PRINC SLOBODAN, NASLEDNIK MILOŠEVE LOZE: Vratićemo mošti svih Obrenovića u Srbiju! (FOTO)

Opštinski sud u Gornjem Milanovcu, kome je predsedavala sudija Biserka Novaković, doneo je 2004. rešenje kojim se utvrđuju naslednici i srodnici porodice - dinastije Obrenović, i po kome su braća Srboljub i Slobodan Jakovljević iz Gornjeg Milanovca i Beograda proglašeni za zvanične naslednike loze čiji je osnivač slavni knez Miloš!

Srboljub Jakovljević iz Gornjeg Milanovca, rođen 26. 12. 1941. godine u Kalimanićima, i Slobodan Jakovljević iz Beograda, rođen 31. 10. 1948. godine u Gornjem Milanovcu, zvanično su od 2004. godine naslednici dinastije Obrenović i kao takvi, po automatizmu, nasledili su i titulu princa.

Princ Slobodan Jakovljević zajedno sa predsednikom Saveta kraljevsko-kneževske kuće Obrenović Draganom Vučinićem za Telegraf priča o svojim planovima za povratak imovine Obrenovića njihovim naslednicima, o testamentu kraljice Natalije, svesrpskom pomirenju, ali i o povratku zadužbinarstva ove loze koja je u Srbiji izgradila mnoge ustanove.

  Po kom osnovu ste proglašeni za direktnog potomka dinastije Obrenović?

- Ja sam direktni potomak gospodara Jakova Obrenovića, koji je polubrat Miloša Obrenovića i najstariji od braće Obrenović, 6. koleno. Zvaničan zahtev sudu da mi se prizna to pravo podneo sam 2003. godine, a 2004. sam sudski proglašen za naslednika slavne loze. Prikupljao sam dokumentaciju više od sedam godina, veoma teško sam do njih stizao jer su mnogi bili namerno uništeni, a neki od njih su bili i sakriveni.

  Kako ste saznali da potičete od Obrenovića?

- Imao sam pet godina kada me je otac odveo na staro imanje Obrenovića u Brusnici kod Gornjeg Milanovca. Tu je na jednoj padini bio stari vinograd, a tu sam prvi put u životu probao vinogradske breskve. Tada mi je otac rekao: "Mi smo rodom Obrenovići, odavde mi potičemo", i kraj. Mnogo godina kasnije brat i ja smo pričali i on je isto bio odveden na to mesto i ista priča mu je bila ispričana. Zanimljivo je to da nam je provučeno da nikada i nikome to ne smemo da pričamo.

  Koji će biti vaši prvi koraci kao princa naslednika dinastije Obrenović?

- Moj Savet i ja imamo nameru da pokrenemo pitanje imovine i zaostavštine Obrenovića, kao i pitanje testamenta kraljice Natalije, supruge kralja Milana, koja je zaveštala jedan svoj deo Jakovljevićima, još se tačno ne zna koji je deo i koliki zaveštan, ali saznaće se ubrzo. Postoji veliki broj ličnih predmeta Obrenovića, tražićemo to da se vrati i da se stavi u muzej, jer su to veoma dragi predmeti sa istorijskom vrednošću. Veći deo od toga što uspemo da ostvarimo stavićemo na raspolaganje Srbiji zarad nje i njenih građana, a posebno će biti koristi za budućnost mladih naraštaja. Bavićemo se pre svega razvojem Srbije, kao i zadužbinarskim radom.

  Na šta konkretno mislite kada kažete da će te veći deo onoga što dobijete ostaviti Srbiji?

- Želim da nastavim zadužbinarstvo Obrenovića, a poznato je da su ljudi i vladari iz moje dinastije bili veliki zadužbinari, vizionari i graditelji. Knez Miloš je finansirao i Vaseljensku crkvu, a poznato je šta je sve Knez Mihailo darivao za Srbiju od Muzeja, dao je plac za Kraljevsku akademiju, Narodnu biblioteku itd. Zato poručujem svima, onima koji imaju, a takvih je mnogo u Srbiji, da ih narod neće pamtiti po avionima, "mercedesima" i sličnim stvarima, već će ih se sećati po onome što ostave iza sebe.

  Odlukom suda iz 2004. godine zvanično ste dobili titulu princa?

- Titula, koja god ona bila, ne dobija se već se ona po automatizmu nasleđuje. Niko ne može da vam je dodeli niti da je oduzme. Da, 2004. godine, kada sam zvanično dobio papir od suda da sam direktni naslednik Obrenovića, postao sam i zvanično princ.

  Šta ste postavili pred Savet kao osnovni cilj i sa kojom ćete idejom prvo krenuti pred narod Srbije?

- Savet će, ako bude bilo prilike i mogućnosti, započeti rad sa ciljem da se napravi nekakav mauzolej Obrenovića. Naša ideja je i da se radi na sveukupnom pomirenju Srba, ali ne samo na pomirenju dinastija, već tu mislim na sve ljotićevce, nedićevce, partizane i četnike. Mi smo to zamislili tako što bi se na Svetosavskom platou pored spomenika Karađorđu uradio s jedne strane i Milošev spomenik, a u žiži, poput trougla, da se postavi spomenik Stefana Nemanje. Sve bi to trebalo da se uobliči jedinstvenim vencem, a tu bi se nalazile i sve zastave iz naše istorije, počevši od Nemanjića, pa do današnje zastave Srbije. Taj spomenik bi se simbolično zvao "venac pomirenja". Pokrenuli bismo i inicijativu da se odredi jedan bitan istorijski datum, koji bi odgovarao svim stranama, ja mislim iz perioda Nemanjića jer su tu svi Srbi saglasni, koji bi praznovali kao Dan pomirenja. Ova ideja je jako značajna za Srbe i Srbiju.

  Da li ćete se angažovati i na političkom planu i planirate li osnivanje neke političke partije?

- Angažovanje u smislu nevladine organizacije ili humanitarnog dobročinstva da, ali političke organizacije ne. To nije poželjno kod pravih plemića. Politička organizacija nikako, ne dolazi u obzir.

  Kakvom ćete odnosu težiti sa porodicom Karađorđević i da li ste imali kontakt sa njima?

- Pomirljiv. Vreme je pomirenja, zarad Srbije. Nisam još imao kontakte sa porodicom Karađorđević. Imali smo kontakte samo sa knezom Aleksandrom Karađorđevićem, koji živi u Parizu i koji je sin Kneza Pavla. To je divan i obrazovan čovek.

  Zna li se tačan broj ubijenih Obrenovića 1903. godine?

- Zna se, 128 Obrenovića ubijeno je nakon majskog prevrata 1903. godine u samo 48 sati, dok su ostali ubijeni ili "poginuli" nešto kasnije. To je zvaničan podatak, a nezvanično ubijeno je preko 300 ljudi iz moje dinastije.

  Da li ćete se zalagati za povratak monarhističkog državnog uređenja u Srbiju?

- Promena društvenog sistema iziskuje ozbiljan rad, trebalo bi upoznati svakog čoveka u ovoj zemlji o čemu se radi kada je u pitanju promena sistema iz republičkog u monarhistički. Naši su ljudi neobavešteni kada je o tome reč. Treba znati šta to donosi, koliko to košta. Nije to samo da dođe kralj i njegova porodica na čelo, već to za sobom povlači i formiranje raznih institucija. Mi u Srbiji smo skloni da donosimo preko noći odluke koje na kraju nisu bile dobre, tako smo stvorili i Jugoslaviju.

  Za koju opciju se vi zalažete i kako vidite Srbiju?

- Kao i svi moji preci. Obrenovići su uvek insistirali na formiranju Sjedinjenih Srpskih Država. To nije projekat Velike Srbije, jer je to utopija i velika greška koja se stalno ponavlja. U SSD Srbija bi bila jedinstvena država, a da se ta ideja sprovela, danas ne bismo imali ništa od ovih problema sa kojima se srećemo, od Kosova, Hercegovine, Crne Gore i sl.

  Da li planirate izgradnju centra Obenovića i gde bi se on nalazio?

- Naravno da i to imamo u planu. Postoje samo dva mesta za centar Obrenovića, a to su Topčider ili Takovo, to su jedine dve mogućnosti gde se realno, zasnovano na istorijskim činjenicama, on može napraviti.

  Posle mnogo godina prenete su i prenose se mošti vladara iz porodice Karađorđević. Da li ćete zahtevati i vi nešto slično?

- Ima i Obrenovića koji su sahranjeni van svoje države. Na primer, jedna od želja kraljice Natalije u pomenutom testamentu je da bude sahranjena u Beogradu ili u Takovu, što je skroz normalna želja, i mi ćemo sigurno pokrenutu inicijativu da se njene mošti vrate u Srbiju, kao i svih drugih Obrenovića.

  Obrenovići su uvek bili poznati kao poštovaoci Crkve, da li ste stupili u kontakt sa SPC?

- Crkva, kao i svi drugi, odlično su upoznati sa našim postojanjem, kao i Vlada, predsednik, ali nekih posebnih kontakata sa SPC nije bilo.

  Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je u prvim danima svoje vladavine rekao da će unutrašnju politiku voditi kao Karađorđe, a spoljašnju kao Miloš, šta vam to govori?

- Čuo sam za tu izjavu predsednika Nikolića. Ispričaću vam nešto povodom toga. Kralj Aleksandar Obrenović bio je gost na Olimpijskim igrama u Atini, nakon toga posetio je sultana u Istanbulu, tada ga je on pitao na koga će se, kao mlad kralj, oslanjati u spoljnoj politici? Aleksandar mu je rekao da će se osloniti na njega, na Tursku. Sultan se začudio, pitao ga je kako to kad su Srbija i Turska toliko ratovale. Srpski kralj mu je odgovorio: "Da, ali smo se fantastično upoznali. Mi se znamo, više se ne ubijamo, sada sarađujemo". Vidite, skoro identičnu izjavu dao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić sada, prilikom njegove posete Turskoj. Ja sam se začudio, ali bilo mi je drago.

SAVET: DRŽAVA DA NAM PRUŽI PODRŠKU!

Na osnovu odluke Princa Slobodana imenovan je Savet kraljevsko-kneževske kuće Obrenović, a na njegovo čelo postavljen je Dragan Vučinić.

- Princ je podneo zahtev za restituciju starog zdanja u Aranđelovcu, ali veoma brzo nam je stigao odgovor od Komisije za restituciju da je problem sa ovim zahtevom jer ne postoji izvod iz knjige umrlih kralja Aleksandra Obrenovića i formalno je zahtev odbijen, a slučajno smo saznali da je čitav taj kompleks prodat jednom velikom srpskom biznismenu po veoma niskoj ceni. Mi smo već napravili kontakte sa ljudima iz vlasti jer i među njima ima ljudi koji znaju ko su Obrenovići i šta oni znače za Srbiju - kaže predsednik Saveta Dragan Vučinić za Telegraf.

- Tražićemo od nadležnih ministarstava da pruže podršku i da vrate nešto od imovine porodice Obrenović kako bi se mogao napraviti centar aktivnosti ove loze. Pokušaćemo da vratimo tu imovinu, ali to zavisi i od volje države. Ako to ne uradi ova vlast, neka sledeća će to sigurno morati da učini. Svaki evropski narod bi i te kako želeo da ima svoju dinastiju, ali se ne mogu podičiti onim što mi Srbi imamo.

On dodaje da nije Srbija zaboravila Obrenoviće. "Broj onih koji poštuju Obrenoviće ne zaostaje za onim brojem ljudi koji poštuju Karađorđeviće".

KO SU OBRENOVIĆI:

Obrenovići su, kao i Karađorđevići, dali srpskom rodu pet vladara:

Kneževe: Miloša (1815-1839, 1858-1860), Milana (1839) i Mihaila (1839-1842, 1860-1868)

Kraljeve: Milana (1868-1889) i Aleksandra (1889-1903).

Vladalački dom Obrenovića ulazi u red najzaslužnijih porodica u celokupnoj našoj prošlosti. Na prestolu Kneževine i Kraljevine Srbije sedeli su 72 godine. Bili su vladari Srbije u dva perioda (1815-1842 i 1858-1903), a Karađorđevići vladari Srbije i Jugoslavije u tri (1804-1813, 1842-1858. i 1903-1945). Vladavina Obrenovića neposredno je vezana samo za Srbiju, vladavina dinastije Petrović-Njegoš samo za Crnu Goru, dok su Karađorđevići uspeli da budu i vladari Hrvata i Slovenaca.

Obrenovići su negovali srpstvo i bili su obuzeti srpskom idejom i ujedinjenjem srpstva, uz blagi izuzetak kneza Mihaila.

Od tri novovekovne srpske dinastije, Obrenovići su poslednji ušli u srpsku istoriju, a prvi izašli iz nje. Obrenovići su tri godine duže bili na prestolu od Karađorđevića, a kad je reč samo o vladavini Srbijom, punih trideset godina. Novovekovna srpska država postojala je 115 godina, od toga Obrenovićima pripadaju 72, a Karađorđevićima 42 (godina 1814. nije uzeta u obzir). Petrovići - Njegoši, kao crkveni i svetovni poglavari, znatno duže su vladali od obe srbijanske dinastije (1683-1918).

U prvom periodu vladavine Obrenovića (1815-1842) i početkom drugog (1858-1860) na prestolu su bili kneževi iz Miloševog ogranka, a potom, od 1868. do 1903. potomci Jevrema Obrenovića.

(D. Zlojutro / Foto: M. Todorović)