Zaboravljeni detalj iz života cara Nikolaja: Znate li da umalo nije dobio Nobelovu nagradu za mir? (FOTO)

Ruski car Nikolaj II na teniskom terenu oko 1910. godine. Foto: Wikimedia Commons/brbl-dl.library.yale.edu

Nikolaj II je počeo svoju vladavinu na prestolu Ruske imperije 1. novembra 1894. godine, nakon smrti svoga oca Aleksandra III.

Preporučujemo

Formalno je krunisan u kremaljskom Uspenskom saboru tek dve godine docnije, ali ne bez skandala (narodna svetkovina koja je pratila ova događaj pretvorila se u krvoproliće zbog loše organizacije, ali je car uprkos tome dopustio da ga stričevi ubede da iste večeri prisustvuje svečanom balu, što je izazvalo ogorčenje javnosti).

Danas Nikolaja II svet pamti po sprovođenju ofanzivne politike na Dalekom istoku, u Mandžuriji i Koreji, koja je izazvala jednako imperijalistički Japan da izvrši napad na Port Artur 1904. godine i tako pokrene Rusko-japanski rat koji su Rusi izgubili.

Pamti ga svet i po Krvavoj nedelji u Sankt Peterburgu, kada su njegove trupe pobile masu nedužnih ljudi koji su tražili pravdu i nosili slike careve, te po neuspeloj Ruskoj revoluciji 1905. godine koju je taj događaj ispred Zimskog dvorca izazvao.

Krvava nedelja, zločin carskih trupa kojim je počela Ruska revolucija 1905. godine. Foto: Wikipedia Commons Fæ/Public domain

Tada je nastao izraz "Krvavi Nikolaj" koji se u ruskom narodu dugo održao (Vladimir Putin ga, primera radi, i dalje koristi).

Svet ga pamti i po tome što je pokrenuo mobilizaciju svoje vojske leta 1914. godine, mobilizaciju koja je neposredno izazvala Prvi svetski rat (ne kažemo to kritički već faktički, taj sukob nije neposredno počeo zbog austrougarskog napada na Kraljevinu Srbiju već zbog nemačke reakcije na rusku spremnost da interveniše protiv Beča zbog Srba, slično kao što Drugi svetski rat nije neposredno izazvan nemačkim napadom na Poljsku već anglo-francuskom objavom rata Trećem rajhu dva dana kasnije).

Konačno, pamti ga svet i po Februarskoj revoluciji tokom koje je abdicirao, i po Oktobarskoj revoluciji koja je dovela do boljševičkog streljanja njega i čitave njegove uže porodice u podrumu kuće Ipatijevih u Jekaterinburgu. Pamti ga i po Raspućinu i sličnim besmislicama.

Ipak, tokom prve dekade svog carevanja, Nikolaj II je bio poznat kao veliki svetski mirotvorac od ugleda.

Nikolaj II u Carskom selu neposredno nakon abdikacije. Foto: Wikipedia Commons/Library of Congress

Naime, 24. avgusta 1898. godine Nikolaj je predložio i inicirao mirovnu konferenciju koja je za cilj imala razoružavanje velikih sila i pacifikaciju Evrope, te obustavu trke u naoružanju koja je već uveliko plamtela širom Starog kontinenta.

Ideja je takođe bila i da se stvori međunarodni institucionalni okvir koji će omogućiti mirno rešavanje sporova između država.

Ovo je rezultovalo čuvenom Haškom konvencijom iz 1899. godine; konferencija tim povodom otvorena je 18. maja, na rođendan samog cara Nikolaja. Akti su potpisani 29. jula (ratifikovala ih je i Kraljevina Srbija), a stupili su na snagu 4. septembra naredne godine.

Tako je nastao Stalni arbitražni sud u Hagu koji postoji do dana današnjeg, ali su ujedno donesene i konvencije i deklaracije koje su umnogome civilizovale rat, ili barem imale nameru da ga civilizuju.

Ruski car Nikolaj II čita Sanktpeterburške novosti u Aleksandrovskom dvorcu u Carskom Selu. Foto: Wikimedia Commons/Royal Collection

Zbog toga su imperator Nikolaj II i veliki ruski diplomata Fridrih Martens bili nominovani za Nobelovu nagradu za mir 1901. godine, kada je ona prvi put i dodeljena. Tada svakako nije imala istu težinu kao danas, mada je i sada upitno koliku težinu ima, imajući u vidu njenu duboku politizovanost.

Uglavnom, Nikolaj i Martens nisu postali nobelovci; ta čast je te prve godine pripala Švajcarcu Anriju Dinanu, osnivaču Crvenog krsta, i Francuzu Frederiku Pasiju, osnivaču Interparlamentarne unije i Univerzalnog mirovnog kongresa.

Danas se ta konvencija iz 1899. stavlja u isti koš sa onom iz 1907. godine, pa se združeno nazivaju Haškim konvencijama iz 1899. i 1907., budući da su najtešnje povezane.

(O. Š.)