Dan pismenosti slavi se u znak sećanja na slovenske apostole Ćirila i Metodija

Dan slovenske pismenosti, 24. maj, kada se slave svetitelji Ćirilo i Metodije, obeležava se u nizu zemalja koje početke opismenjavanja i hristijanizacije duguju njihovom trudu i delu.

Sa jedne strane, to je praznik kada Crkva slavi ravnoapostolne Ćirila i Metodija, učitelje i prosvetitelje Slovena, a istovremeno, taj dan obeležavaju i svetovne vlasti slovenskih zemalja kao vid podsećanja na njihovu izuzetnu kulturnu misiju.

Preporučujemo

Solunska braća uobličila su pismo za Slovene, kao neophodno sredstvo hristijanizacije.

Tako je nastala glagoljica, a potom i ćirilično pismo, a istovremeno je oblikovana rana forma staroslovenskog pismenog izražavanja.

Neophodno sredstvo njihovog misonarskog rada bili su takođe prevodi bogoslužbenih tekstova na slovenski jezik, što je isto tako zahtevalo izuzetnu stručnost, marljivost i posvećenost.

Na taj način omogućena je upotreba slovenskog prilikom bogosluženja. Dalekovida odluka da se slovenski jezik prihvati kao novi bogoslužbeni naišla je tada na ozbiljne prepreke i negodovanja.

U zapadnoj Crkvi, rimokatolicizmu, korišćenje narodnih jezika prilikom službe Božije smatrano je nedopustivim, tada i vekovima potom. Do tada se standardno držalo da sakralnu dimenziju imaju hebrejski, grčki i latinski.

Međutim, Ćirilo i Metodije zaključili su da njihova misija hristijanizacije, kako bi donela valjane plodove, mora podrazumevati i obracahnje novim vernicima na jeziku koji im je razumljiv.

Na taj način, slovenski je takođe postao jezik službe Božije.

Misionarski rad Solunske braće Ćirila i Metodija među Slovenima u Moravskoj omogućen je pošto je Rastislav, vladar moravskih Slovena, posle neprijatnih iskustava sa misonarima iz Bavarske, odlučio da zatraži pomoć, s ciljem hristijanizacije, od Vizantije.

Sloveni na prostoru Moravske odnosno Velikomoravske, koja je obuhvatala prostor današnje Slovačke, Češke, Lužice, delove današnje Poljske, Panonsku niziju, sredinom 9. veka nalazili su se pod pritiskom nemačkih misionara.

Rastislavova Moravska, čije je jezgro bilo u oblastima današnje zapadne Slovačke i češke Moravske, nastojala je stoga da se otrgne od prevage arhiepiskopija Salcburga i Pasaua.

Godine 860. on je i proglasio osamostaljenje. Potom, obratio se Mihajlu III vizantijskom vladaru, s molbom da se njegovom narodu pošalju misionari iz Carigrada.

U Konstantinopolju je potom izbor pao na Ćirila i Metodija, braću, rodom iz Soluna, izvesno zbog njihove kako duhovne tako i intelektualne snage.

Osim ozbiljnog bogoslovskog obrazovanja takva misija zahtevala je i lingvistička znanja, pa i darovitost.

Obojica su se prethodno, i inace uglednog porekla, ostvarili u svojoj zemlji na više polja. Jedan je bio starešina manastira zavidnog ugleda, drugi profesor visoke škole u Carigradu.

Prethodno su već imali iskustvo misionarenja među Arapima, kao i Hazarima, na prostoru južne Rusije.

Pretpostavlja se da su slovenski govor poznavali od najranijih dana pošto su, stasavši u Solunu, verovatno dolazili u dodir sa tada brojnom njihovom populacijom u neposrednoj okolini tog grada.

Misiju u Rastislavovoj Moravskoj započeli su 863/864. Pored lepih rezultata, susreli su se i sa krupnim nevoljama, crkvena hijerarhija iz Bavarske, Salcburga i Pasaua, upotrebila je sva sredstva da ih onemogući, pa i okleveta Svetoj stolici, papi u Rimu.

Suočeni sa ozbiljnim optužbama, zaputili su se potom u Rim 867. godine, kako bi opravdali svoju delatnost pred papom.

Srećom, njihov rad je u Rimu odobren i potvrđen. Pap Hadrijan II saglasio se sa njihovom misionarskom i prosvetiteljskom vizijom.

Metodije je tom prilikom i rukopoložen za arhijereja, episkopa Moravske. Ćirilo je međutim tokom boravka u Rimu umro. Prilikom davanja monaškog zaveta uoči smrti, on je, upravo u Rimu, dobio ime Ćirilo, umesto krštenog Konstantin.

Pošto je na čelu Moravske Rastislava zamenio Svatopluk (870 - 894) okolnosti misonarskog rada među Slovenima na tom prostoru su promenjene.

Metodije je odlukom sinoda u Regensburgu proteran, a izvesno vreme bio je i utamničen. Izbavila ga je intervencija pape.

Slovenska liturgija, koju je odobrio papa Jovan VIII 880. godine, ubrzo je zabranjena.

Metodije je umro aprila 885. a Velikomoravska je prestala da postoji početkom 10. veka.

Učenici Ćirila i Metodija, napuštaju potom Moravsku i odlaze među Slovene na jugu. Pretpostavlja se da je ćirilično pismo uobličeno tek tada.

Staroslovensko, odnosno danas crkvenoslovensko bogosluženje ostalo je, uz izvesna prilagođavanja, upravo kao i ćirilično pismo, plod misionarsko prosvetnog rada Ćirila i Metodija, živo do naših dana među pravoslavnim Slovenima, kao njihov trajni spomenik.

(Telegraf.rs/Tanjug)