Lek za ebolu postoji, ali ga ne daju siromašnim Afrikancima!

Prošle nedelje su u Liberiju prebačene epruvete čuvane na temperaturama ispod nule, koje se čuvaju u strogoj tajnosti. Njihova uloga je bila da se spasu američki misionari zaraženi od ebole, ali leka nema za obične ljude u Africi.

Preporučujemo

Kada je američki misionar Kent Brentli ustao 22. jula sa groznicom, bilo mu je jasno da je oboleo od ebole. Tri dana kasnije su se simptomi pojavili i kod Nensi Vrajtbol, njegove koleginice. Na testu su se njihove sumnje brzo potvrdile.

Ovaj lek razvila je biotehnološka kompanija Mapp Biopharmaceutical Inc, a pacijentima je rečeno da ovaj lek nikada pre nije bio isproban na ljudima, ali da je pokazao obećavajuće rezultate na eksperimentima na majmunima.

Sudeći po dokumentima kompanije, četiri majmuna inficirana ebolom preživela su nakon primenjivanja terapije na njima u prvih 24 časa nakon zaraze. Dva od četiri dodatna majmuna kod kojih je terapija započeta unutar 48 časova nakon infekcije su takođe preživela. Jedan majmun koji nije primao lek umro je pet dana nakon izloženosti eboli.

Brentli i Vrajtbol bili su svesni rizika uzimanja novog, malo poznatog tretmana, ali su pristali. Majmuni su lek primili unutar 48 časova od infekcije – Brentli je lek primio tek nakon 9 dana.

Lek je dobijen tako što su miševi bili izloženi fragmentima virusa ebole, a potom su antitela koja su razvili miševi uzeta kako bi se stvorio lek koji funkcioniše tako što sprečava da virus uđe i zarazi nove ćelije.

Epruvete ovog leka stigle su u bolnicu u Liberiji gde su misionari bili smešteni a doktorima je rečeno da dozvole da se one ugreju prirodnim putem bez dodatnog zagrevanja. Očekivalo se da će biti potrebno da prođe 10 časova pre nego što ZMapp bude dostupan pacijentima.

Brentli je tražio da Vrajtbolova prva dobije lek zato što je on bio mlađi i očekivao je da će imati bolje šanse za borbu, i ona se složila. Međutim, dok se prva epruveta otkravljivala, njegovo stanje se pogoršalo - toliko da je rekao doktorima da umire.

Znajući da je njegova doza i dalje smrznuta, pitao je doktore da li može da dobije prvu dozu. Ona mu je doneta, a svega sat vremena nakon primanja leka njegovo stanje se drastično poboljšalo.

Jedan od njegovih doktora opisao je celu situaciju kao "čudo". Brentli je već sledećeg jutra bio u stanju da se sam istušira pre nego što je posebnim medicinskim avionom evakuisan u SAD. Vrajtbolova je takođe primila lek. Njena reakcija nije bila toliko čudesna, ali nakon primanja druge doze njeno stanje se značajno popravilo.

Bilo joj je dovoljno dobro da može da bude evakuisana. ZMapp nije odobren za upotrebu na ljudima, i još nije ušao ni u fazu kliničkih testiranja, što je standard za dokazivanje bezbednosti i efikasnosti nekog leka.

Proces kojim je ovaj lek omogućen za ova dva pacijenta je izuzetno neobičan i najverovatnije je učinjen dostupnim putem “upotrebe iz saosećanja” od strane Komisije za hranu i lekove SAD. Ova upotreba dozvoljava pristup eksperimentalnim lekovima van kliničkih testiranja.

Dobijanje odobrenja za ovakvu upotrebu izuzetno je komplikovano i u pitanju je dugotrajan proces, ali u ovom slučaju, zaraženi su dobili pristup tretmanu za svega desetak dana nakon zaraze virusom ebole.

Da ponovimo, britanski lekar Džon Ešton je konstatovao da bi lek bio odavno pronađen da je epidemija izbila u Kensingtonu, a ne Zapadnoj Africi.

Lečenje ovih misionara potvrđuje - lek je dostupan, ali ne siromašnim crncima.

(Telegraf.rs/CNN)