kada je puls u mirovanju ispod pedeset i pet otkucaja. Nije svaka bradikardija loša, ali postoje situacije gde je potrebno korigovati terapiju. Kod starijih ili bolesnih osoba sa sporim radom srca, ugrađivanje pejsmejkera može biti rešenje koje će nadoknaditi nedostatke srca kazao je doktor i uputio u načine prevencije:

- Preventivni pregledi jednom godišnje, umerena ishrana tokom praznika, smanjenje stresa, redovna fizička aktivnost i kontrola unosa soli mogu pomoći u očuvanju srčanog zdravlja - zaključio je kardiolog Goran Popović u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

(Telegraf.rs)