OD TOLETA DO ŠIMUNIĆA: Koje sportske ličnosti su vas najviše nervirale u 2013?

Preporučujemo

U godini na izmaku nije nedostajalo sportskih događaja i pojedinaca koji su nas oduševljavali, ali ni onih koji su nam kidali živce.

To je nešto što često zavislo od navijačke orijentacije, mada ima i onih koji su srpsku javnost ujedinili u osudi, niko više od Josipa Šimunića koji je plasman na Svetsko prvenstvo u Brazilu proslavljao ustaškim pozdravom „Za dom spremni" na stadionu u Maksimiru, uz svesrdnu saradnju publike, posle revanša baraža za SP u kojem je Hrvatska savladala Island 2:0.

Ako nam je neka uteha, FIFA ga je žestoko kaznila, Šimunić neće igrati na Mundijalu i bar što se reprezentacije tiče, verovatno će u penziju.

To nikako nije bio prvi Šimunićev ispad, svi pamtimo i njegov brutalan start nad reprezentativcem Srbije Miralemom Sulejmanijem u kvalifikacionom meču na Marakani koji je završen 1:1.

Šimunićev zemljak, bivši selektor Hrvatske Igor Štimac, nije u odlazećoj godini pozivao hrvatske generale da izvedu početni udarac protiv Srbije kao što je činio u 2012, ali pokazao je pravo lice konstatacijom da je srećan što nas je naterao da patimo.

A da smo patili, jesmo, kao u malo kojim kvalifikacijama.

To nas dovodi do još jedne ličnosti koja je kidala živce Srbima, upravo Štimčev dobar znanac, bivši selektor „orlova" Siniša Mihajlović. Miha je došao na udar javnosti još od prošlogodišnjeg debakla na Marakani protiv Belgije (0:3) i izdržao lavinu kritika do kraja mandata. Neke njegove odluke stvarno su bile neshvatljive, poput stavljanja rovitog Marka Šćepovića u startnu postavu protiv Hrvatske.

Istina, Srbija je vidno napredovala u međuvremenu, pa se i odnos javnosti promenio na bolje, mada se čini da su u osetnoj većini ljubitelji fudbala u Srbiji bili srećni da vide leđa Mihajloviću, koji je sada trener Sampdorije.

Miha je imao poseban odnos sa predsednikom FSS, Tomislavom Karadžićem, još jednom osobom koja u domaćoj javnosti izaziva ekstremne reakcije. Karadžić je zbog podrške selektoru često kritikovan, da bi „rat" sa Crvenom zvezdom dolio ulje na vatru i bio  jedna od glavnih fudbalskih tema u godini koju ostavljamo za sobom.

To je donekle promenilo Toletovu poziciju, jer su bar navijači Partizana u velikom broju krenuli da ga brane, dok su simpatizeri Zvezde, očekivano, većinom za smenu prvog čoveka srpskog fudbala. Karadžić je najavio da će se povući, ali nije baš da žuri da to i uradi.

Jedan od istaknutuih boraca u sukobu sa Karadžićem je i potpredsednik fudbalskog i predsednik košarkaškog kluba Zvezde, Nebojša Čović.

On je dobru praksu već stekao u preganjanju sa Duškom Vujoševićem, trenerom košarkaša Partizana, koje traje kao španska serija. Verovatno je najveći bes „grobara" izazvala Čovićeva tvrdnja da su titule kluba iz Humske „plod sprege države, tajkuna, saveza i sudija".

I Vujošević je imao mnoštvo karakterističnih nastupa u 2013, mada mu se mora priznati da je na terenu, kad se sve sabere, pobedio velikog rivala Čovića. Partizan je osvojio ABA ligu i prvenstvo Srbije, bolje je prošao i u Evropi, dok su crveno-beli morali da se zadovolje kupom Radivoja Koraća.

Vujošević se često obrušavao na sudije, a koristio je i svaku moguću priluku da „pecne" večitog rivala, pa čak i kad bi rekao nešto pohvalno o Zvezdi, neizbežno bi se tražio skriveni smisao u njegovim opaskama.

Dragan Đurić je po trofejima prilično uspešan predsednik FK Partizan, međutim to ga svejedno ne čini omiljenim ni među simpatizerima crno-belih, dok Zvezdaši očigledno nemaju razloga da ga vole.

Đurić je često izjavama obmanjivao javnost, pa zato ni u medijima nema previše ljubavi za njega.

Navijači teško da će mu ikad oprostiti što je oterao trenera Aleksandra Stanojevića, ali u 2013. aktuelna je bila prodaja mladih i talentovanih igrača (Lazar Marković, Mitrović) koju je krio kao zmija noge. Možda čovek na toj poziciji i ne može sebi da dozvoli da bude otvoren, međutim Đurić je došao dotle da mu više skoro niko ništa ne veruje.

I Đurićev kolega iz suprotnog tabora, Dragan Džajić, umeo je ove godine itekako da iznervira mnogoborojan svet, prvenstveno svojim optužbama na račun Tomislava Karadžića i žalopojkama na račun regularnosti Jelen Super lige. Vrhunac je bio kada je prokomentarisao bruku posle poraza od Voždovca i zahtev navijača da fudbaleri skinu dresove time da su, kao, navijači hteli dresove na poklon.

Neki su nam išli na nerve, a da nisu ništa krivi, kao španski teniser Rafael Nadal. On je činio ono što treba, sjajno igrao i pobeđivao posle oporavka od povrede i baš time nas izluđivao. Sprečio je ljubimca nacije, Novaka Đokovića, da osvoji Rolan Garos, jedini gran slem turnir koji mu nedostaje, kasnije ga svrgnuo i sa prvog mesta ATP liste.

Nadala ćemo morati da trpimo još neko vreme, ali neki od aktera ove priče mogli bi u 2014. da padnu potpuno u drugi plan.

Kome biste vi najradije videli leđa i ko je taj ko vam je najviše „igrao" po živcima  u staroj godini?

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj Fejsbuk stranici Telegraf.rs!

(Telegraf.rs)