ZAŠTO JE LJUDE SRAMOTA DA PLAĆAJU KOVANICAMA: Objašnjenja su totalno sumanuta

Srbija je postala zemlja u kojoj se sve više ljudi nalazi u situaciji gde su bez posla, siromašni, bez dovoljno sredstava da žive normalno ili dovoljno.

Preporučujemo

Dugo već vlada fenomen srama kada je novac u pitanju, jer - novac je odavno prestao da bude samo sredstvo plaćanja već se pretvorilo u merilo moći, statusa i bitnosti.

Mnogo je onih koje je sramota da krenu u prodavnicu ako imaju manje od 500 dinara u džepu, a još više onih koji će se radije odlučiti da i ne obave potrebnu kupovinu ako nemaju papirni novac jer ih je sramota da broje kovanice.

Interesovalo nas je koji je mogući razlog iza ovog srama, pa smo popričali sa našim sugrađanima, a dobili smo i mišljenje psihologa i ekonomiste.

Foto: sxc.hu/Ale_Paiva

- Većini je neprijatno jer je u tom trenutku pažnja na njima, a veći broj ljudi ima problem sa time da svi gledaju u njih. Nisu navikli, nisu taj tip ličnosti, misle da će se osramotiti ili uraditi nešto pogrešno.

Drugo, tu je finansijski momenat. Kovanice su asocijacija na prosjake i siromaštvo, i ljudi ne vole da budu dovedeni u vezu sa tim statusom. Brojenje dinar po dinar budi osećaj srama i poniženja u mnogima, pa otuda i njihovo izbegavanje da koriste takvu vrstu plaćanja. Ovaj osećaj srama je posebno naglašen ako ispred njih stoji neko ko plaća krupnim novčanicama, od hiljadu, dve i više ili karticom, kaže nam psiholog Marija M.

Pitali smo nekoliko naših sugrađana kakav odnos imaju prema plaćanju kovanicama.

Foto: Telegraf

- Generalno je neprijatno da plaćaš kovanicama, jer imaš utisak da te kasirka gleda kao nekog siromaha. Čak i ako kupuješ hleb i plaćaš kovanicama, čudno te gleda. Možeš da probiješ led sa "Da li Vam treba sitan novac" ili "Taman da se otarasim siće" da bi ublažio osuđivački pogled, ali, kako god okreneš, znaš da te posmatra kao bednika, kaže Ivana P.

- Mene nije sramota, jedino je bezveze što zadržavam red. Mada, ako je pored mene u redu neka cica, bude me malo blam što brojim siću umesto da platim kako treba. Ali dobro, šta sad, priča Marko K. uz smeh.

- Ne volim da plaćam kovanicama jer se osećam kao beda. Iako su te kovanice validno sredstvo plaćanja, prva asocijacija mi je na siromaštvo. Prosto, neprijatno je. Totalni je paradoks što se u zemlji u kojoj je  80% stanovništva siromašno borimo da izgledamo što manje siromašni jedni pred drugima, ali tako je, kaže Srđan S.

Foto: Tanjug/AP

- Imam vrlo interesantnu situaciju što se toga tiče. Kupovala sam cigarete na trafici koje uvek kupujem na boks. Vremenom mi se skupilo dosta kovanica i htela sam da ih se otarasim, pa sam ih prebrojala i odlučila njima da platim. Otišla sam na trafiku, ljubazno tražila cigarete i rekla "Sve sam prebrojala, izbrojte vi još jednom za svaki slučaj".

Gospođa koja radi je prevrnula očima i dala mi cigarete. Iza mene je stajala neka devojka i kupovala je nešto krupnim parama. Tražila je to što je kupovala, na šta je prodavačica rekla "E, tako, krupan novac, a ne kao ova ispred, narkomanka. Ko zna kako je skupila, užas." Eto, posrame nas, bez razloga, kaže naša sagovornica Svetlana M.

- Jednom sam sinu dao punu kesu siće i rekao mu da ode da nam pazari nešto. Briznuo je u plač jer ga je bilo sramota da nosi tu siću i da ga drugovi vide. Izgrdio sam ga na pasja kola, i da bih mu pokazao da to nije ništa sramota, uzeo sam siću i sam otišao u prodavnicu. Međutim, shvatio sam da je i mene blam, ostavio sam tu siću kraj puta i platio novčanicama od papira. Naravno, njemu sam rekao da sam platio sićom, priča otac malog Vuka, Nikola D.

Foto: Sxc.hu/lusi

Ekonomista Olivera N. smatra da sram plaćanja kovanicama, tj. sram izazvan plaćanjem kovanicama ima dosta veze sa obrazovnim statusom.

- Često ljudi koji nisu mnogo obrazovani nose teret srama da će izgledati siromašno. Naravno, svi smo mi ogorčeni što nismo plaćeni koliko bi trebalo i za to koliko smo se školovali, ali je sindrom plaćanja kovanicama kao sramnog zaista bespotreban. Isto kao i papirni novac, kovanice su validno sredstvo plaćanja.

Pitali smo i kasirku Milica P. šta misli o tome kad joj neko dođe sa punom kesom kovanica na red.

- Pa, znate kako, zadržava i mene i red iza. Naravno, često nam treba sića, ali baš 200, 300, i više dinara ne. Dok ja to izbrojim, neka mušterija iz reda iza se unervozi, pogotovo ako žuri i ode. A i pravo da vam kažem, kakav je to čovek što mi dođe sa toliko siće, bezveze.

Koliko često vi plaćate kovanicama?

(Emilija Cvijanović)