11 BIZARNIH SLIČNOSTI IZMEĐU PUTINA I NAPOLEONA: Slučajnost, ne bismo rekli?! (FOTO)
Roditelji obojice su izgubili prva dva deteta, obojica su imali vojne karijere pre političkih, obojicu su ka vrhu lansirale revolucije koje su se odigrale u rasponu od tačno 200 godina, obojica su na vlast došli u 99. godini svog veka... To nije sve!
Napoleon Bonaparta je bio francuski car. Vladimir Vladimirovič Putin je aktuelni predsednik Ruske Federacije.
Obe činjenice znate. Pređimo na stvar.
Koje su to bizarne sličnosti između njih dvojice?
1. Obojica su se rodila sredinom (svog) veka
Napoleon Bonaparta ugledao je svet 15. avgusta 1769, u korzikanskom gradu Ajaču, godinu dana nakon što je ovo ostrvo iz ruku Republike Đenove prešlo u posed Kraljevine Francuske (drugim rečima, Napoleon umalo nije bio Italijan).
Vladimir Vladimirovič Putin rodio se 7. oktobra 1952. godine, u ondašnjem Lenjingradu a današnjem (ponovo) Sankt Peterburgu, u Ruskoj Sovjetskoj Federativnoj Socijalističkoj Republici, u SSSR-u.
2. Roditelji oba državnika su izgubili prva dva deteta
Prva dva deteta koje su roditelji Napoleona Bonaparte dobili - dečaka i devojčicu - umrla su kao odojčad. Tek je treće dete, Žozef, budući (kratkotrajni) kralj Napulja a potom i Španije, preživeo.
Vladimir Putin imao je dva starija brata koja nikada nije upoznao, Viktora i Alberta, koji su se rodili sredinom 1930-ih godina. Albert je umro kao odojče, dok je Viktor preminuo od difterije tokom nacističke Opsade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu.
3. Obojica su prvo imali vojne karijere
Napoleon Bonaparta je maja 1779. godine pristupio vojnoj akademiji u Brijen-le-Šatou (gde je jedan njegov nastavnik zabeležio da se "uvek ističe poznavanjem matematike", "da je pristojno upoznat sa istorijom i geografijom" te da će zbog toga "ovaj dečak biti odličan mornar"). Pet godina kasnije primljen je u elitnu Vojnu školu (École Militaire) u Parizu.
Nakon što je Francuska revolucija srušila sve dotadašnje mehanizme sputavanja na osnovu porekla, omaleni je Korzikanac brzo uspeo da dokaže da je vrstan strateg, a posebno su ga proslavili gušenje rojalističke pobune u Parizu 1795. godine, i pohodi po severnoj Italiji i po Egiptu. Upravo su mu oni omogućili da dođe na vlast.
Premda se za razliku od Napoleona Putin nije školovao da bude vojnik, već pravnik, nakon diplomiranja pristupio je redovima KGB-a (Komitet državne bezbednosti, za slučaj da se neko nekad zapitao od čega je to skraćenica).
U pitanju je bila vojna bezbednosna agencija Sovjetskog Saveza kojom su vladali vojni zakoni i pravila. Putin je osamdesetih godina radio u Drezdenu pod krinkom prevodioca; njegova službena biografija kaže da je nakon pada Berlinskog zida spaljivao dokumenta KGB-a kako ne bi pala u ruke koga ne treba. Krajem devedesetih je bio jedno vreme i šef Federalne službe bezbednosti, jedne od naslednica KGB-a.
Treba dodati, međutim, da je u rastu popularnosti Putina ključnu ulogu igrala njegova odlučnost u Drugom čečenskom ratu, koji je izbio deset dana nakon što je postao premijer. Pored toga, čovek zna da pilotira lovačkim avionima. Da je Napoleon imao avione, imamo neki predosećaj da bi znao da pilotira lovačkim avionima.
4. Obojicu su revolucije meteorskim usponom vinule do zvezda
Da nije bilo Francuske revolucije 1789. godine, nikada se skromni Bonaparta ne bi izdigao toliko da može da sanja o nekoj bitnoj funkciji u vojsci, a kamoli o tome da bude šef države. Iz praktične anonimnosti, Napoleon je u samo nekoliko godina uspeo da se popne uz lestvice vlasti do vrha.
Da nije bilo rušenja Berlinskog zida i talasa revolucija u Istočnoj Evropi 1989. godine (tačno 200 godina nakon Francuske revolucije), te potonjeg raspada Sovjetskog Saveza, nikada se skromni i skrajnuti Putin ne bi izdigao toliko da može da sanja o stolici predsednika Rusije. Iz praktične anonimnosti, Vladimir Vladimirovič je u samo nekoliko godina uspeo da se popne uz lestvice vlasti do vrha.
5. Obojica su došli na vlast desetak godina nakon revolucije
Tu se ne završava sličnost između Napoleona i Putina, vezana za revoluciju. Naime, i jedan i drugi su na vlast došli tačno deset godina nakon što je ona počela.
Naravno, neki će možda reći da to što se desilo 1989. godine u Poljskoj, Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Istočnoj Nemačkoj nije imalo direktne veze sa Putinom jer je on bio državljanin SSSR-a, te da se tek raspad te supersile može tretirati u kontekstu veze sa njim, ali nam se čini da onaj ko to kaže ne shvata značaj 1989. godine.
Ni Francuska revolucija nije 1789. odmah donela republiku, kao što mnogi pogrešno misle; to se desilo tek 1792. godine, nakon što su kralju Luju XVI odrubili glavu, jednako kao što je nekoliko dana pre 1992. vrhuška SSSR odlučila da "odrubi glavu" svojoj državi: 25. decembra 1991. Gorbačov je podneo ostavku na mesto predsednika SSSR, objavivši da je ta funkcija ukinuta, a dan kasnije su lideri svih republika formalno izvršili disoluciju Sovjetskog Saveza.
6. Obojica su došli na vlast u 99. godini svog veka
Napoleon Bonaparta izvršio je državni udar 9. novembra 1799. godine, zbacio dotadašnji direktorat koji je vladao Francuskom Republikom i sebe postavio na funkciju prvog konzula (postojala su još dvojica koji su imali savetodavnu ulogu) sa mandatom od deset godina. Na francuskom se to njegovo nameštenje zapravo zvalo "premijerni konzul".
Narod je novi ustav sa tim u skladu potvrdio na referendumu; zvanični rezultat tog plebiscita svakako izaziva sumnju (3 miliona glasova za i samo 1.567 protiv), ali nema sumnje da je većina Francuza bila već umorna od nestabilnosti, političkog haosa i da je tražila "čvrstu ruku".
Isto kao što su tačno dve stotine godina kasnije Rusi bili umorni od nestabilnosti i političkog haosa, zbog čega su i sami tražili "čvrstu ruku". 16. avgusta 1999. godine dobili su je u vidu Vladimira Vladimiroviča koji je već deset dana kasnije, kao što smo gore pomenuli, imao prilike da se pokaže kada je izbio Drugi čečenski rat.
31. decembra, poslednjeg dana 1999. godine, Boris Jeljcin je sišao sa vlasti podnoseći ostavku i u skladu sa ustavom predao predsedničku palicu Putinu; narod je to formalno potvrdio 26. marta naredne godine, u prvom krugu, dajući Vladimiru Vladimiroviču 53 odsto glasova.
Dakle: Napoleon - 1799, Putin - 1999. Ponovo tačno 200 godina razlike.
7. Reformatori
Napoleonove reforme su imale dalekosežan uticaj i osećaju se i dan-danas u celom svetu. Njegov Građanski zakonik, koji danas nazivamo i Napoleonovim kodeksom, uticao je na sve potonje zakone tog tipa; njegova osvajanja bila su presudni činilac u širenju metričkog sistema koji i danas koristimo.
Njegove reforme obrazovnog sistema - koje su za cilj imale standardizaciju i sekularizaciju visokog i srednjeg obrazovanja, uz prividno mirenje sa Crkvom, otvaranjem brojnih liceja širom zemlje - postavile su temelje moderne prosvete i u Francuskoj i u ostatku Evrope.
Njegova kontroverzna ali mudra prodaja Luizijane Sjedinjenim Američkim Državama udvostručila je teritoriju te mlade nacije i jedan je od najpresudnijih događaja u njenoj istoriji; njegovo uništenje hiljadugodišnjeg Svetog rimskog carstva utrlo je put nemačkom ujedinjenju kasnije u tom veku; njegovo ustanovljavanje Nacionalnog ordena Legije časti postavilo je "zlatni standard" svim ostalim državama.
Njegov doprinos vojnoj doktrini možda najbolje oslikava odgovor ljutog mu neprijatelja, engleskog vojvode od Velingtona, na pitanje koji je najveći general današnjice (njihove današnjice, naravno); njegov odgovor je glasio: "U ovom vremenu, u prošlom vremenu, u bilo kom vremenu, Napoleon".
Sa svoje strane, i Putin je reformisao Rusku Federaciju, premda operiše u znatno skučenijem prostoru, a pritom već ima i nasleđe francuskog cara koje možete da prepoznate u brojnim gorenavedenim stvarima.
No, pošto trenutno živimo u vremenu Vladimira Vladimiroviča, ne možemo da damo ocenu dalekosežnosti kao što možemo za Bonapartu; pritom, on pred sobom ima još dve godine tekućeg mandata, i još šest godina drugog uzastupnog (to jest, četvrtog ukupno), pa se slobodno može kazati da posao još uvek nije završio (posebno ako uzmemo u obzir da deluje po principu "tiha voda breg roni" i da za sve strpljivo čeka pravi trenutak). Ipak, tek će naraštaji za sto ili dve stotine godina moći na taj način o trenutnom ruskom predsedniku da pričaju (ili da ne pričaju, ako se pokaže da je on zapravo samo epizoda) i da donose vrednosne sudove.
8. Putin podseća u liku na mladog Bonapartu, iako je danas zapravo 12 godina stariji nego što je Korzikanac bio kada je preminuo.
9. Visina im je skoro identična
Napoleon je bio visok 168 centimetara, dok je Vladimir Putin visok 170. Praktično su iste visine. Međutim, uprkos britanskoj propagandi koja ga je večito prikazivala kao patuljka, Bonapartina visina je bila prosečna za doba u kojem je živeo (što znači da nije mogao da pati od takozvanog Napoleonovog kompleksa), dok je visina Vladimira Vladimiroviča danas ipak daleko od toga, i on se može smatrati za niskog čoveka.
10. Britanci baš imaju pik na obojicu
Velika Britanija je bila jedina zemlja koja je od samog početka do samog kraja ratovala protiv revolucionarne Francuske i protiv Napoleona; čak ni Carska Rusija nije mogla da ne bude sa njim u savezu jedno vreme.
Stoga, može se reći da su Napoleonovi ratovi zapravo bili konflikt između Francuske i Engleske oko toga ko će gospodariti Evropom, a njegov kontinentalni sistem, kojim je udario sankcije i pomorsku blokadu Ujedinjenom Kraljevstvu, imao je za cilj da uništi ostrvsku monarhiju (treba reći da je usledio nakon što je London podigao pomorsku blokadu protiv Francuske i njenih saveznika).
Dakle, Englezi su baš imali pik na Napoleona, i bili su direktno odgovorni za njegov pad i progon (neki kažu, i za ubistvo), uprkos tome što je tehnički gledano propao zbog katastrofalnog pohoda na Rusiju.
Kao što danas, može se slobodno reći, imaju pik na Vladimira Putina. Najistrajniji su u tome da se sankcije protiv Rusije produžavaju, najglasniji su evropski kritičari Kremlja, i neprestano pokušavaju da diskredituju ruskog predsednika povezujući ga sa korupcionaškim skandalima, pa čak i sa ubistvima.
Uostalom, engleski mediji danas Putina ismevaju zbog visine, a upravo su oni odgovorni za to što i Napoleona danas percipiramo kao "kepeca", jer su to isto radili i francuskom caru.
10. Vojne intervencije van granica
Reći da je Napoleon vršio vojne intervencije van granica svoje zemlje je blaga izjava. Taj čovek je neprestano ratovao, rušio imperije i stara kraljevstva, anektirao osvojene teritorije ili postavljao marionetske režime vođene idejama prosvetiteljstva i Francuske revolucije, a često i svoju braću i najvernije maršale na upražnjene prestole (sina je proglasio za kralja Rima).
U poređenju sa njim Putin je malo dete, mada, opet, tek je krenuo. Pre osam godina je intervenisao u Gruziji, pre dve godine je anektirao Krim, sporno je da li stoji iza ruskog separatističkog ustanka u istočnoj Ukrajini, a uspešno se uključio i u građanski rat u Siriji na strani svog saveznika, predsednika Bašara al-Asada, izgleda u potpunosti promenivši tok tog sukoba.
Samo on zna šta nosi budućnost, a možda ni on.
11. Snažni državnici
Mogu ljudi ne simpatisati ni Napoleona Bonapartu ni Vladimira Putina, ali im niko na ovom svetu ne osporava da su snažne ličnosti i moćni, autoritarni državnici, da su ljudi koji razmišljaju na duži rok, unapred, da su uvek korak ispred svojih protivnika, da su vešti političari koji znaju kako se igra "poker" kada je ulog čitav svet. Naravno, za Napoleona to važi u prošlom vremenu, a za Putina u sadašnjem.
DODATAK
Napoleon je stremio ujedinjenoj Evropi, a svoju viziju je izneo sledećim rečima: "Ako Evropa bude podeljena na nacije koje su slobodno stvorene i slobodne iznutra, mir među državama će biti olakšan; Sjedinjene Evropske Države će postati moguće".
Premda Putin ne priča mnogo o ovome, sa Evropskom unijom pre krize u Ukrajini jeste bio dogovorio stvaranje "četiri zajednička prostora" na polju ekonomije, zatim slobode, bezbednosti i pravde, zatim spoljne bezbednosti, i konačno na polju istraživanja, obrazovanja i kulture.
Ima li ruski predsednik želju za Evropom ujedinjenom od Lisabona do Vladivostoka, ali pod njegovim uslovima i dominacijom, ili nema, opet zna samo on. Mi možemo samo da posmatramo i da pokušavamo da čitamo između redova.
(O. Š.)
Povezane vesti
Putin potpisao ukaz o zapleni američke imovine u Rusiji
Uhapšen zamenik moćnog Putinovog generala
Makron stigao u Novu Kaledoniju: Najavio ostanak policijskih snaga
Oglasila se Francuska nakon upada tzv. kosovske policije u Poštanske štedionice: "Zabrinuti smo"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
INSTAGRAM I DALJE NE RADI SVIM KORISNICIMA Oglasili se iz Mete: Fejsbuk ponovo dostupan
Beograđanka otišla u Novi Pazar pa ostala u čudu zbog onog što joj je rekao konobara: "Pitam ga koliko će da me košta a on meni tako, ODLEPILA SAM"
U Dubaiju niču novi NEBODERI tako luksuzni da će vam se zavrteti u glavi - CENA stanova će vas iznenaditi, a evo GDE u Srbiji možete da saznate BAŠ SVE o njima
Neko iz mase...
Kad bi Srbija imala predsednika kao sto je Putin, bilo bi super... Takav covek nama treba! Amin!
Podelite komentar
Gile
Glupo poredjenje, kao kad bi poredili obamu i tozovca!
Podelite komentar
Carna(:
Kakva je ovo slucajnost ovo nista nije slicno ili isto
Podelite komentar