Hrana od koje se deca najčešće guše

Mala deca zahtevaju punu pažnju 24 časa dnevno. Malo odstupanje od toga može da bude fatalno po dete, stoga bi uvek trebalo biti na oprezu. Bilo da roditelji vode računa da dete ne stavlja prste u šteker, ne približava se otvorenom prozoru ili ne stavlja u usta sitne igračke, odgovornost koja je na njima je velika.

Ono što, takođe, predstavlja jednu od većih opasnosti po dete je hrana. Pojedine namirnice su izuzetno opasne po dečji život, a prema nedavno rađenom američkom istraživanju, broj mališana koji je u periodu od 2001. do 2009. posetio Hitnu pomoć zbog gušenja iznosio je 112.000.

Namirnica zbog koje najčešće dolazi do gušenja su tvrde bombone, jer je tokom osmogodišnje studije čak 16.100 mališana došlo u Hitnu upravo zbog ovog problema. To znači da se čak 15 odsto dece u Americi godišnje guši od tvrdih bombona, što ovu namirnicu svrstava u jednu od najopasnijih.

Druge namirnice koje izazivaju gušenje kod dece su:

Ostali bombone - 12 odsto

Meso - 12 odsto

Kosti - 12 odsto

Voće i povrće - 10 odsto

Mleko ili majčino mleko - 7 odsto

Semenke, koštunjavo voće i školjke - 6 odsto

Čips, kokice i perece - 5 odsto

Keks, kolači i krekeri - 3 odsto

Viršle - 2 odsto

Hleb i peciva - 2 odsto

Pomfrit - 1 odsto

Veliki broj dece koji se gušio ovim namirnicama bio je pušten kući, dok je 10 procenata moralo da bude hospitalizovano i to uglavnom oni koji su ostajali bez daha zbog semenki, koštunjavog voća, školjki, pa čak i viršli.

Prosečna starost dece koja su se gušila iznosila je četiri godine, većinom dečaci. Razlozi zbog kojih najčešće dolazi do ulaženja hrane u dušnik je nerazvijenost zuba kod male dece, što onemogućava pravilno žvakanje hrane, a takođe, i povećana aktivnost utiče na veće šanse za gušenjem.

Kako napominju istraživači, namirnice koje nikako ne bi trebalo davati deci da jedu sama su one koje oblikom liče na disajne organe (viršle), one koje se teško žvaću (voće i povrće) i one koje se konzumiraju iz šake (koštunjavo voće).

Takođe, deci ispod pet godina ne treba davati žvake i tvrde slatkiše, a voće i povrće se obavezno seče na sitne komade.

Najbitnija stvar je da deca tokom jela budu pod konstantnim nadzorom roditelja i da se ne igraju, hodaju ili leže na leđima dok im je hrana u ustima. Samo uz veliku opreznost možete da budete sigurni da neće doći do opasnih situacija.

(Tamara Milić / livescience.com)