MARKALE: 18 godina od zločina za koji su optuženi Srbi i bombardovana Srpska! (FOTO) (VIDEO)

Na današnji dan pre 18 godina dogodio se drugi napad na pijaci Markale u Sarajevu u kojem je poginulo 37 ljudi, a njih 90 je povređeno, što je iskorišćeno kao povod za vazdušne napade NATO-a na Republiku Srpsku, čija vojska je proglašena odgovornom za ovaj masakr.

Čuveni masakri na Markalama su dva napada nad sarajevskim civilima počinjena minobacačkim napadima tokom opsade Sarajeva za vreme rata u Bosni i Hercegovini, a ove događaje Haški tribunal naziva "Slučaj Markale" i "Pijaca Markale".

Masakri su se odigrali na pijaci koja se nalazi u centru Sarajeva. Prvi masakr se desio 5. februara 1994, kada je ubijeno 68 ljudi, a ranjeno 144, a drugi napad 28. avgusta 1995. i tom prilikom je poginulo 37 ljudi, a ranjeno 90.

Drugi napad, koji se dogodio pre tačno 18 godina, bio je povod za vazdušne udare NATO-a na Republiku Srpsku, što će sve zajedno na kraju dovesti do Dejtonskog mirovnog sporazuma i kraja rata u Bosni i Hercegovini.

Prema sudskim presudama Haškog tribunala, za oba slučaja je odgovorna Vojska Republike Srpske, dok prema izveštaju nezavisne komisije iz 1995, ne postoje jasni dokazi za to ko je odgovoran kod prvog napada na pijacu Markale, što je potvrdio lično i Jasuši Akaši, izaslanik generalnog sekretara UN za Balkan.

Zbog toga mnogi smatraju da su bošnjačke snage iscenirale, odnosno same izvršile oba napada na sopstvene civile, kako bi izazvale NATO bombardovanje Republike Srpske.

Nekadašnji specijalni izaslanik UN Jasuši Akaši izjavio je 2011. da je još uvek nejasno ko je počinio zločin na Markalama. On je 1995. osnovao Odbor Ujedinjenih naroda od pet stručnjaka iz pet različitih zemalja, koji je na osnovu podataka utvrdio da je granata mogla biti ispaljena s lokacije pod kontrolom Armije RBiH ili Vojske Republike Srpske. Tako da je prema istraživanjima UN slučaj ostao nerazjašnjen.

Srpski politički vrh je kao i u incidentu iz 1994. negirao bilo kakvu odgovornost i optužio snage Vlade Bosne i Hercegovine da gađaju vlastiti narod, kako bi izazvali međunarodnu zajednicu i moguću intervenciju.

Za ovaj incident dokazi su za UNPROFOR bili jasni − u poverljivom izveštaju nedugo nakon incidenta, zaključeno je da je svih pet granata ispalila Vojska Republike Srpske.

Tadašnji komandant UNPROFOR-a, general Majkl Rouz, nakon incidenta je izjavio da ne može da se utvrdi odakle je granata ispaljena. Ruski pukovnik Andrej Demurenko je odmah posle granatiranja pijace Markale u Sarajevu, u tadašnjoj Republici BiH, izjavio da su Srbi neopravdano bili optuženi samo zato da bi to bio povod da ih napadne NATO, dok je pukovnik Demurenko, koji je bio načelnik štaba jednog sektora mirotvoraca u Sarajevu i komandant ruskog mirotvoračkog bataljona, sačuvao je kompletnu dokumentaciju koja se odnosi na Markale.

- Krenuo sam, na osnovu analize koju su napravili Francuzi, do mesta odakle je trebalo da navodno gađaju srpski minobacači. Na površini od sto metara, gde je trebalo da bude zakopan taj zlokobni minobacač, nije bilo apsolutno nikakvih tragova na travi. Vojnici odlično znaju da tamo gde se fiksiraju minobacači mora da ostane trag. Drugo mesto, gde su po francuskim proračunima trebalo da budu srpski minobacači, bilo je šumovito. Dobro je poznato da minobacači ne mogu da gađaju iz šume, jer grane mogu da zaustave granatu. Osim toga, zbog zgrada koje okružuju Markale, ni slučajno nije mogla stići granata sa srpskih položaja. Svakome ko barem malo zna nešto o artiljeriji jasno je da granata ne može da šeta. Osim toga, bilo je nelogično da jedna granata pobije i rani tolike ljude a dve ostale nisu nikoga ni ogrebale - seća se Demurenko.

Moskovski istoričar Konstantin Nikiforov, koji je jedno vreme radio i kao pisac govora Borisa Jeljcina, u svojoj knjizi piše i o masakrima na Markalama. Nikiforov tvrdi da su oficiri ruskog bataljona, koji se nalazio oko Sarajeva, kategorički tvrdili da Srbi nisu mogli granatirati Markale. Taj istoričar je došao do informacija da u avgustu 1995. godine Markale nisu gađane iz minobacača, već su, po scenariju zapadnih obaveštajnih službi, tu krvavu akciju obavili Muslimani, sa jedne od susednih višespratnica.

Direktna posledica ovih događaja bilo je NATO bombardovanje RS. NATO je optužio Vojsku Republike Srpske i iskoristio to granatiranje kao povod za ulazak NATO-a u rat protiv Srba u BiH u vojnoj operaciji pod kodnim imenom "Operacija namerna sila" (Operation Deliberate Force), kao i nastavak akcije NATO-a i Hrvatske protiv Republike Srpske Krajine započete dvadesetak dana ranije, s ciljem oslabljivanja vojne moći vojske Republike Srpske koja je pretila ili je mogla da preti područjima koje je UN okarakterisao kao "sigurne zone".

Tim akcijama potpuno je proterano srpsko stanovništvo sa teritorije Kninske Krajine, kao i srpsko stanovništvo iz zapadnih i jugozapadnih delova Bosne i Hercegovine. Republika Srpska je vojnički poražena i bila je prinuđena da potpiše mir u kome je izgubila više od trećine svoje dotadašnje teritorije.

(D. Z.)