0

Kao "Vođa Španije", Franko je vladao gvozdenom pesnicom: Bio je poznat po brutalnom mučenju i ubistvima, a njegova diktatura i danas budi najgore uspomene (FOTO) (VIDEO)

Postavši najmlađi general u Evropi 1926. godine, Franko je postavljen za direktora Vojne akademije u Saragosi, zajedničke akademije za sve vojne kadete

Fransisko Franko Foto: Wikipedia/public domain

Fransisko Franko je ostavio veliki trag u modernoj istoriji Španije. On je bio diktator i šef španske države sve do smrti 1975. godine. Poznat pod nadimkom „Vođa Španije“, službeno: „Vođa Španije po milosti Božijoj”, predsedavao je autoritarnom vladom Španije posle Španskog građanskog rata.

Iako je njegova vladavina prožeta brojnim kontroverzama, a narod Španije i dan danas podeljen po ovom pitanju, ne može se poreći da je on u periodu svoje najveće moći bio nezaobilazni faktor tadašnje evropske politike.

Španska vlada planira da ukloni Frankove ostatke iz mauzeloja: Ne želi mesto koje veliča diktaturu (FOTO)

Sa jedne strane imamo veliki ekonomski razvoj Španije u to vreme, ali i snažnu političku represiju tadašnjeg režima. Sve je to pratila dominacija crkve i njeno neoprostivo mešanje u živote običnih ljudi i diktaranje pravila svakodnevnog ponašanja.

Nakon Frankove smrti, Španija se trudila da se distancira od njegove politike, a najnovije najave španske socijalističke vlade nam pokazuju da vlasti žele da se tog perioda sećaju kao perioda građanskog rata, a ne da ono i dalje bude omaž samom Franku i njegovoj diktaturi.

Ljudi i dalje imaju podeljeno mišljenje oko njegove vladavine Foto: Wikipedia/public domain

MLADOST I POČETAK KARIJERE

Franko je rođen u mestu Ferol u španskoj Galiciji. Njegov otac Nikolas Franko Salgado-Arauho bio je mornarički oficir. Njegova majka Pilar Baamonde i Pardo de Andrade takođe potiče iz familije sa pomorskom tradicijom.

Njegovo rodno mesto je službeno nosilo naziv El Ferol del Kaudiljo od 1938. do 1982.godine.

Pošto je Pomorska akademija bila zatvorena od 1906. do 1913, pristupio je Pešadijskoj akademiji u Toledu 1907. Diplomirao je kao drugi poručnik 1910. godine.

Dve godine kasnije, zatražio je da ga pošalju u Maroko. Španske namere da fizički okupiraju svoj afrički protektorat uzrokovao je dug rat (1909—1927) sa Marokancima.

Godine 1916, sa 23 godine i sa dobijenim kapetanskim činom, teško je ranjen u El Biucu.

Od 1917. do 1920. bio je prekomandovan na Pirinejsko poluostrvo. Poslednje godine, zamenik pukovnika Hose Milan Astrej, harizmatični oficir, osnovao je Špansku legiju. Franko je postao drugi čovek Legije i vratio se u Afriku.

Godine 1921. oženio se Marijom del Karmen Polo, sa kojom je imao jedno dete, kćerku Mariju del Karmen, rođenu 1926. Kum na venčanju mu je bio kralj Alfonso XIII. Ova činjenica će ga tokom Druge španske republike okarakterisati kao monarhističkog oficira.

Postavši najmlađi general u Evropi 1926. godine, Franko je postavljen za direktora Vojne akademije u Saragosi, zajedničke akademije za sve vojne kadete.

Period njegove diktature je bio veoma mračan, a ljudi su ugnjetavani Foto: Wikipedia/public domain

DOLAZAK NA VLAST

Nakon što je 1936. vladu formirao levičarski Narodni front, došlo je do nemira širom zemlje. Franko se pridružio grupi oficira koji su se spremali da izvrše vojni puč i preuzmu vlast. Puč koji je trebalo da bude izvršen 18. jula nije uspeo i prerastao je u Španski građanski rat.

Franko je uspeo da se nametne kao vođa pobunjenika i da dobije pomoć Trećeg rajha i Italije. Posle tri godine Frankovi nacionalisti su dobili rat. Franko je zaveo diktaturu, proglasio monarhiju, a sebe imenovao za regenta.

Tokom Drugog svetskog rata Španija je ostala neutralna, iako je slala dobrovoljačke odrede na istočni front. Posle poraza sila Osovine u Drugom svetskom ratu Franko se okrenuo Americi, sa kojom je uspostavio vojni i trgovinski savez.

EKONOMSKO ČUDO U ŠPANIJI

Španska ekonomija je nakon građanskog rata bila u katastrofalnom stanju. Mnoge fabrike su bile uništene, a investitori i kvalifikovani radnici su napustili državu. Tokom 1940-ih privreda se slabo razvijala. Frankov režim je u to vreme sprovodio politiku autarkije, tako da je Španija bila izolovana od međunarodne trgovine. Ova politika nije dala rezultate. Privreda se našla u još većoj stagnaciji, a crna berza je cvetala.

U njegovo vreme crkva je bila veoma moćna Foto: Wikipedia/public domain

Španija se našla pred bankrotom. Pod pritiscima SAD, MMF i tehnokrata iz Opus Deia, Franko je počeo sa novom ekonomskom politikom. Sredinom 1960-ih godina započeto je sa skromnim ekonomskim aktivnostima i privrednim reformama.

Kada je Franko smenio mnoge ministre i na njihova mesta doveo tehnokrate, sprovedene su dublje reforme, koje su omogućile privredni rast.

Nakon dugog perioda recesije, godine 1959. je počeo period velikog ekonomskog rasta koji je potrajao sve do 1974. godine. Taj privredni rast je postao poznat kao „Špansko ekonomsko čudo”. Niske plate i porezi, zabrana štrajkova kao i zaštita stranog kapitala privukli su mnoge investitore koji su otvorili fabrike u Španiji.

POLITIČKA REPRESIJA

Prva decenija nakon završetka građanskog rata je bila obeležena ugnjetavanjima i ubistvima, još neutvrđenog broja političkih protivnika Frankovog režima. Procena broja ubijenih je i danas kontroverzna i kreće se između 15.000 i 50.000 ubijenih.

Režim je postepeno bivao manje nasilan, ali je ipak uspevao da suzbije razne političke grupacije, od komunista i anarhista do liberalnih demokrata i katalonskih i baskijskih separatista, koje je kontrolisao svim sredstvima, uključujući i policijsku represiju.

Socijalistička radnička partija Španije i Republikanska levica Katalonije su bile zabranjene 1939, dok se Komunistička partija Španije povukla u ilegalu. Baskijska nacionalistička partija je napustila Španiju, a 1959. osnovala terorističko-separatističku organizaciju ETA.

Franko je promovisao jedinstveni nacionalni identitet u Španiji, i istovremeno suzbijao svaku različitost, a njegovi pogledi na špansku tradiciju su bili pomalo izveštačeni.

Da bi učvrstio nacionalno jedinstvo, Franko je sprovodio i svojevrsnu „jezičku politiku”. Jedini dozvoljeni jezik bio je španski (odnosno kastiljanski dijalekat), dok je upotreba katalonskog, baskijskog, galicijskog i drugih manjinskih jezika bila zakonom zabranjena.

Rimokatolička crkva je dobila status državne crkve i vraćena su joj sva prava oduzeta tokom Druge Republike. Sa druge strane, Crkva je 1953. odobrila Franku da bira biskupe sa spiska kandidata koji bi mu predlagao papa. Svojim uticajem crkva je podsticala je Franka na donošenje zakona o zabrani knjiga.

Danas postoje navodi da je Crkva razvila mrežu trgovine bebama. Deca su uglavnom uzimana od majki koje nisu bile u braku, kao i od politički nepodobnih roditelja, uz obrazloženje da su umrla pri rođenju. Trgovina decom se odvijala putem mreže lekara, medicinskih sestara, sveštenika i časnih sestara.

Prema nekim navodima, broj ukradene novorođenčadi u periodu od kraja rata do 1987. (kada je država od crkve preuzela poslove usvajanja) dostiže i 300.000. Doneseni su i zakoni kojima su homoseksualnost, pedofilija i prostitucija proglašeni kriminalom, a kontraceptivna sredstva i abortus su bili zabranjeni. Međutim ovi zakoni nisu bili uvek primenjivani.

FRANKOVA SMRT

Godine 1969. princ Huan Karlos, koji se školovao u Frankovoj Španiji, je dobio titulu Princ od Španije, te je bilo očigledno da će naslediti Franka. Ta odluka je iznenadila karliste, ali i pretendenta na presto, Huanovog oca, Karlosa grofa od Barselone. Godine 1973. Franko se odrekao mesta premijera, ali je zadržao titulu Vođe Španije, tj. funkcije šefa države i vrhovnog komandanta.

Poslednjih godina Frankovog života došlo je do sukoba unutar Nacinalističkog pokreta, oko toga ko će naslediti ostarelog Franka. Zbog zdravstvenih problema Franko je 19. jula 1974. imenovao Huana Karlosa za vršioca dužnosti šefa države.

Franko se početkom septembra oporavio i nastavio da obavlja svoje ranije dužnosti. Godinu dana kasnije zdravstveno stanje mu se ozbiljno pogoršalo. Dana 30. oktobra pao je u komu i priključen na aparate za održavanje u životu. Umro je oko ponoći 20. novembra 1975. u 83. godini.

Sahranjen je u Dolini palih, ogromnom memorijalnom kompleksu posvećenom svim žrtvama Španskog građanskog rata. Sahrani su prisustvovali: čileanski diktator Augusto Pinoče, bolivijski diktator Hugo Banzer, jordanski kralj Husein i američki potpredsednik Nelson Rokfeler.

ŠPANIJA POSLE FRANKA

Nakon dolaska na vlast kralj Huan Karlos nije nastavio Frankovu politiku, kako se to od njega očekivalo. Umesto toga on je započeo proces demokratizacije raspisavši izbore, koji su održani 15. juna 1977. godine. Vojni puč iz 1981. godine je propao, a demokratizacija države je nastavljena.

Socijalistička vlada Španije je 2005. godine započela proces otkrivanja masovnih grobnica iz Frankovog doba. Sledeće godine je donet zakon koji omogućava ekshumaciju masovnih grobnica, isplatu odštete žrtvama i davanje španskog državljanstva pripadnicima Internacionalnih brigada. Evropska unija je počela pripremu rezolucije i prepravku istorijskih stavova o Franku.

I danas traju diskusije o bogatstvu Frankove porodice. Procenjuje se da Frankova porodica ima 350-600 miliona evra. U vreme Frankove bolesti, Kortes (španski parlament) je izglasao penziju njegovoj supruzi, čija su primanja u vreme njene smrti (1988) iznosila 12,5 miliona pezeta (4 miliona više od plate tadašnjeg španskog premijera).

Stavovi Španaca o Franku danas su različiti, dok ga jedni smatraju zaslužnim za uspostavljanje mira u Španiji i ekonomski ravoj zemlje, drugi ga pak smatraju odgovornim za represije i kažu da bi do ekonomskog rasta došlo i bez Fransiska Franka.

VIDEO: Šta zapravo znamo o Kalinjingradu? Vekovima glavni grad Prusije a sada tvrđava Rusije

(Telegraf.rs)

Tagovi: Amerika, Diktator, Diktatura, Drugi svetski rat, Ekonomsko čudo, fransisko franko, Monarhija, Nemačka, politička represija, Rimokatolička crkva, Smrt, Socijalizam, Španija, Španski građanski rat

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

"Jednom rukom davio sam jednu, a drugom drugu devojčicu": Ovako je izgledalo suđenje monstrumu iz Pančeva 1926. godine

Radnici su pijukom udarili u beli kamen ispred Poštanske štedionice: Kada su ga otkopali, ugledali su blago - mermerno poprsje jedne žene

Rođeni Beograđani, a potomci Lava Nikolajeviča Tolstoja

Zašto je dinar slab? Kako je izvesni penzioner Đokić očitao lekciju političarima davne 1922. godine

Pokušajte da rešite ukrštene reči iz 1935. godine i pogledajte kako su izgledale dogodovštine Mikija Mausa i Paje Patka (GRAFIKA)

Žena kojoj dugujemo spomenik: Dešifrovala je austrougarsku objavu rata, kada je svaka greška u tumačenju te smrtne presude mogla skupo da nas košta

Tačno 17 godina od 11. septembra: Postoji pet glavnih teorija zavere, zvanična priča nikoga više ne zanima

"Jes' čudo! Šta sve Švaba ne izmisli!..." Pre 80 godina Beograđani su prvi put videli televiziju

Izabela je bila predsednica Argentine i treća Peronova supruga: Radila je kao plesačica u noćnom klubu, a danas živi u izgnanstvu (FOTO)

Ispod ovog spokojnog prizora koji samo priroda može da izvaja, kuva se i sprema uništenje čovečanstva

Nemci su 1926. šokirali Švajcarce nudističkim kampom, a evo kako su se Srbi kupali u radioaktivnoj vodi

Kako su Englezi spalili Vašington 1814. godine, i da li je Bela kuća nekada bila crvena pa okrečena da bi se sakrili tragovi požara

Ravnozemljaši će poludeti kad čuju kako ih je pre 800 godina ismejao veliki islamski astronom

Pisalo se na današnji dan: Ovako je izgledao "Ženski svet" u beogradskoj štampi tokom 1930-ih

Na ovo se zaboravilo, o ovome se ne priča: Otkud izbeglički logor za Nemce u Beogradu 1940. godine?

Ko je ubio više ljudi? Hitler, Staljin i Mao su sejali smrt svuda oko sebe, nizom pogrešnih odluka stradalo je milionsko stanovništvo

U Srbiji se još 1904. uzvikivalo "Živeli Hrvati", a kada smo postali Jugoslavija, pisalo se o ujedinjenoj Evropi (FOTO)

Pisalo se na današnji dan: Ženska gimnazija nam je nepotrebna, domaćica zna samo za kuću - muž da prinese, žena da uredi

Druga strana velike pobede: Komunistima je automobil u kojem je ubijen kralj Aleksandar poslužio za mleko i pomije (FOTO) (VIDEO)

Dva Roma, dva trubača, dva srpska junaka: Na pomen Ahmeda Ademovića i Rustema Sejdića diže se sa stolice i staje u stav MIRNO

FOTO-UBOD: Albanski olimpijci uče da plivaju

Sofija je bila član "Bele ruže" i borila se protiv nacizma: Mlada Nemica je brutalno pogubljena tokom Drugog svetskog rata (FOTO)

Žene i obavezno služenje vojnog roka:: Nejasno je da li ovaj američki ratni poster iz 1917. ide u prilog te zamisli ili protiv nje?

Kako su Beograđani branili kafanu „Albanija“ od rušenja i kako su rakijom hteli da spreče gradnju prvog oblakodera na tom mestu

Znate li čemu carski Prizren duguje svoj naziv i da ima imenjaka u Češkoj? Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

Ovo što vidite je nebo koje se bukvalno otvorilo u trenutku Velikog raskola između Istočne i Zapadne crkve

Šta se desi kad se pijandura i kukavica odluči na atentat: Ovaj slučaj vas možda i nasmeje

Zgradu američkog Kongresa nećete moći da prepoznate: Danas izgleda impozantno, ali nekada je bila bedna

Nikada izdanje Svetog pisma nije imalo snažniju naslovnu ilustraciju: Kako su prošli oni za koje nije bilo mesta na Nojevoj barci

Rimski papa pokrenuo Prvi krstaški rat na poziv pravoslavnog cara upomoć, a mi danas prozivamo katolike zbog toga. Gde je tu logika?

Tesla pre 80 godina objasnio zašto ga nikad nisu zanimale žene: Sve sam mane imao, izuzev jedne

Bugare bi trebalo da pitamo gde je ukradeni pribor kralja Petra koji okupatorska štampa pominje januara 1916. godine

Bili su u najtajnijoj vladinoj operaciji, a lagali da tragaju za Titanikom: Oni su ga i otkrili, a ta tajna u filmu nije otkrivena

Šopsku salatu jedemo i volimo svi, a malo ko zna kako je nastala i ko su šopski Srbi po kojima je i dobila ime

Kako je Šarl de Gol uzdrmao svetski poredak samo jednom rečju koju je izgovorio na mestu na kojem nije smeo

Priča o najvećem izdajniku u istoriji, rođenom Balkancu koji je za pare prodao svoj narod agresoru

Kako je nastala najznačajnija fotografija koju je čovek ikada napravio

Slika koja krije konačni odgovor na pitanje da li su Amerikanci sleteli na Mesec ili je sve lažirano

Čovek je proklet, a ova fotografija je dokaz toga

Kako rat izgleda iz ptičje perspektive: Paljba slavnog bojnog broda uslikana sa nebeskih visina

Zbog čega izbijaju ratovi? Postoji šest osnovnih teorija koje pokušavaju da odgovore na to pitanje

Kako rimski drumovi od pre 2.000 godina utiču na današnju ekonomiju: Da li je ovo dokaz da Balkan nikada neće sustići Zapad?