BODIBILDING ŠAMPION SAVETUJE: Kako da postanete mišićavi superheroj! (FOTO) (VIDEO)

Srpski bodibilder i personalni trener Milovan Ilić Mika juče je na IFFB, državnom prvenstvu u ovom sportu, održanom u Domu sindikata, ovenčan krunom bodibilderskog prvaka naše zemlje.

U intervjuu za Telegraf.rs, veličanstveni Mika dao je nekoliko saveta svim mladićima koji bi želeli da počnu da se bave bodibildingom.

Koliko vremena je potrebno da bi se povećala mišićna masa?

- Ovo je baš kompleksno pitanje i pokušaću što jednostavnije da objasnim. Ako uzmemo u obzir da vežbač ima dobrog trenera, da je redovan i disciplinovan pri savetima koji mu se daju, opet je jedan momenat sporan, a to je da smo svi različiti. Neko je genetski predisponiran da brzo nabacuje masu, dok neko drugi ima toliko brz metabolizam da mu je potrebno mnogo više vremena. Otuda potiče podela ljudi na ektomorfe, endomorfe i mezomorfe. U optimalnom slučaju, već za nekoliko meseci ćete videti napredak.

Koje su to uobičajene početničke greške?

- Najčešća greška dešava se kada kaže 'vežbaću', a onda, kako bi uneo protein neophodan za rast mišića, jede čisto meso. Onda odradimo odličan trening, a sutradan mi on raportira kako je pojeo "belo kod Pere u fast fudu". Jesti "čisto" ne podrazumeva lepinju, majonez i ostale dodatke.

Koliko traju pripreme za takmičenja u bodibildingu i šta sve one podrazumevaju?

- Pripreme za bodibilding zavise od kategorije, ali i od samog takmičara, odnosno njegove trenutne forme u of sezoni. Uglavnom se radi o 12 do 16 nedelja. U to vreme podrazumevamo nabacivanje mišićne mase, zatim definiciju, tačnije smanjivanje procenta masti do te mere da se jasno vidi muskulatura koju smo izgradili. Bitno je da takmičar bude simetričan, proporcionalan, jednako izgrađen i definisan. Na samom kraju insistira se na “partijama” koje bi trebalo dovesti u sklad sa ostatkom tela. Treninzi se menjaju iz meseca u mesec, da bi na kraju postali zaista iscrpljujući, tako da nije retkost videti takmičara od 90 kg mišićne mase kako radi sa tegovima za devojčice, jer se i dijeta zaoštrava, pa u nedostatku ugljenih hidrata na kraju ponestaje i snage.

Uporedo s treningom ide i “pozing”. Vežbaju se mandatorne osnovne poze i slobodan pozing uz muziku po izboru u trajanju od minut i po. Sve skupa zahteva jako puno odricanja, vremena, informacija i znanja koja nigde ne pišu, već se stiču iskustvom. To je razlog zbog kojeg takmičari na bini uglavnom kasnije postaju i treneri.

Možete li da date tri saveta za savršenu formu?

- Prvo, posvećenost. Morate sebi zacrtati cilj, jer bez njega želja će početi da bledi i stagnacija ili čak odustajanje postaju neminovni. Drugo, rad! Ukoliko ne možete sami, uzmite trenera ili trening partnera i vežbajte po programu. Ne dozvolite sebi nijedan polovičan trening niti preskakanje istog. Treće, disciplina! Ovde prvenstveno podrazumevam disciplinu u ishrani, jer ono što jedemo, od toga smo i sagrađeni. Teško je odolevati džank fudu, koji je na svakom ćošku i nije strašno s vremena na vreme dozvoliti sebi isti, ali džabe sav trud ako nam ishrana nije kontrolisana i regulisana.

Šta nikako ne bi trebalo raditi?

- Nikako ne bi trebalo potceniti odmor. To su momenti kada se mišići formiraju i rastu. Telo ne treba dovoditi do pretreniranosti, jer time se ne postiže rezultat, već se, naprotiv, udaljava od njega.

Da li se Vi sami pridržavate svih ovih saveta?

Pravila za rekreativce ne važe za takmičarski bodibilding. S obzirom na dugu pauzu, a želju da ovo bude moja godina po peharima, ništa nisam prepuštao slučaju. Posebno što su mi neke od “partija” zaostajale,  odlučio sam da savete isključivo tražim od Vanje Vujičić, mog prijatelja i velikog poznavaoca ovog sporta koji je radio sa značajnim takmičarima sa ex-Ju prostora. Kroz trening me je vodila Marsela Ilić Ela, internacionalni trener. Nemate pojma koliko su žene u stvari surovi treneri. Ovim putem bih se zahvalio i svom sponzoru “Nikolas Co” koji je sve ovo omogućio. Mislim da rezultati koje sam postigao i koje očekujem, pokazuju da nisam pogrešio u izboru tima.

Kako biste ocenili ovogodišnju takmičarsku sezonu tokom koje ste nizali isključivo uspehe?

- Nakon pauze od 3 godine, za jesenju sezonu 2012. planirao sam sva 4 takmičenja IFBB federacije. Prvi je bio “Memorijal Novice Pauljičić” u Boru gde sam uzeo prvo mesto, odnosno zlatnu medalju u poluteškoj kategoriji. Zatim, samo nedelju dana kasnije “Jagodina Open” u organizaciji Peđe Miloševića, gde sam isto osvojio prvo mesto, odnosno zlatnu medalju i “apsolutnu kategoriju” (najbolji od svih prvih mesta). Ovo takmičenje moram da pohvalim kao najbolje organizovano na našim prostorima ikad. Veoma skupa rasveta, medijska propraćenost, robne i novčane nagrade, interaktivni voditelj, video-bim...

Na svu sreću, ovogodišnje državno prvenstvo održalo se u subotu u Domu sindikata, ovde u Beogradu, tako da sam imao čast da nastupim pred velikim brojem svoje publike na domaćem terenu. Nadalje, moj tim od mene očekuje vrhunske rezultate, a ja ću dati sve od sebe da to i ostvarim.

(Ljiljana Vučetić)