Ako PIJETE ili pravite RAKIJU, onda ovo jednostavno MORATE DA ZNATE! (FOTO)

Već četvrt veka u svojoj radionici u Striškom naselju kod Paraćina Zoran Marković (51) pravi drvene buriće za manje podrume i domaćinstva. Talenat za stari zanat nasledio je od pradede Aranđela

Na prste jedne ruke mogu se nabrojati majstori za pravljenje drvenih bačvi, kaca, burića u Srbiji, a Zoran Marković iz Striže kod Paraćina jedan je od njih. Bačvara, kačara ili pintara nekada je bilo vazdan, a sada je Zoran jedini u Pomoravlju iako nema boljeg načina za čuvanje vina ili rakije nego u drvetu.

Preporučujemo

SRBI, OPREZ: Ovih 10 rakija su BRLJE kojima vas varaju, a prave se od ko zna čega! (FOTO)

- Danas svako domaćinstvo ima plastično bure iako je svima jasno da samo u drvenom buretu vino i rakija dobijaju šmek. U drvetu rakija "legne" kad odleži najmanje godinu dana jer toliko treba da bi dobila taj kvalitet. Što duže "leži", boja rakije je intenzivnija. Čuva se u buretu od bagrema ili duda i posle 12 meseci rakija postaje nežno žuta. Burad od hrasta pravim za vina, ali ako se u njemu čuva rakija, ona posle pet godina dobija vinjak boju – prenosi nam svoja iskustva bačvar iz Paraćina.

Da bi se savilo bure, potrebno je veliko majstorstvo, jer je to posao koji se i danas radi ručno. Tokom zime najvažnije je da bačvar spremi građu za narednu sezonu. Bačve se kupuju od avgusta do oktobra, a dotle mora da se napravi lager od bar pedesetak bačvi.

OVA ŠLJIVOVICA JE NAJVEĆI HIT U AMERICI: Evo kako Rumuni prodaju rakiju sa likom Drakule

Zoran najpre u planini odabira stabla, naseče na trupce prema potrebnim dimenzijama i doveze ih kući. U radionici od trupaca pravi duge – daske odgovarajućih dimenzija, zavisno od zapremine buradi koje pravi. Duge se tako zovu jer na kraju dobijaju lučni oblik – kao duga, budući da daske moraju da se saviju da bi bure bilo "trbušasto".

- Te daske-duge se pune tri godine suše prirodno, na vazduhu, da izgube vlagu. Tek onda su spremne za savijanje. Bure se savija tako što se naloži vatra i duge ređaju na obruč, a savijaju se pomoću sajle kad se postigne odgovarajuća temperatura. Tako napravljeno bure mora da odstoji još godinu dana da bi duge "legle", da zadihtuju, da tečnost ne curi. Onda se tek bure završava i farba bezbojim lakom za čamce. Spremno je za kupca, a ukrašava se po njegovoj želji - objašnjava iskusni bačvar.

On kaže da je ovaj zanat fizički veoma naporan. Zato i nema onih koji time žele da se bave.

- U mojoj porodici bačvarstvo je tradicija. Moj pradeda Aranđel bio je bačvar. Deda takođe, pa otac Marko. Dugo sam izbegavao da preuzmem posao, ali kad sam izgubio radno mesto u Štofari, nije bilo druge. Već četvrt veka na ovaj način zarađujem za život. Imam suprugu Vesnu i sinove Miloša i Milana, ali sumnjam da će neko od njih dvojice da nastavi ovo. Niko ne želi da u prašini provodi 12 sati dnevno, a zarada je neizvesna jer su plastični burići mnogo jeftiniji – objašnjava.

Osim proizvođača pića, kod njega pazare i dobre domaćice. Sve znaju da se kupus najbolje kiseli u dvrenoj kaci, a sir i kajmak jedinstven ukus dobijaju samo ako se čuvaju u drvenom čabriću...

(Z. R. P.)