Bizaran niz slučajnosti nam kaže: Engleska osvaja Mundijal u Rusiji

Engleski navijači kod kuće raduju se golovima svog nacionalnog tima u Rusiji. Foto: Tanjug/AP

Bila je 1966. godina.

Preporučujemo

Finale Kupa evropskih šampiona, koje se 11. maja igralo u Briselu na stadionu „Hejsel“, donelo je madridskom Realu šestu po redu titulu prvaka Evrope, poslednju za naredne tri decenije (tačnije, za naredne 32 godine). Bolno je to sećanje za sve navijače Partizana, koji je u polufinalu izbacio upravo engleskog šampiona Mančester Junajted, u finalu poveo u 55-om minutu golom Velibora Vasovića, pa izgubio „ušati pehar“ na neiskustvo, primivši dva gola u 70-om i 76-om minutu.

Mančester Siti je osvojio prvenstvo, doduše ne i titulu prvaka Engleske, ali jeste pobedio u ligi u kojoj se nadmetao. Naime, te su sezone „građani“ igrali u Drugoj diviziji, i bili su na kraju na čelu tabele, čime su izborili promociju u elitni rang.

FK Barnli je završio na trećem mestu Prve divizije i za narednu sezonu „izborio Evropu“, tačnije plasman u Kup sajamskih gradova, preteču Kupa UEFA koji će se osnovati pet godina kasnije. Barnli će dobro igrati u Evropi, i preko Štutgarta, Lozane i Napolija stići do četvrtfinala, koje će izgubiti od Ajntrahta ukupnim rezultatom 3-2. U istom kolu Dinamo Zagreb tući će Juventus 5-2, zatim upravo Ajntraht 3-4, i konačno Lids Junajted sa 2-0 u finalu, te osvojiti pehar, koji UEFA ipak ne priznaje jer nisu oni bili organizatori ovog takmičenja.

FK Partizan u sezoni 1965—66. kada su došli do finala Kupa evropskih šampiona, koje su izgubili od madridskog Reala. Foto: Partizan.rs

Iste sezone 1965—66, na petom mestu na tabeli Prve divizije bio je Čelsi, sa 51 bodom iz 42 utakmice (22 tima igrala su tada u „prvoj ligi“ engleskog klupskog fudbala). Iznad njega bili su Mančester Junajted i Liverpul, između ostalih.

Svetsko prvenstvo održavalo se baš u Engleskoj, kolevci fudbala koji se tako napokon vratio kući. Domaćin je bio u grupi sa Urugvajem, Meksikom i Francuskom. Sa prvima su odigrali 0-0 na otvaranju, da bi preostala dva protivnika pobedili sa po 2-0. Četvrtfinalni meč su igrali sa Argentinom, i tesno pobedili 1-0, dok su u polufinalu sa 2-1 tukli Euzebijevu Portugaliju. Konačno, u finalu na Vembliju su pobedili Zapadnu Nemačku sa 4-2 nakon produžetaka i onoga gola Džefa Hersta koji spada u red najkontroverznijih ikada.

Sada je 2018. godina.

Finale Lige šampiona, koje se 26. maja odigralo u Kijevu na Olimpijskom stadionu, donelo je madridskom Realu trinaestu po redu titulu prvaka Evrope, i rekordnu treću za redom (barem rekordnu što se tiče nadmetanja u ovom formatu; do njihove titule prošle godine niko nije u Ligi uspeo ni da odbrani trofej, a kamoli da veže tri). Bolno je to sećanje za sve navijače Liverpula, čiji se najbolji igrač Mohamed Salah povredio nakon duela sa Serhiom Ramosom pa morao da izađe u 31-om minutu iz igre, nakon čega su znatno oslabljeni „crveni“ izgubili 3-1, pre svega zbog katastrofalnih reakcija Lorisa Karijusa.

Skok engleskog golmana Gordona Benksa tokom finalnog meča Svetskog prvenstva 1966. godine, u kojem se „gordi albion“ sastao sa Zapadnom Nemačkom i pobedio 4-2. Foto: Profimedia

Mančester Siti je osvojio prvenstvo i titulu prvaka Engleske, na krajnje ubedljiv način pobediši u ligi u kojoj se nadmetao: na kraju su imali 100 bodova iz 38 utakmica, sa 32 pobede, četiri remija i svega dva poraza.

FK Barnli je završio na sedmom mestu Premijer-lige i za narednu sezonu „izborio Evropu“, tačnije učešće u kvalifikacijama za Ligu Evrope, odnosno Kup UEFA koji je promenio naziv i format pre devet godina. Kako će Barnli igrati naredne sezone u ovom kontinentalnom takmičenju, da li će se uopšte plasirati u grupnu fazu ili će završiti svoj put već u tim preliminarnim mečevima, ostaje da se vidi, ali nije potpuno nezamislivo da barem donekle ponove uspeh iz sezone 1966—67, odnosno, da budu barem „zapaženi“.

Takođe ove sezone, na petom mestu na tabeli Premijer-lige bio je Čelsi, sa 70 bodova iz 38 utakmica. Iznad njega bili su Mančester Junajted i Liverpul, između ostalih.

Svetsko prvenstvo se održava u Rusiji, a Engleska je počela bolje nego obično. Ne samo što se igre tiče, i rezultata, već i atmosfere koja vlada u timu i oko njega. Na svojoj strani imaju mladost i želju, kao i ovaj niz slučajnosti. Protiv sebe imaju neiskustvo i najbolje timove na svetu. Na koncu, sve je moguće. Čak i to, da se niz upotpuni.

(Telegraf.rs)