Dragan Đorđević novi gost podkasta "Glasno": O "Maloj crnoj muzici", "Golim životima" i revoluciji hip-hopa

U današnjem svetu preplavljenom informacijama, gde se forma često ceni više od suštine, književnik Dragan Đorđević, autor intrigantnih dela poput „Male crne muzike“ i „Golog života književnog jugoslovenstva“, nudi osvežavajuću perspektivu.

Preporučujemo

U otvorenom razgovoru sa Petrom V. Arbutinom, u okviru podkasta „Glasno“ Službenog glasnika, progovorio je o svom stvaralačkom procesu, ulozi umetnosti u društvu, te dubokim vezama između muzike, istorije i individualnog prepoznavanja.

Đorđevića dela, kako sam kaže, predstavljaju „štamparski spektakl“ i „kompleksnu studiju“ koja provocira na razmišljanje o svemu - od religije i politike, do sopstvenog identiteta i uloge u savremenom svetu.

„Goli život književnog jugoslovenstva“ - Kompleksno delo kao umetničko istraživanje

Đorđevićeva knjiga „Goli život književnog jugoslovenstva“ predstavljena je kao „veoma zanimljiva, neobična studija koja je u stvari malo umetničko delo“. Arbutina je naglasio da je Đorđević postavio „veoma zanimljive teze“, od kojih se posebno ističu dve: „da bi Hrist bio danas konceptualni umetnik, odnosno avangardista“, i „da je Jugoslavija iz perspektive konceptualnih umetnika sa svom svojom sudbinom na neki način bila jedna potpuno drugačija tvorevina, koja je indukovala u stvari sve ono što su oni radili“. Ove teze otvaraju prostor za duboko promišljanje o ulozi umetnosti i istorije, ne samo kao refleksije, već kao aktivnog učesnika u oblikovanju društvenih tokova.

Đorđević objašnjava da su resursi ključni za takvo delo: „To je jedna skupa knjiga i ona još uvek ima jednu visoku cenu… Knjiga najviše liči na ono o čemu govori.“ Sam proces pisanja je bio zahtevan, „bez ikakvog zaustavljanja, bez ikakvog otpora“, što je i rezultat hrabrih uredničkih odluka. Knjiga je, kaže, „puna konceptualnih igranja“, sa tekstovima koji se prepliću i dijalozima koji otvaraju nove perspektive. Posebno ističe primer iz svoje prethodne knjige, „Marseli Prust“, koji je ponovljen u „Golim životima“, stvarajući „razigravanja same teme“.

Uloga 9. marta i lična tranzicija

Jedan od ključnih događaja koji su obeležili Đorđevićevo stvaralaštvo i život je 9. mart. Đorđević otkriva da je tog dana, sasvim slučajno, kao mladić iz Sarajeva u Beogradu, pošao na kurs u Narodni muzej i zatekao se usred demonstracija. „Tvoj narod se lomi, a ti shvataš da su ti crnci bliži od tvog naroda“, kaže on, sumirajući emocionalni i kulturni šok. Taj događaj ga je, kako objašnjava Arbutina, „odvukao ka hip-hopu“, čime je započeo put istraživanja koji ga je vodio kroz muziku i društvene fenomene.

Đorđević ističe važnost „prljavog posla istraživanja“, koji uključuje „rovarenje po biografijama“ i „izbegavanje“ direktnog kontakta sa umetnicima. Njegova odluka je bila da se „distancira“ kako bi održao objektivnost. „Mala crna muzika“, koja je isprva bila izložena „potcenjivanju i nipodaštavanju“ u akademskim krugovima, postala je prva knjiga o hip-hopu na ovim prostorima. Đorđević navodi da su se „raperi odmah probili“ izbacujući albume od 60 i 90 minuta, dok se u svetu pop kulture uglavnom sluša do 15 sekundi.

Hip-hop kao „nacija za sebe“ i kritička svest

Hip-hop, za Đorđevića, nije samo muzički žanr, već „nacija za sebe“. On tvrdi da je hip-hop „potpuni lom svih predizbornih fazona“, što je dokazao i Barak Obama, koji je „iskoristio tu maltene neupotrebljivu masu mladih ljudi“ iz hip-hop generacije da dođe na vlast. Ova generacija, koja je odrasla uz hip-hop, „više nemaju ništa sa američkim hip-hopom“, već „stvaraju svoju muziku“ i postaju „referenca“ za druge.

Kritička svest hip-hopa ogleda se i u tekstovima. Pesma „Govedina“ Beogradskog sindikata, iako možda nije njihova najbolja pesma, „pokazala je sve ono što hip-hop jeste“. Ona je predstavljala „prvi ogroman, veliki prodor“ i „silu koja se odjednom pojavila i rešavala stvar“. Đorđević ističe da hip-hop na Balkanu „nije bio nacionalno određen“ na početku, već je „namigivao kriminalu“, da bi kasnije prešao u „umetničku artikulaciju“ koja provocira novonastalu stvarnost. Tek kasnije, kada je „front postao jako veliki“, počele su da se javljaju separacije i „klasifikacije“ unutar žanra.

Inženjering talenta i eksplozija kreativnosti

Đorđević se osvrnuo i na tehnički aspekt muzike, ističući ulogu inženjera zvuka i studijskog rada. „Inženjerija je ovde ključna. Treba ti talenat, potrebno ti je puno znanja da u tom takozvanom workflow-u, znači, u tom da nemaš frustraciju ideje. Da inženjerija teče“, objašnjava on. Studiji, sa svojim „kompresorima, rekovima, uređajima, sintovima, kontrolerima“, postaju „neverovatno kreativno vreme“ za istraživanje zvuka.

Pandemija koronavirusa je dodatno katalizovala ovaj trend, jer su „eksplodirali ovi kućni studiji“. Svaki tip „ima nešto, neke kutije, neke kontrolere, kartice kod kuće. Svi rade nešto, istražuju.“ Đorđević opisuje ovo kao „fantastično vreme“ i „moderna vremena“, u kojima se „talenat ispoljava“ kroz tehnologiju.

Filozofija noćnog života i „3 ujutru zauvek“

Intervju se završava dubokim razmišljanjem o značaju noćnog života i momenta „3 ujutru“. Đorđević citira pesmu KLF-a „3 A.M. Eternal“ i kaže da je „3 ujutru zauvek“ jedno „stanje uma“. U tom trenutku „svi autoriteti su namagarčeni“, a čovek postaje „lud, normalan“ i izgovara „rečenice koje nikad trezan ne bi izgovorio“. To je vreme kada se čovekovo biće „potpuno otkriva“, kada je „neskriven potpuno“.

Đorđević naglašava da je u ovom dobu „ekstatičnosti“ i „spontanosti“ hip-hop „vrlo bitan“, jer otvara „perspektive, otvara diskurse koji nisu samo nužno zabava“. On veruje da su „ozbiljne priče“, kao i „ozbiljne knjige“, zahtevaju vreme i posvećenost, a ne kratke, instant forme. Kroz žrtvovanje vremena i posvećenosti, „ti u stvari kažeš da, ja hoću ovo, ja pripadam ovome“. I upravo je taj „timski rad“ i „istraživanje“ ono što karakteriše pravu umetnost i pravo angažovanje.

(Telegraf.rs)